Где се све крију насилници
Недељник 09.08.2023 | Марко Прелевић
„Председник је ухваћен како му пуше, па ће ускоро неки људи морати да умру“, почињала је песма коју ћу први пут чути у лето 1999, тик пошто су утихнуле сирене за ваздушну опасност. „Ирачка тела расута около, касетним бомбама које падају по њиховим шупама и њиховим домовима“, настављала се „Оутбреак“.
Бенд се звао Анти-Флаг, албум је „А Нев Кинд оф Арми“, и јесте да тих 55 секунди није говорило баш о СР Југославији, него о једном другом рату и једном другом председнику, али било је сасвим довољно да им поклоним пажњу. Постојала је та група, дакле, и негде од „Оутбреак“ постала ми је важна; баш зато што су били Американци, па још из радничког Питсбурга, и што се нису либили да искористе свој глас и своју популарност – а постали су, током година, довољно
