Свемирска истраживања: Индијска летелица успешно слетела на јужни пол Месеца
Индија је сада на Месецу, изјавио је премијер Моди.
Индијска летелица Чандрајан-3 лансирана из јужног дела земље, успешно је слетела на роботску сонду на поларну површину Месеца.
Индија је прва земља чија је свемирска летелица слетела близу јужног пола Месеца.
Одушевљење и аплаузи проломили су се контролном собом Индијске свемирске агенција када је летелица дотакла површину Месеца.
„Индија је сада на Месецу&qуот;, рекао је одушевљени премијер Индије Наренда Моди, који се обратио видео линком из Јужне Африке где је на самиту земаља организације БРИКС.
„Ово је историјски дан за индијски свемирски програм.
„Али индијска успешна мисија на Месец није само успех Индије, већ целог света&qуот;, наставио је.
Моди је похвалио индијски „приступ усредсређен на човека&qуот;, поручивши: „Једна Земља, једна породица, једна будућност одјекује широм света&qуот;.
Подстакао је и друге земље да покрену сопствене мисије.
„Сви можемо да тежимо Месецу и шире&qуот;, рекао је.
- Слетање на Месец - теорије завере и истина
- Слетање на Месец: Шта се заиста догодило и зашто је важно
- Србин који је послао човека на Месец
Покушај руске свемирске агенције да слети на исто место завршило се неуспехом пре неколико дана.
Њена свемирска летелица Луна 25 срушила се на Месец у недељу.
Сонда је имала техничких проблема док је улазила у орбиту пред само слетање.
Она је требало да слети на лунарни јужни пол.
Зашто баш на Месечев јужни пол?
Према америчкој свемирског агенцији НАСА-и, он је пун „мистерија, научних открића и интрига.&qуот;
Дубоки кратери пружају уточиште бескрајном мраку.
Неке од ових области биле су скривене од сунчевог светла милијардама година.
У тим областима, температура вртоглаво опада на невероватних -248 степени Целзијуса - зато што Месец нема атмосферу да загреје његову површину.
Екстремно ниске температуре у поларној области значе да било какве заточене супстанце могу остати савршено очуване, потенцијално пружајући веома корисне увиде.
Сада, слањем слетача и ровера директно на јужни пол, Индија се нада да ће подробније истражити непознату страну Месеца.
- Земље које лансирају нове мисије на Месец
- Индија лансирала ракету Чандрајан и отпочела амбициозну мисију на Месец
- Руска свемирска летелица Луна-25 се срушила на Месец
- Јапанска летелица се вероватно срушила приликом слетања на Месец
Вода на Месецу
Индијска лунарна мисија Чандрајан-1 била је прва која је пронашла доказ о постојању воде на Месецу 2008. године.
Још је нејасно колико тачно воде тамо има и да ли је доступна.
Другим речима, да ли постоје резерве воде које могу да се извлаче економски?
Пребацивање опреме са Земље на Месец подразумева савладавање гравитационе силе Земље.
Што је већа опрема, потребно је више ракетног товара и горива да би се извело успешно слетање на Месец.
Нове комерцијалне свемирске компаније наплаћују око милион долара да пребаце килограм товара на Месец.
„То је милион долара по литри пијаће воде! Свемирски предузетници несумњиво виде лунарни лед као прилику да опскрбе астронауте водом из локалног извора&qуот;, каже Симеон Барбер, планетарни научник са британског Отвореног универзитета, који сарађује и са Европском свемирског агенцијом.
Ако су залихе воде обилне, следећи логичан корак јесте да се испроба могућност узгоја хране за астронауте на Месецу.
И то није све.
Молекули воде могу да се разложе на атоме водоника и кисеоника, а оба могу да се користе као погонска средства за покретање ракета.
Погледајте видео о Нилу Армстронгу:
Лако је слетети близу Месечевог екватора
Месец је најближе небеско тело Земљи у соларној породици.
Због тога се Сједињене Америчке Државе и Русија деценијама надмећу у истраживању и експериментисању на Месецу.
Већина мисија Аполо НАСА-е, њених свемирских мисија са људском посадом и Руска мисија Луна 24 слетели су близу Месечевог екватора зато што је лакше слетети тамо.
Да буде сасвим јасно, место слетања индијског орбитера „мало је даље од самог пола&qуот;.
„Али податке које ће он обезбедити биће фасцинантни&qуот;, каже професор Нил.
- Како изгледа шетња по Месецу
- Алексеј Леонов: Рус који је могао да буде први човек на Месецу
- Давид Вујић и Аполо: Како је инжењер српског порекла остварио амерички сан
Колико је тешко слетети на Месечеве поларне области?
Близу Месечевог екватора, технички сензори и друга опрема примају директну сунчеву светлост.
Такође, видљивост је кључна за прелажење преко неравних површина.
Због тога су све сонде и астронаути које су лансирале многе земље у прошлости слетале близу Месечевог екватора.
Земљина оса је нагнута за 23,5 степени.
Због тога, она има шест месеци светла и шест месеци таме близу полова, али Месечева оса је готово под правим углом у односу на Сунце.
Према тврдњама НАСА-е, Месечева оса је 88,5 степени вертикална, што значи да је само један и степен нагнута.
То значи да чак и ако сунчеви зраци стигну до поларних области Месеца, не могу да допру до дубина тамошњих кратера.
Те области се зову „Региони у вечитој сенци&qуот;.
Веома је тешко слетети и вршити техничке експерименте на тим местима.
Кратери су огромни, а неки су пречника стотине километара.
Ако Чандрајан-3 открије трагове воде у смрзнутој земљи, то би могло да представља непроцењиво откриће за будуће експерименте.
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 08.23.2023)
