Rusija i Ukrajina: Muškarci koji ne žele da se bore u ukrajinskoj vojsci

Ukrajina ima problema da namiri potražnju za vojnicima.

Zemlja mora neprestano da zamenjuje desetine hiljada koje poginu ili budu ranjeni.

Još mnogo više njih naprosto je iscrpljeno, posle 18 meseci pružanja otpora ruskoj invaziji.

Neki ljudi, međutim, ne žele da se bore.

• Ukrajinke na prvoj liniji fronta: Borba protiv Rusa, ali i seksizma u vlastitim redovima
• Ko je ubio „partizane iz Berdjanska": Misteriozna smrt dvojice tinejdžera u okupiranom ukrajinskom gradu
• Seks posle rata: ukrajinski veterani uče da vole

Hiljade njih su napustile zemlju, ponekad nakon što su podmitile zvaničnike, dok drugi pronalaze načine da izbegnu oficire za regrutaciju, koji su opet optuženi za primenu sve surovijih taktika.

„Sistem je veoma zastareo", kaže Jegor.

On je gledao kako se njegov otac muči zbog problema sa mentalnim zdravljem nakon što je ratovao za sovjetsku armiju u Avganistanu.

To je razlog zašto on ne želi da se bori.

Zamolio nas je da ne koristimo njegovo pravo ime da bismo mu zaštitili identitet.

Pre ruske invazije, muškarci koji nisu želeli da služe vojsku obično bi dobili alternativu - kao što je učešće u zemljoradnji ili rad u socijalnim službama.

Taj izbor je nestao uvođenjem ratnog stanja prošle godine, ali Jegor misli da bi i dalje trebalo da je dostupan.

„Svaka situacija je individualna", tvrdi Jegor.

„Činjenica da je zapisano u Ustavu da svi muški državljani moraju da se bore, po mom mišljenju, nije u skladu sa današnjim vrednostima."

On je nedavno poslat u regrutni centar nakon što ga je u Kijevu zaustavila policija, koja ga je optužila da beži od mobilizacije.

Na kraju mu je dozvoljeno da ide kući, nakon što se požalio na probleme sa leđima, ali se boji da sledeći put neće biti tako.

Postoje izuzeća od službe, uključujući kad ste lošeg zdravlja, samohrani roditelj ili se starate o nekom ranjivom.

Ali oni optuženi za bežanje od mobilizacije suočavaju se sa novčanim kaznama ako budu osuđeni ili kaznom od čak do tri godine zatvora.

„Svakom bi trebalo da se omogući da doprinese ovim ratu ako se njegova situacija uzme u obzir", kaže Jegor.

„Žao mi je ljudi koji su na prvoj liniji fronta, a nemaju pacifističku alternativu."

Način na koji Kijev regrutuje ljude optužen je da je korumpiran do srži.

Predsednik Vladimir Zelenski otpustio je sve šefove regionalnih regrutnih centara u Ukrajini posle rasprostranjenih optužbi protiv oficira u sistemu, između ostalog i za uzimanje mita i zastrašivanje.

Šef za vojnu mobilizaciju u Odesi čak je nedavno optužen za kupovinu automobila i poseda na južnoj obali Španije koji koštaju milione dolara.

Taj oficir navodno negira bilo kakva saznanja o tome.

Zvaničnici odbrane rekli su za BBC da su navodni prekršaji „sramotni i neprihvatljivi".

• Nema kritičara u ratno vreme: Stanje ukrajinske politike posle pola godine rata sa Rusijom
• Ukrajina objavila rat još jednom neprijatelju - korupciji
• Ukrajinski milijarder pod istragom zbog sumnji na korupciju

Mobilizacija je razlog zašto većina muškaraca mlađih od 60 godina ne može da napusti Ukrajinu.

Hiljade pokušavaju da se iskradu iz zemlje, uglavnom preko Karpata u Rumuniju.

Onima koji ostanu, masovni grupni četovi pomažu da izbegnu da budu mobilisani.

Nizovi razgovora na Telegramu otkrivaju na kojim mestima patroliraju oficiri za regrutaciju.

Postoje četovi za različite oblasti i gradove širom zemlje, ponekad sa po više od 100.000 članova.

Oficiri u ovim grupama poznati su kao Maslinasti, zbog boje njihove uniforme.

Ljudi koje sreću obično dobijaju pozive koji im nalažu da se hitno jave u regrutni centar, ali postoje izveštaji o tome i da se neki odvode na licu mesta, bez prilike da se vrate kući.

Ukrajinsko Ministarstvo odbrane poziva ljude da ažuriraju lične informacije u nacionalnoj bazi podataka i kaže da ako budu bili pozvani, biće poslati na odgovarajući položaj.

Ali postoje tvrdnje da oficiri koriste surove ili taktike zastrašivanja.

Postoje i izveštaji da se regruti nađu na prvoj liniji fronta sa samo mesec dana obuke.

Vlastima kao da je stalo da povrate poverenje ljudi.

„U redu je plašiti se", glasi slogan njihove najnovije informativne kampanje.

To je pokušaj da se povuku paralele između detinjih strahova i briga današnjice.

U napuštenom letnjem kampu u Kijevu, civili se obučavaju da pruže otpor ruskim vojnicima, ukoliko se za tim ukaže potreba.

Oni patroliraju stazama, nakon čega im instruktor viče: „Druga grupa! Granata!".

Muškarci i žene brzo zaležu na zemlju.

Puške nisu prave, ali postoji nada da će se neki učesnici prijaviti za pravu stvar.

• Crno sunce na uniformi - simbol ekstremista u ukrajinskoj vojsci
• Predaja ili „operacija spasavanja": Šta se desilo u čeličani u ukrajinskom Marijupolju

Anton, dvadesetdvogodišnji student, već se odlučio.

„Kad je započeo rat, nisam bio spreman da budem mobilisan", kaže mi on tokom pauze od puzanja u travi.

„Sada moram da se pripremim za odlazak u rat u budućnosti."

Anton ne misli da je dobro što ljudi izbegavaju mobilizaciju, ali razume zašto neko ne želi da se bori.

Pitam ga da li se plaši te mogućnosti.

„Naravno", odgovara on, gotovo me prekinuvši.

„Svi se plaše. Ali ako se situacija još pogorša, nema šanse da ću sedeti ovde u Kijevu."

Ukrajina je premašila sva očekivanja kad je u pitanju njena odbrana od ruske invazije.

Naglasak Moskve morao je da se prebaci sa zauzimanja čitave zemlje na pokušaje da zadrži osvojenu petinu.

Ali i sama Ukrajina mora da obavi rekalibraciju.

Ne samo što se tiče njene kontraofanzive, koja donosi napredak sporije nego što su se mnogi nadali, već i sa tim kako motiviše građane na borbu.

Postoji nesumnjiva potreba, ali i neprijatna istina - bojište nije za svakoga.

Dodatno izveštavanje: Hana Čornus, Anastasija Levčenko, Kejt Pivor i Hana Ciba

Pogledajte video:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 08.23.2023)