Avganistan: Da li svetski lideri treba da počnu da razgovaraju sa talibanima

Dve godine otkako su talibani preko noći došli na vlast u Avganistanu, nijedna zemlja nije zvanično priznala njihovu vladavinu.

Čak i kontakt sa talibanskom vladom ostaje izuzetno kontroverzno pitanje.

Neki tvrde da bi razgovor sa njima pomogao da dođe do promene, dok drugi insistiraju da se talibani nikad neće promeniti, pa zato nema smisla ni razgovarati sa njima.

I dok svet ne može da se odluči kako da pristupi novim vladarima Avganistana, ženska prava, čak i njihovi saloni lepote, postala su prva linija fronta u političkoj borbi.

• Ko su talibani
• „Pod vlašću talibana, biti žena je jednako smrti, one dišu, ali su mrtve"
• Talibani naredili zatvaranje frizerskih i kozmetičkih salona u Avganistanu

Kozmetičarka Sakina u slabo osvetljenoj prostoriji, sa navučenim zavesama, pored gomile olovaka za usne i svetlucavih paleta senki za oči, priča o tome zašto smatra da su žene poput nje postale adut u pregovorima.

„Talibani vrše pritisak na žene zato što žele da međunarodna zajednica prizna njihovu vlast", kaže ona u svom novom tajnom salonu u Kabulu.

Ona je bila prisiljena da pređe u ilegalu pre dve nedelje kad je vlada naložila zatvaranje svih ženskih salona lepote.

To je najnoviji u naizgled beskrajnom niz ukaza koji ograničavaju živote i slobode avganistanskih žena i devojaka.

Sakina nije sigurna koji pristup prema talibanima će funkcionisati.

„Ako talibani budu bili prihvaćeni kao vlada, mogli bi da ukinu zabrane za nas, ali bi mogli i da uvedu još više njih", kaže ona, sa onom vrstom neizvesnosti i nervoze koja obično prati ovo ogromno, osetljivo političko pitanje.

Talibani insistiraju da se pitanja kao što su ženska prava ne tiču sveta.

„Usredsređivanje na ovo jedno pitanje je samo izgovor", kaže Zabibulah Mudžahid, portparol talibana.

Govoreći za BBC iz avganistanskog grada Kandahara - doma talibanskog vrhovnog vođe Haibatulaha Akundžade - on insistira da je „aktuelna vlada odavno trebalo biti priznata".

„Ostvarili smo napredak u nekim oblastima, a rešićemo i ovaj problem", kaže on.

Pitanje da li razgovarati ili ne razgovarati sa talibanima oštro je podelilo mnoge zajednice koje imaju interesa u budućnosti Avganistana.

To uključuje i duboko ogorčenu i još potresenu avganistansku dijasporu prisiljenu da pobegne iz sopstvene zemlje kad su talibani došli na vlast - po drugi put - 15. avgusta 2021. godine.

„Reći da se ne razgovara je lako", kaže Fatima Gailani, jedna od četiri žene članice avganistanskog tima koji je pokušavao da pregovara sa talibanima sve do trenutka kad su preuzeli vlast.

„Ako ne razgovarate, šta onda možete da uradite?".

Od pada poslednje vlade, ona je učestvovala u inicijativama vođenim sporednim kanalima.

„Ne treba nam novi rat", ističe ona, osvrćući se na pojedine glasove, među kojima su i bivši vojni komandanti i stare vojskovođe, koji i dalje gaje nadu da će na kraju uspeti da sruše aktuelni poredak silom.

Drugi u dijaspori pozivaju na veći pritisak, između ostalog i više sankcija i dodatne zabrane putovanja, kako bi se pojačala izolacija.

„U čemu je svrha kontakta?", pita se Zahra Nader, glavna i odgovorna urednica i osnivačica Zan tajmsa, ženske novinarske redakcije u egzilu.

„Pokazali su ko su i kakvo društvo žele da izgrade."

Diplomate koje učestvuju u dijalogu ističu da kontakti nisu priznavanje, ali priznaju da je do sada bilo vrlo malo rezultata.

• Avganistan ukratko - hronologija
• Talibani naredili strože kazne, moguća javna pogubljenja, odsecanje udova i kamenovanje
• Talibani u Avganistanu zapalili „nemoralne" muzičke instrumente

Znaci nezadovoljstva, međutim, čak i među višim talibanskim zvaničnicima, najekstremnijim ediktima koje nameće ultrakonzervativni vrhovni vođa, održava u životu tračak nade.

