Србија и здравље: Шта једу деца у обдаништима и зашто у појединим градовима није било воћа усред лета

Списак хране коју шестогодишњи Петар не воли подужи је и разноврстан - броколи, карфиол, кромпир из рерне, сир, кајмак, сочиво...

Воли да једе месо, уштипке, крофне и салату.

Његова две године млађа сестра Јелена има другачију листу - месо слабо једе, а поврће не бира.

У вртићу, међутим, и једно и друго све једу.

„Све оно што код куће неће ни да погледају, у вртићу лепо ручају&qуот;, каже њихова мајка Марија Шијан.

• Може ли Србија добити битку са гојазношћу деце
• Пет савета за родитеље како да с бебама и малом децом поднесу врућине
• Зашто је вртић важан за развој и образовање деце

Петар и Јелена иду у приватно обданиште, а њихова исхрана, као и исхрана деце у државним вртићима, уобличена је тако да задовољи већи део дневних потреба у погледу калорија, и хранљивих материја.

„Деца у вртићу стварају и здраве навике које ће спречити каснији развој болести повезаних са неправилном исхраном&qуот;, каже Верослава Станковић, дијетолошкиња.

За Јелену Синђелић, која ради као докторка опште праксе и мајка је седмогодишњег Алексе, од почетка је било важно шта њен син једе.

„И док је био мали, никад, чак ни кад идемо негде, нисмо узимали куповне кашице, него се увек спремало.

„Ми смо доста пажње обраћали на исхрану због навика које смо хтели да створимо и онога што ће јести када више не будемо могли да контролишемо&qуот;, каже Јелена, чији син иде у државно обданиште.

Од гојазности до јавних набавки

Истраживање здравља становништва открило је да је свако пето дете узраста од пет до шест година било гојазно у Србији 2019, док је проценат гојазне деце од седам до 14 година удвостручен од 2013. до 2019.

Исте године, половина деца није свакодневно јела воће и поврће, док је 20 одсто јело воће и поврће током три или мање дана недељно.

Пошто исхрана у вртићима подразумева да деца свакодневно имају воће, поврће, месо, и млечне производе, Јелена Синђелић и Марија Шијан јеловник описују као „одличан&qуот; и „разноврстан&qуот;.

Организовање оброка у обдаништима, којима је већина родитеља задовољна, ипак не тече глатко.

Почетком маја 2023. године, у неколико београдских вртића деца која имају алергије на храну остала су без заменских оброка.

Из Секретаријата за образовање тада су рекли да ће проблем бити решен запошљавањем додатног особља у кухињама.

Пар месеци касније, деца у државним предшколским установама у Београду остала су без воћа зато што јавна набавка није била још увек завршена.

У међувремену поступак је окончан тако да су од средине августа деца почела да добијају свеже воће.

Из Секретаријата за образовање Града Београда нису одговорили на питања ББЦ на српском о овом случају.

У Нишу, највећем граду на југу Србије где живи близу 600.000 људи, такође је било проблема у вези са набавком воћа и поврћа у јулу, али, како кажу из Предшколске установе „Пчелица&qуот; најважније намирнице обезбеђене су кроз више различитих уговора.

Шта деца једу у вртићима?

Верослава Станковић објашњава да је у исхрани деце од прве до седме године најбитније да се подмире све потребе и у макро и у микронутријентима.

Макронутријенти су протеини, угљени хидрати и масти, а микронутријенти су витамини и минерали.

На јеловнику, који је истакнут у обдаништима, може се видети колико ће деца кроз оброке добити свих важних елемената, али и калорија.

„Важно је да дете има довољан калоријски унос.

„То значи ни превише ни премало. Врло често код деце долази до гојазности јер се уноси превише празних калорија, без витамина и минерала&qуот;, каже Верослава Станковић.

Деца у вртићима имају четири оброка - доручак, ручак, и две ужине.

Док доручак подразумева млечне и месне намазе, џем и јаја, за ручак се једе кувано јело са месом и поврћем, риба, салате.

Једна ужина је колач, слана пита, понекад плазма кекс, а друга би требало да буде сезонско воће.

Правилник о исхрани деце у предшколским установама прописује да оброци треба да задовоље „75 одсто енергетских потреба и 90 одсто дневних потреба у протеинима, минералима и витаминима&qуот;.

Храна се припрема у кухињама у државним обдаништима, а контролише се у заводима за јавно здравље.

Поред тога што добијају здраву храну, деца стичу и корисне навике у вртићима.

Јелена Синђелић каже да Алекса и његови другови имају обавезу да поставе и распреме сто за собом.

„Није то велика ствар, али је лепо да се науче основним обавезама&qуот;, додаје она.

Марија Шијан објашњава да, када њена деца дођу кући, умеју и да опомену родитеље шта је лепо, а шта није док се руча, али и да наруче храну „као из вртића&qуот;.

