Ekvador: Politika narko bandi u vođstvu na predsedničkim izborima

Jedne nedelje uveče stigla je poruka preko Vocapa.

„Dobro veče, Frenki, ovde Kartel nove generacije Halisko", glasila je poruka, na jedva čitljivom španskom.

„Ako me blokiraš, imaćeš probleme. Želim 6,000 dolara - motrim na tebe, tvoju ženu i decu."

Frenklin Tores, proizvođač banana, ignorisao je poruku - potom, nekoliko dana kasnije, stigla je još jedna, ovaj put poslata Frenklinovoj ženi: „Recite vašem mužu da se sabere, čekamo u zatvoru, a ima ljudi koji motre na vaš prozor."

Iako je prijavio pretnje, Frenklin ne veruje da će se stvari popraviti.

• „Ne skidam pancir", kaže bliska saradnica ubijenog ekvadorskog političara
• Kolumbijci osumnjičeni za ubistvo ekvadorskog predsedničkog kandidata, nema odlaganja izbora
• Ubijeni kandidat pobedio na lokalnim izborima u Ekvadoru

Kao predsednik ekvadorske Nacionalne federacije uzgajivača banana, on vrši pritisak na vladu da im dozvoli da nose oružje kako bi se zaštitili.

„Na selu je teško, nemamo broj za hitne pozive niti policijsku patrolu", kaže on.

„Bolje je da dobri ljudi imaju oružje, nego samo loši."

Ekvador je najveći izvoznik banana na svetu a industrija je unosna - sanduci sa bananama omiljeni su način transporta kokaina među narko kartelima, od ekvadorskih luka sve do Evrope i nadalje.

Meksički i kolumbijski karteli su se infiltrirali u lokalne bande u Ekvadoru željne unosnih ruta za transport droge.

Nekada jedna od najmirnijih zemalja u Južnoj Americi, Ekvador je pretrpeo težak udarac od kovida, a karteli su iskoristili zemlju slomljenu pandemijom - i korumpiranom politikom.

U prvih šest meseci godine, u zemlji je bilo 3.568 nasilnih smrti, prema podacima Nacionalne policije.

To je skok od više od 70 odsto u odnosu na prošlu godinu.

I dok se zemlja sprema da u nedelju izađe na birališta za prvi krug predsedničkih izbora, kriminal je svima najpre na pameti, naročito posle prošlonedeljnog atentata na jednog od kandidata Fernanda Viljavisensija.

„Ubistvo Viljavisensije bila je zastrašujuća tragedija", kaže politički konsultant Osvaldo Moreno.

„Ono obeležava prekretnicu u kojoj je politika smrti sada i te kako postala deo ovdašnje kulture."

Ne postoji moćniji primer za to od Gajakila, najvećeg ekvadorskog grada i luke u zemlji.

On je postao epicentar problema ove zemlje sa kriminalom dok karteli iskorišćavaju njegovu lokaciju i logistiku kako bi slali pošiljke droge iz zemlje.

Predsednički kandidat Danijel Noboa je odabrao Duran, jednu od najteže pogođenih oblasti Gajakila, za finale predizborne kampanje u četvrtak.

Ali on je to učinio noseći pancir.

Usput je došlo od obližnjeg obračuna vatrenim oružjem koji je uspaničio sve - takav je svakodnevni život u ovom kriminalom zahvaćenom gradu.

„Moramo da promenimo stanje bezbednosti u Ekvadoru", rekao je on za BBC pred sam događaj, dodavši da će njegov prioritet, ako postane predsednik, biti borba protiv nezaposlenosti.

„Problem je da kad ljudi ne dobijaju poslovne prilike, mi opskrbljujemo te organizacije novim mladim članovima."

Ali to je mamutski zadatak za siromašnu zemlju poput Ekvadora - i bitka koja se gubi protiv unosne trgovine drogom.

U Duranu, nakon talasa nasilja, uveden je policijski čas.

Duž ruta popularnih kod trgovaca drogom postavljeni su policijski kontrolni punktovi, ali policija je loše opremljena u poređenju sa narko bandama.

U nekim delovima grada, imate osećaj da ste u ratnoj zoni.

U jednoj četvrti, policijska stanica ima džakove sa peskom nagomilane u prozorima, postavljene nakon što su ih bande napale.

U jednoj drugoj, na parkingu tavori skoro 20 zarđalih patrolnih vozila.

