Балкан и саобраћај: Пет необичних решења на улицама, зебра од зида до зида и мостови до ливаде

Земун је добио необичну зебру, али било је и бандера на стазама за слепе и свечаног отварања семафора.

BBC News 15.08.2023 | Наташа Анђелковић - ББЦ

zemun — Иако су први пешачки прелази у Београду нацртани 1952. године, ни 70 година касније то изгледа није лак задатак

У центру београдске општине Земун освануо је нови пешачки прелаз који са обе стране води директно у зид.

Зебра је исцртана у пролазу између Светосавске и Главне улице, преноси агенција Фонет.

На том месту нема ни тротоара, ни семафора, али је у близини направљен нови паркинг, па је бар с једне стране лако заобићи скоро два метра висок зид.

Пешачки прелази у данас познатом облику у Београду постоје од 1952. године, а сматра се да их је било и пре 2.000 година у античкој Помпеји, пише портал 011инфо.

Два миленијума касније, озидани пешачки прелаз је само један у низу необичних саобраћајних решења које су се на Балкану појављивали последњих година.

Бандера на стази за слепе у Војводе Степе

Пре неколико година, лист Блиц је писао о реконструкцији улице Војводе Степе, једној од најпрометнијих у београдској општини Вождовац, где је урађена и обележена стаза за слепе, а насред остављена бандера.

Сметала је и слепима и слабовидима, као и људима који добро виде, јер је остављена на уском тротоару.

„Ходајући туда умало сам и ја сама ударила главом у ту бандеру, заиста је била постављена на невероватном месту&qуот;, рекла је једна од станарки оближње зграде 2015. године.

То није био усамљен случај.

Бандера је остављена и на београдском Булевару кнеза Александра Карађорђевића.

'Телепорт' стазе за бициклисте

Суочени са зидовима, препрекама или изненадним прекидима стаза нису само пешаци, већ много чешће бициклисти у престоници Србије.

На неким су физичке препреке, друге су лоше одржаване, а неке су тик уз паркинг места, као што је случај у Таковској улици у центру Београда.

Црвена стаза за бициклисте у овој улици је јасно исцртана, у близини Ботаничке баште Јевремовац, али како се јарко црвена линија изненада појављује, тако се стотинак метара ниже одједном и завршава.

Удружење за бициклисте направило је мапу на којој су обележене тачке које могу бити потенцијално опасне за двоточкаше.

Милица Дамњановић Зантворт из ове организације рекла је раније за ББЦ да у 2021. години у буџету Града Београда издвојено је нула динара за бициклистичку инфраструктуру.

„И када се улаже, стазе нису довршене.

„Има бициклистичких стаза које се завршавају на бандерама или зидовима. Ми их зовемо 'телепорт стазама'&qуот;, рекла је она.

Међу проблемима двоточкаша у српској престоници су и небезбедни прелази мостова, па је тешко бициклом доћи од Новог Београда до старог дела града.

Лифт за бицикле на значајно оптерећеном Бранковом мосту често је у квару, жалили су се раније.

Погледајте видео: Проблеми бициклиста у београдском саобраћају

Мостови који су годинама водили у ливаде

За разлику од оптерећених мостова, попут Бранковог у Београду, много је незгоднија ситуација када их изграде, а ником не служе за прелаз.

Таквих примера мостова, који иду из ливаде у ливаду или „који воде никамо&qуот;, било је у читавом региону.

Хрватски град Осијек је имао баш такав и то висећи мост који је на реци Драви годинама чекао да добије намену.

Медији су писали да се велелепној грађевини „сви смеју&qуот;, а да је плаћена стотине милиона евра.

Слично је било и у Карловцу са такозваним Вукелићевим мостом, где су тек деценију касније урађене и приступне саобраћајнице.

Ту судбину делио је и мост у суседној Босни и Херцеговини, који спаја Републику Српску и Србију, код општина Братунац и Љубовија.

Симболично име Братољуб је оправдао тек изградњом оближњег граничног прелаза.

Уместо да спајају људе, изазивали су смех и неколико метара дугачки мостић у хрватској општини Јелење, на потоку, као и у Ваљеву, на западу Србије, где је мост имао испод реку Колубару, али се једно време завршавао у ливади.

Свечано пуштање у рад семафора

Ипак, сваки завршени пројекат политичарима је разлог за славље.

Иако је први семафор у свету направљен у Великој Британији још пре век и по, одавно је стигао и у Србију.

Први је постављен на углу данашњих улица Кнеза Милоша и Таковске, недалеко од Дома Народне скупштине давне 1939. године, преноси Национална географија, па опет и у 21. веку светлећи знаци умеју да буду атракција домаћим функционерима.

Када је 2014. у Новом Саду постављен први звучни семафор за слепе и слабовиде, у пратњи медија га је испробао тадашњи градоначелник Милош Вучевић, данас лидер највеће партије у Србији, Српске напредне странке.

Тим примером се, чини се, водио и први човек Краљева две године касније који је лично отворио обични семафор.

Тадашњи градоначелник је Предраг Терзић присуствовао је „свечаном пуштању у рад&qуот; семафора, што је изазвало бројне коментаре на друштвеним мрежама.