„Говоре нам - нема приче док се једе&qуот;, каже уз осмех, додајући да и повремено „украде&qуот; идеју за ручак из вртићког јеловника.

Шта деца не једу у вртићима?

Београдски државни вртићи, у које иде око 55.000 деце, остали су у јулу без сезонског воћа уместо кога су деца добијала углавном лимунаду или сокове.

На једном од јеловника који је био истакнут на сајту предшколске установе писало је да је „уговор за воће истекао&qуот;.

„У току је процедура јавне набавке коју је расписао Град&qуот;, истакнуто је.

На порталу јавних набавки може се видети да је 13. јула ове године донета одлука о додели уговора за набавку воћа групи понуђача.

Укупна вредност уговора је 162,6 милиона динара, али нема детаља на који начин и у којим роковима воће треба да буде набављено.

Воће је каснила неколико недеља, али је стигло почетком августа.

Пар месеци раније, није било оброка за децу са алергијама у београдској предшколској установи „Дечји дани&qуот;.

Деца са алергијама на одређене намирнице би требало да добијају оброке које ће послужити као одговарајућа замена, па тако дете које је алергично на рибу обично добија пилетину за ручак.

Из Секретаријата за образовање тада су рекли за Новости да је у ПУ „Дечји дани&qуот; укупно 80 деце са алергијом или поремећајима у исхрани, а проблем је настао због мањка запослених у кухињи.

„Мера обустављања припрема посебних оброка за малишане у ПУ 'Дечји дани' је привременог карактера, а ова установа ће наставити са припремом хране за децу са алергијама и поремећајима у исхрани одмах по запошљавању додатног куварског кадра&qуот;, навели су из Секретаријата.

Портал Јужне вести у јулу је објавио да и у државној предшколској установи „Пчелица&qуот; у Нишу такође нема свежег воћа и поврћа.

Ово је једина државна установа у Нишу, и у њу иде 5.000-6.000 деце.

Правник Горан Стојковић, из ПУ „Пчелица&qуот;, објашњава да је проблем настао због процедура предвиђених Законом о јавним набавкама.

„Према тим процедурама, када се објави одлука о закључењу уговора, постоји законска обавеза да протекне рок за жалбу од десет дана, после чега уговори могу да се закључују&qуот;, каже Стојковић.

Због тог раскорака, десетак дана није могло да се обезбеди воће и поврће предвиђено уговором.

Додаје и да његова установа набавља храну тако што склапа више уговора за различите намирнице.

Ако истекне уговор за једну врсту намирница, њихов недостатак може да се надомести уговорима који још трају.

„Имамо посебне уговоре за воће, јужно воће, поврће, конзервирано воће, смрзнуто воће и поврће.

„Преко ових уговора могли смо да обезбедимо храну са нутритивним вредностима које су потребне деци да би се недостатак што мање осетио&qуот;, каже Стојковић.

Ко спрема храну?

Док приватни вртићи храну набављају преко кетеринга, у државним се храна спрема у предшколским кухињама.

Марија Шијан, чија су деца ишла прво у државни, а потом у приватни вртић, каже да није приметила никакву разлику у квалитету оброка.

Она објашњава да не брине за безбедност хране која се добија преко кетеринга и да никада до сада није било проблема.

У време када се сазнало да је један број деце са алергијама остао без оброка, у медијима се појавила и информација да ће државни вртићи прећи на кетеринг.

Иако су из Секретаријата за образовање демантовали ове наводе, синдикати већ неко време истичу да је у обдаништима све мање кухињског особља које одлази због малих плата.

Према подацима Републичког завода за статистику, од укупно око 32.000 запослених у предшколским установама, четвртину, односно око 7.500, чини помоћно техничко особље.

Међу њима се налазе радници у кухињи, возачи, чистачице.

Босиљка Јовановић, председница Самосталног синдиката предшколског васпитања и образовања, каже да ови радници примају износ око минималне зараде, која је у Србији нешто изнад 40.000 динара.

Ова група радника, како се може прочитати из разговора синдиката и Министарства финансија, није обухваћена предложеним повећањем плата у јавном сектору.

Ипак, они ће добити 8.800 динара као „ванредну солидарну помоћ&qуот; за период од септембра до децембра 2023. године, а касније је могуће повећање минималне зараде.

„Помоћно особље одлази тамо где им се нуде боље зараде&qуот;, каже Јовановић.

Она истиче да јесте постојао план да се за државне вртиће ангажују агенције које би биле задужене за помоћне послове, као што су чишћење или спремање хране, али да се за сада од тога одустало.

„Петогодишње истраживање Европске асоцијације синдиката јавног сектора о агенцијском запошљавању показало је да агенцијско запошљавање доводи до драстичног пад квалитета услуге и неисплативост и у јавном и у приватном сектору&qуот;, наводи Јовановић.

Колико су деца гојазна?