• Ubijen jedan od najboljih ekvadorskih atletičara
• Ko je Gabrijel Borić, novi predsednik Čilea balkanskih korena
• Desničar i ljubitelj Trampa: Ko je Havijer Milei, pobednik predsedničkih predizbora u Argentini

Kapetan Viktor Kespas Valensija objašnjava zašto nemaju novca da ih poprave.

„Bande žele da osvajaju teritorije. Imamo posla sa veoma nasilnim smrtima - ljudima zatečenim kako vise sa mostova ili iseckanim na delove", objašnjava on.

„Međunarodne kriminalne organizacije regrutuju ljude ovde - ali oni imaju mnogo novca. Postoji potpuna neravnoteža između organizovanog kriminala i policije koja pokušava da ga zaustavi."

Da li će, dakle, izbori činiti bilo kakvu razliku za budućnost Ekvadora?

Izbori se održavaju godinu i po dana pre vremena, nakon što je predsednik Giljermo Laso raspustio Narodnu skupštinu ukazom da bi izbegao glasanje o nepoverenju.

Vlada bojazan da bi, usred političkog haosa, nasilje moglo da omete demokratiju.

„Karteli su kriminalne organizacije koje nemaju ideologiju", kaže ekspert za organizovani kriminal Pedro Grandža.

„Oni su kriminalne organizacije koje rasturaju nezakonitu robu, a slede istu logiku kao kompanije. Oni trenutno vrše studiju tržišta - potom ćemo videti da li, ako žele, mogu da parališu izbore."

Nevezano za izbore, oni parališu i živote ljudi.

Endži Fuentes živi sa četvoro dece u Duranu.

Rešetke na svim prozorima u ovoj četvrti govore vam sve što treba da znate o nebezbednosti.

Poslednjih nekoliko godina bilo je teško za Endži - njen otac je umro od kovida, a Gajakil je bio poharan pandemijom.

Tela su ležala nagomilana na ulici jer vlasti nisu uspevale da se izbore sa ogromnim brojem umrlih.

Ali iako je vakcina protiv kovida uspela da pomogne da se smanji širenje virusa, kriminalne bande sada nude novi tip vakune, kako je zovu - novca koji zahtevaju kriminalci i koji im plaćate u zamenu za imunitet od nasilja.

Ali ništa nije jednostavno.

Prošlog meseca je komšija ubijen ispred škole njegove ćerke tako da je Endži povukla decu iz škole - ali vlasti odbijaju da ponude virtuelne časove od kuće uprkos opasnosti.

„Sve što želim je bezbednost", kaže Endži.

„To je jedina stvar koja će nam omogućiti da vodimo decu u školu bez rizika da ih pogodi zalutali metak."

• Kako izgleda „kokainska podmornica" za prenos droge od Latinske Amerike do Evrope
• Dan kada su došli pirati
• Kako albanska mafija deluje u Latinskoj Americi i dokle sežu njeni pipci

To je rat koji, stručnjaci tvrde, nema kraja, naročito dok potražnja za kokainom u Evropi i toliko dalekim mestima kao što je Australija skače u nebesa.

„Možete da okončate građanski rat i rat između zemalja", kaže Pedro Grandža.

„Ali okončati trgovinu drogom je potpuno nemoguće - ljudi će nastaviti da uzimaju droge."

Mogu li izbori da zaustave izvlačenje nafte iz Amazona?

Ekvadorci 20. avgusta biraju novog predsednika, ali odlučuju i o politici zemlje prema životnoj sredini.

Pored glasa za jednog od osam kandidata koji se bore za najviši položaj u zemlji, birači će odlučivati i o budućnosti kontroverzne operacije bušenja nafte u amazonskim prašumama.

To je referendum o sudbini „Bloka 43", grupe naftnih polja lociranih u Nacionalnom Parku Jasuni, jednoj od ekološki najbogatijih oblasti na svetu.

Jasuni se prostire na više od milion hektara i dom je najmanje 2.000 vrsta drveća i rastinja, 204 vrsta sisara, 610 vrsta ptica, 121 vrste reptila, 150 vrsta vodozemaca i 250 vrsta riba.

On je i dom nekoliko domorodačkih naroda - uključujući najmanje dva na svetu poslednja „neumrežena" plemena - ona koja su dobrovoljno odbila interakciju sa spoljnim svetom.

Bušenje „Bloku 43" se odvija od 2016. godine.

Do njega je došlo posle neuspelog pokušaja predsednika Rafaela Koree da obezbedi globalni paket kompenzacije kako bi nafta ostala ispod zemlje.

Prema procenama vlade, „Blok 43" čini 12 odsto od 466.000 barela nafte koliko dnevno proizvodi osiromašeni Ekvador.

