Плави шлемови - мировњаци УН-а ће такође штитити од дезинформација

Светски мировњаци познатији у јавности  као  „Плави шлемови“  који  брину о спречавању сукоба у наредном периоду имаће нову мисију која ће имати задатак да спречи штетан утицај лажних вести, говора мржње и политичких неистина које се генеришу у и около  конфликтних подручја широм света.

Према до сада познатим објављеним информацијама у јавности на ову тему, наводи се да ће посебно обучени тимови мировњака Уједињених нација настојати углавном преко дигиталних платформи да смање злоупотребу ових платформи за ширење дезинформација милионима људи широм  света којима се најчешће подстичу сукоби, угрожава њихов рад па и само постојање мировних мисија и операција УН.

Овај корак УН у борби против дезинформација на светском нивоу почетком лета најавила је Наоми Мијашита , пројект менаџер задужена за решавање погрешних информација и лажних вести у Одељењу за мировне операције при УН током конференције о дезинформацијама  и мировних послова одржаних у Бриселу, Белгија.

- Дигитални информациони екосистем је плодно тло за лажи, дезинформације и говор мржње. Видимо корелацију између онлајн говора и штете коју је на терену проузроковала управо ова појава у мировним мисијама – рекла је госпођа Наоми Мијашита на последњој конференцији за новинаре одржаној почетком прошлог месеца о суочавању са изазовима које доносе дезинформације у мировним мисијама УН-а широм света.

Од када су створени 1948. године , широм света познати "Плави шлемови" били су распоређени у укупно 71 мировној операцији широм света. Тренутно је на терену 12 активних операција које води Одељење за мировне операције. Током своје 75-годишње историје, очување мира се показало као трајни мултилатерални алат за подршку земљама које излазе из сукоба, граде мир, јачају свој суверенит и постижу независност.

Главни разлози за активирање чувених мировњака УН „Плавих шлемова“ у суочавању са дезинформацијама које су углавном намењене наношењу штете и манипулацији информацијама које су истините, али имају тенденцију да обману и нанесу потенцијалну штету у друштвима су слаби медијски сектори у демократијама у развоју, али и недостатак медијске и дигиталне писмености, који су основни алати за борбу против лажи.ЕУ формира посебан тим који ће проверавати „чињенице“ које износи ИстокНајвише европске, светске институције и међународне организације стално су указивале на проблем  са лажним вестима, дезинформацијама и хибридним претњама против демократије, али је то увек стављано у „свилене“ дипломатске рукавице и није доспевало до  јавности.

Међутим, тренутна одлучност Запада да се супротстави источној пропагандној машинерији недавно је озваничена у ЕУ, где је Брисел најавио да ће стручњаци за борбу против дезинформација и лажних вести бити распоређени у мисије Уније широм света како би се упустили у обрачун са лажним наративом који се путем јавних комуникација и медија шири од стране оних који га стварају на челу са Русијом и Кином. Према ЕУ, дезинформације су за Русију кључни инструмент у рату у Украјини и она улаже огромна средства која су премашила улагања ЕУ у овој области.

"Све наше делегације биће опремљене стручњацима за сузбијање дезинформација у многим деловима света, са циљем да се наш глас боље чује", рекао је европски министар спољних послова и безбедности Жозеп Борел на јавној конференцији о дезинформацијама у Бриселу.

Он је додао да је последњих година руско улагање у јачање своје способности да креира и шири лажне вести ради унапређења свог програма увелико надмашило европска улагања у сузбијање дезинформација, наводи часопис Политико.

Као одговор, рекао је, ЕУ и партнери истомишљеници треба да створе стандардизован и интероперабилан начин за размену података и анализу страних кампања дезинформација, али и да се више ангажују са властима широм света како би се осигурало да се глас ЕУ чује.Потребан је "заједнички акциони план"За већину просечних корисника медија веома је тешко да перфидно лажне чланке и објаве на друштвеним мрежама идентификују као "лажне вести", пише на исту тему Дојче веле. Како наводе медији, посебно зато што су студије доказале да се дезинформације на интернету шире шест пута брже од аутентичних информација. Зато шефови држава или влада ЕУ сада желе да предузму информативну офанзиву.

Основа за то је акциони план који треба да спроведе Европска комисија, а то се пре свега тиче институција ЕУ и држава чланица које треба да се међусобно повезују у информационом смислу. Осим тога, требало би да се придружи и приватни сектор (Гугл, Твитер и Фејсбук), као и НАТО и Г7.

Циљ је ближа сарадња и размена информација како бисмо брже и заједнички деловали против лажних вести. Такође би требало да постоји систем раног упозорења који ће упозоравати на руске кампање дезинформација у практично реалном времену.

Европску јавност такође треба сензибилисати кроз водич за лажне информације на интернету. До сада је, наиме, постојао само један билтен на ову тему, који је намењен искључиво инсајдерима и новинарима.