Из године у годину, проценат гојазне деце у Србији расте.

Истраживање здравља становништва из 2019. године показало је да је тада у Србији било 12,9 одсто гојазне деце од пет до 14 година, док је умерено гојазне деце било 16,6 одсто.

Поред тога што је свако пето дете узраста од пет до шест година било гојазно, у истраживању се бележи и да је проценат гојазне деце узраста од седам до 14 година порастао са 2,6 досто (2006. године) на 10,5 одсто 2019. године.

Према пројекцијама Међународне федерације за гојазност, очекује се да ће проценат гојазне деце у Србији до 2035. године сваке године расти за 5,2 одсто.

Гојазност доводи до низа других здравствених изазова код деце, чак и оних који раније нису били учестали код најмлађих, упозорила је недавно за ББЦ на српском докторка нутриционисткиња Јагода Јорга.

„Нешто што је било непојмљиво, сада бележимо у дечијем узрасту: повишен крвни притисак или дијабетес типа 2, такозвани 'старачки', који се сада спустио на узраст од 10 или 11 година&qуот;, рекла је стручњакиња за ББЦ на српском.

У гојазне спадају они чији је индекс телесне масе (БМИ), односно вредност која се добије када се тежина особе у килограмима подели са квадратом висине у метрима, већи од 30.

Прекомерно ухрањени су они код којих је овај индекс мањи од 30, а већи од 25.

Светска здравствена организација истиче да дечија гојазност повећава ризик од превремене смрти и инвалидитета у одраслој доби.

„Прекомерно ухрањена и гојазна деца су често гојазна и као одрасли.

„Они обољевају у ранијем узрасту од хроничних незаразних болести, попут дијабетеса и кардиоваскуларних болести, а њихов развој делом зависи од узраста у коме је гојазност настала и њеног трајања&qуот;, додаје се.

Јелена Синђелић верује да добар део проблема потиче из лоше постављених навика у детињству.

„Скоро смо били на једном рођендану.

„Они су јели мини пице, роштиљ, торту и на крају сладолед на точење. И то све од пола седам до пола девет увече&qуот;, каже она.

'Родитељи да не кваре'

Деца у вртићима не једу само здраве оброке, већ и уче о правилној исхрани.

„Иако су мали, они виде да се о томе говори у медијима и схватају да је то нешто важно.

„Ако им се та тема приближи, кроз на пример радионице где они праве здраве оброке, то ће им остати урезано и поштоваће касније кроз живот&qуот;, истиче Верослава Станковић.

Додаје да би било добро да постоје радионице и за родитеље, јер они траже информације на Гуглу који је „лош учитељ&qуот;.

„Вртић ради добру ствар, не треба то кварити код куће&qуот;, каже она.

Станковић објашњава да деци, када дођу кући из вртића, треба давати здраве оброке, ограничити слаткише, избегавати брзу храну, која поред скривених шећера, има и соли, због чега све млађе особе имају повишен крвни притисак.

„За вечеру им се могу дати здрави намази са рибом, белим месом, хумусом.

„Може се скувати просо или гриз. Може се дати месо са салатом. Важно је, као и за одрасле, да вечера не буде преобилна&qуот;, додаје.

Јелена Синђелић се труди да њено дете управо овако једе, али то није увек лако.

Посебно када је у посети код рођака, где важе другачије навике.

Њихова свакодневна рутина подразумева да када Алекса изађе из вртића у три сата поподне, једе поново око пола шест, и до осам увече је у кревету.

„Између нема грицкања, нема ношења грицкалица на игралиште.

„Међутим, он види да друга деца носе чипс, па ме пита 'А што ти мени ништа ниси понела?'. Одговорим му да то не једемо и за сада прихвата, али је питање докле ће&qуот;, каже Јелена.

Алекса је дете који је научио и воли да једе све, али то не значи да борбе око хране нема.

„Понекад хоће да поједе и урму кад му се једе слатко, а нема ништа друго у кући.

„Ако има, то је онда борба и објашњавање кад је доста. Родитељ мора да постави границу&qуот;, каже Јелена.

Шта једу деца у региону?

У земљама региона, деца имају оброке сличне као и Србији.

У вртићима у Хрватској обезбеђена су четири оброка - доручак, ручак, две ужине, сличног састава као и у Србији, који је описан у државним правилницима.

Слично је и у Босни и Херцеговини, а једина разлика је то што се у јеловницима чешће могу наћи еурокрем, пудинг или прженице, које се углавном избегавају у обдаништима у Србији.

У Црној Гори деца имају три оброка доручак, ручак и ужину.

Ручак је око 12 часова, раније него у Хрватској и Србији, а деца имају и поподневну ужину.

У овој земљи, као и у Србији, одређено је да храна у вртићу задовољи 75 одсто дневних енергетских потреба, и то тако што ће оброци бити разноврсни, уз употребу сезонских намерница.

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.14.2023)