Svaki četvrti Ekvadorac živi u siromaštvu, prema podacima Svetske banke.

Vlada odlazećeg predsednika Giljerma Lasa, koji je raspisao prevremene izbore u maju da bi izbegao proces izglasavanja nepoverenja, kaže da će gašenje operacija koštati zemlju 1,2 milijarde dolara godišnje u izgubljenim prihodima.

• Bitka za litijum: Kina i Amerika se spore oko južnoameričkog bogatstva
• Kakva će biti sudbina rudnika kompanije Rio Tinto i hoće li se u Srbiji kopati litijum
• Dogovor sedam zemalja Južne Amerike za zaštitu Amazonije

Ali organizacije za zaštitu životne sredine i prava domorodačkih naroda tvrde da je to mala cena koja mora da se plati.

„Građani Ekvadora će imati šansu da pomognu u zaštiti naše životne sredine i zajednica koje žive u Jasuniju", kaže za BBC Pedro Berneo, jedan od lidera Jasunidosa, ekološke grupe koja se deset godina borila za održavanje referenduma.

„Mi se nadamo da će naš primer inspirisati druge zemlje da učine isto."

Domorodačka liderka Ališa Kahuija, iz plemena Vaorani, jednog od domorodačkih naroda koji žive u Jasuniju, kaže da prirodni rezervat igra ključnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena pomažući da se pohrani ugljen dioksid iz atmosfere.

„Jasuni je kao majka čitavog sveta.. Moramo da dignemo glas i ruke da bi se naša majka oporavila, da ne bude ranjena, da nije pretučena", rekla je ona za agenciju AFP.

Naučnici su takođe upozorili da je uništavanje Amazonije, koja se proteže preko osam južnoameričkih zemalja, ugrožava njenu sposobnost da služi kao „akumulacija ugljenika", kada se apsorbuje više ugljenika nego što se ispušta.

Niz anketa različitih instituta za istraživanje javnog mnjenja sprovedenih u junu i julu pokazao je da bi većina Ekvadoraca glasala za obustavu bušenje nafte - ali su ankete pokazale i da je mnogo glasača još neodlučno.

Iako kandidati za nasleđivanje predsednika Lasoa kažu da podržavaju glas „da" na referendumu, najveći favorit je bio malko uzdržaniji.

Luisa Gonzales se nije oglašavala o referendumu za Jasuni najveći deo predizborne kampanje, ali je prekinula tišinu početkom avgusta izjavom koja je zabrinula tabor protivnika nafte.

„Zašto ne tražite od zemalja koje najviše zagađuju da stave 1,2 milijarde dolara u fond za nas?", tvitovala je ona, pre nego što je predložila da oni koji su pozvali na referendum ponude alternative za sticanje prihoda za zemlju.

Gonzales (45) je advokatkinja koja je nekada radila za Petroekvador, državnu naftnu kompaniju zemlje.

Ona je služila i u vladi bivšeg predsednika Koree kao ministarka za javnu upravu.

Ankete pokazuju da nije stekla dovoljnu prednost da izbegne drugi krug izbora u oktobru.

Njen najbliži rival, biznismen Jan Topik, zarekao se da će „zadržati naftu ispod zemlje" u Jasuniju.

Amazon frontlajns, grupa aktivista koja pomaže domorodačkim zajednicama, kaže da je referendum istorijski trenutak za ljude što žive u zemlji koja proizvodi naftu.

„Model kapitalizma zasnovanog na fosilnom gorivu je prevaziđen, a ekvadorski narod ima jedinstvenu priliku da utre jedan drugačiji put pred sobom i da napravi ogroman korak unapred u borbi protiv klimatskih promena."

Međutim, glasanje neće uticati na druga dva bloka Petroekvadora u oblasti.

Ovo pitanje takođe je privuklo pažnju slavnih ličnosti kao što su holivudski glumac Leonardo Di Kaprio i ekološka aktivistkinja Greta Tunberg.

Ali doktorka Gabrijela Patrisija Garsija Garsija sa Univerziteta u Egzeteru kaže da će pitanje bezbednosti biti najpreče za glasače posle ubistva jednog od predsedničkih kandidata.

„Važno je ne zaboraviti da je nafta i dalje najveći izvor prihoda za ovu zemlju", kaže ona.

Ishod referenduma je pravno obavezujući, tako da će aktivnosti bušenja nafte morati da se obustave.

„Ali trenutni prioritet na izborima je građanska bezbednost, tako da ćemo videti kako će se razrešiti pitanje Jasunija."

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 08.20.2023)