„Ako ne stupimo u kontakt sa Avganistancima koji žele da stupe u kontakt, na najpametniji mogući način, daćemo odrešene ruke onima koji praktično žele da drže najveći deo stanovništva u zarobljeništvu", kaže zapadni diplomata koji je učestvovao u nedavnim sastancima sa talibanskim predstavnicima na srednjem nivou.

Izvori ukazuju na skorašnji do sada nezabeleženi sastanak pustinjački nastrojenog Akundžade sa premijerom Katara Muhamedom Bin Abdulrahmanom Al Tanijem, što je prvi susret vrhovnog vođe sa nekim stranim zvaničnikom.

Diplomate upoznate sa sadržajem razgovora kažu da su identifikovale široki jaz, naročito kad su u pitanju obrazovanje i ženska prava, ali i ukazale na mogućnost pronalaženja puta napred, koliko god sporo on išao.

Pregovori su tvrdi - teško je pronaći zajednički jezik.

„Vlada veliko nepoverenje, čak i prezir, između strana koje su se godinama borile jedna protiv druge", kaže Kejt Klark iz Mreže analitičara Avganistana.

„Talibani misle da Zapad i dalje želi da iskvari njihovu zemlju, a Zapadu se ne dopada talibanska politika prema ženskim pravima i njihova autoritarna vlast."

Klark ističe fundamentalno nerazumevanje: „Zapad može da vidi pitanja kao što je priznavanje kao ustupke, ali talibani ih vide kao njihovo pravo, bogomdano pravo da vladaju nakon što su porazili američku supersilu i, po drugi put, vratili se na vlast."

Spoljne sile balansiraju kritiku sa pohvalama na račun ostvarenog napretka, kao što je iskorenjivanje korupcije koje je pojačalo ubiranje prihoda, kao i neke napore u borbi sa bezbednosnim pretnjama koje predstavlja grupa Islamska država.

A zapadne sile očekuju od islamskih zemalja i učenjaka da preuzmu inicijativu kad je u pitanju zabrinutost zbog talibanskog ekstremnog tumačenja islama.

Ali tu su i pooštravanje taktika.

Čak i UN sada govore o „rodnom aparthejdu" dok talibani stežu obruč oko žena zabranjujući im boravak u javnim parkovima, ženskim teretanama i salonima lepote.

U toku su koraci za građenje pravnog slučaja za „zločine protiv čovečnosti".

Uprkos nekim pomešanim signalima i povremenim trvenjima između regionalnih i zapadnih zemalja, do sada postoji retko slaganje među svetskim silama, među kojima i Rusija i Kina, oko toga koje su granice koje se ne smeju preći, uključujući priznavanje legitimiteta vlasti.

Ova pat-pozicija ima katastrofalne posledice po obične Avganistance.

U poslednjem izveštaju Ujedinjenih nacija se masnim slovima ističe da je njihov humanitarni apel samo četvrtinu finansiran zaključno sa krajem jula, jer donatori odustaju.

Sve više Avganistanaca odlazi na spavanje gladno.

Nekih 84 odsto domaćinstava sada pozajmljuje novac samo da bi kupilo hranu, navode UN.

A vlada zabrinutost i da otisak islamističkih grupa kao što je Islamska država postaje sve veći.

Talibanska vlada sve to predstavlja u ružičastom svetlu.

I, čak i bez priznanja, njihovi izaslanici - u prepoznatljivim tradicionalnim turbanima i tunikama - spadaju među najčešće letače na svetu, putjući privatnim avionima na sastanke u mnogim prestonicama.

Vršilac dužnosti ministra spoljnih poslova Amir Kan Mutaki prima delegacije u Kabulu gotovo svakodnevno, uz sav uobičajeni protokol, između ostalog i zastave i zvanične fotografije nastale u elegantnim prostorijama.

Zapadne ambasade u Kabulu su i dalje zatvorene, sem male misije EU i Japana.

Vodi se rasprava oko toga da li diplomate trenutno stacionirane u zalivskoj državi Katar treba makar da budu prisutne u Kabulu ako žele da vrše bilo kakav uticaj.

Ne postoji nikakav apetit, ni u jednoj svetskoj prestonici, za još jedno krvavo poglavlje u ovom četrdesetogodišnjem ratu.

I uprkos bilo kakvim neslaganjima među talibanskim vođama, njihovo jedinstvo ostaje cilj iznad svih drugih.

Ne postoje laka i brza rešenja.

„Jedino što mogu da kažem iz srca je da istinski patimo", kaže kozmetičarka Sakina.

„Možda oni koji nisu tu sa nama to ne razumeju, ali stvarno je bolno."

Pogledajte video: Avganistanke prkose talibanskim zabranama

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 08.14.2023)