Годишњица трагедије на Цетињу, још без одговора и одговорности

Данас се навршава година дана од незапамћеног злочина на Цетињу када је Вук Бориловић убио десеторо људи међу којима је двоје деце, док породице страдалих и даље чекају одговор да ли је Бориловић могао да буде спречен и да ли је полиција када је добила први телефонски позив могла боље и брже да реагује.

Цетињани Наташа Мартиновић (35) и њена два сина Машан (11) и Марко (8), Милан Митровић (37), Горан Ђуришић (54), Димитрије (78), Даница (74) и Рајко (56) Дрецун, сестре Александра (52) и Мила (51) Радуновић убијени су масакру на Цетињу који је из још увек непознатог мотива починио њихов комшија Вук Бориловић којег је полиција убила.

Више државно тужилаштво у Подгорици 29. децембра прошле године донело је одлуку у предмету - према званичном налазу Вук Бориловић је пуцао из ловачке пушке и убио десет особа, од којих двоје деце.

Касније је у окршају са полицијом и како су навели НН лицем - "лишен живота од задобијених повреда у предјелу главе и горње половине тела, десног рамена и грудног коша".

Специјално државно тужилаштво пре два месеца формирало је предмет након што су адвокати породица страдалих поднели кривичну пријаву против шефова полиције на Цетињу и Подгорици због "несавјесног рада у служби".

Породице тврде да је полиција готово 18 месеци оклевала да Бориловићу одузме оружје за које је имао дозволу, након што је почетком 2021. године пријављен за "насилничко понашање", када је напао колегу из НП Ловћен, и да се то према законској процедури морало одмах учинити.

"Бориловић се лечио у неуропсихијатријској болници, а са чим су окривљени били упознати, те су очигледно несавесно поступали у вршењу службе, иако су били свесни или били дужни и могли бити свесни, да услед кршења прописа и очигледног несавесног поступања и пропуштањем надзора могу нанети штету. Тиме су довели до тешке повреде права других лица на тај начин што су довели до незапамћене трагедије", пише у пријави коју је у име породица оштећених поднео адвокат Здравко Ђукановић.

Мотив због којег је Бориловић сејао смрт у Медовини није утврђен. Тог дана, када се догодила трагедија, он је имао заказан лекарски преглед код неуропсихијатра, а неколико дана пре тога одвезао је супругу и четворо деце на море.

МУП и Управа полиције и даље одбијају да одговоре на питања - какав је био ланац команде и да ли је начелник ЦБ Подгорица Горан Јокић стварно управљао полицијском операцијом; јесу ли прве информације биле да је реч о талачкој кризи; када је обавештена и када је на Цетиње уопште стигла Противтерористичка јединица (ПТЈ), ко је и када обавестио Посебну јединицу стационирану у Будви, је ли и САЈ такође био ангажован и када.

Нема одговора ни на питање да ли је утврђивана одговорност надлежних и запослених у филијали МУП-а на Цетињу, као и цетињске полиције – односно, зашто Бориловићу није укинута дозвола за ношење и одузето му оружје годину пре него је починио масакр и ко је одговоран за то.

(Бета, 12.08.2023)