Rusija i Ukrajina: Godinu i po dana rata - najvažniji događaji

Dan kada Ukrajina obeležava Dan nezavisnosti, ujedno je i dan koji obeležava godinu i po dana od početka ruske invazije.

BBC News 24.08.2023

ukrajina, rat u Ukrajini — Devojčica vozi trotinet ispred hrpe uništenih tenkova

Od početka ruske invazije na Ukrajinu prošlo je godinu i po dana, hiljade ljudi su poginule, milioni su se našli u izbeglištvu, a mnogi ukrajinski gradovi su pretrpeli ozbiljna razaranja.

Kraj rata se ne nazire, niti su na vidiku mirovni pregovori.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, poginulo je više od 9.000 civila, među kojima i oko 500 dece, a ranjeno gotovo 17.000 ljudi.

Ni Rusija ni Ukrajina za sada nisu saopštile broj poginulih vojnika, ali radi se o hiljadama.

Prema BBC istraživanju iz juna 2023, na ruskoj strani život je izgubilo barem 25.000 vojnika.

Osamnaest meseci od kada je počeo rat, u svetu živi više od šest miliona izbeglica iz Ukrajine, dok su Rusiju napustile hiljade ljudi, bežeći od mobilizacije i ekonomskih sankcija.

U zarobljeništvu u Rusiji navodno je hiljade Ukrajinaca.

Rat, koji je se vodi oko teritorija na istoku Ukrajine, zahvatio je čitavu zemlju, ali i pogranične teritorije u Rusiji, dok se i Kijev i Moskva poslednjih meseci često nalaze na meti napada bespilotnih letelica.

Situacija je bila posebno teška u strateški važnim, lučkim gradovima poput Marijupolja i Odese, odakle se pre rata izvozila velika količina žitarica, važan izvor hrane za mnoge zemlje u svetu, naročito u Evropi i Africi.

Hronologija najvažnijih događaja

Za osamnaest meseci, odnosno 547. dana rata, veliki broj gradova je bombardovan, a vodilo se i nekoliko žestokih, višemesečnih bitaka za pojedine gradove i oblasti.

2022. godina

Kao uvertiru u rat, Putin 21. februara objavljuje da Rusija priznaje nezavisnost dva otcepljena ukrajinska regiona, samoproglašene Donjecke Narodne Republike i Luganske Narodne Republike.
U ranu zoru 24. februara, Rusija je pokrenula invaziju na Ukrajinu. Moskva zvanično još nije objavila rat Kijevu, a tvrdi da vodi „specijalnu vojnu operaciju".
Prvih dana rata, ruska vojska zauzela je nuklearnu elektranu Zaporožje, najveću u Evropi.
Rusija 2. marta započela opsadu Marijupolja - lučkog, strateški važnog grada na jugu Ukrajine. Grad je pretrpeo ogromna razaranja, a civilno stanovništvo bilo je primorano da živi bez struje i vode, kao i da se evakuiše humanitarnim koridorima. Rusija je u maju zauzela Marijupolj i sada ga obnavlja.
Dok su krajem marta te godine Rusija i Ukrajina imale prvi, bezuspešan pokušaj mirovnih pregovora u Turskoj, svet su obišle fotografije mrtvih tela na ulicama Buče, nedaleko od Kijeva, a Ukrajina je prvi put optužila Rusiju za ratne zločine nad civilima.
Zapadne zemlje, odnosno Amerika i Evropska unija, uvode niz sankcija Rusiji u nameri da oslabe njenu ekonomsku i vojnu moć. Pojedine zemlje su konfiskovale rusku državnu imovinu u inostranstvu, kao i mnogim ruskim bogatašima. Rusi su odgovorili: „Zamenićemo".
Ruskim i beloruskim sportistima zabranjeno je učešće na mnogim takmičenjima, da bi im potom na pojedinim bilo dozvoljeno, ali pod neutralnom zastavom. I dalje nije poznato da li će im biti dozvoljeno učešće na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine. Mnopge zemlje prete da će bojkotovati Igre ako Rusima bude dozvoljeno da se takmiče.
Između aprila i maja, trajala je bblokada čeličane Azovstalj u Marijupolju, gde je bilo poslednje utočište za 2.500 ukrajinskih boraca. Potom su se oni predali, Putin je proglasio pobedu u tom gradu, a Moskva je dobila kopnenu granicu sa Krimom.
Finska i Švedska, koje imaju dugu istoriju vojne neutralnosti, odlučuju da se priključe NATO alijansi, a Turska prvo stavlja veto, da bi ga potom povukla.
Posle referenduma, aneksija okupiranih teritorija na istoku Ukrajine dobija zvaničnu potvrdu - na ceremoniji u Kremlju, Putin stavlja potpis na odluku da mimo međunarodnog prava pripoji četiri ukrajinske teritorije - Donjeck, Lugansk, Hersonsku i Zaporošku oblast. Rusija ne kontroliše potpuno nijednu od tih oblasti.
Samo nedelju dana kasnije, u eksploziji je teško oštećen Krimski most, simbol ruske aneksije i najduži most u Evropi.
Strah Evrope u vezi sa snabdevanjem energentima dodatno je pojačan u oktobru, kada dolazi do eksplozije na gasovodu Severni tok, najvećem između Rusije i Evrope. Moskva je optužila Ameriku i druge zapadne zemlje da su odgovorne za dizanje u vazduh Severnog toka. Do danas nije utvrđeno ko je za to kriv.
Amerika je uložila milijarde dolara u odbranu Ukrajine.
U novembru, ruske snage su se povukle iz južnog grada Hersona, jedine regionalne prestonice koju su osvojile od početka rata.
Krajem godine, Moskva pokreće ofanzivu na Bahmut, grad u Donbasu na istoku Ukrajine, što će postati jedna od najdužih i najkrvavijih bitaka do sada.

2023. godina

Rusija proglašava osvajanje Soledara, strateški važnog grada sa rudnikom soli.
Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi nije produžen zakup Kijevsko-pečerske lavre najvažnijeg pravoslavnog hrama u Ukrajini
Pojavljuju se prvi nagoveštaji raskola među ruskim snagama - Vojska Rusije i grupa Vagner, privatna plaćenička organizacija, opovrgavale su jedna drugu u javnosti ko treba da stekne zasluge za rusko zauzimanje obližnjeg grada Soledara.
U martu je Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje Putina, tereteći ga za ratne zločine u Ukrajini.
Posle pola godine teških borbi, u maju je završena bitka za Bahmut. Dok se ukrajinske snage povlače, ruska vojska i Vagner još jednom se glože oko toga ko je izvojevao pobedu.
Od proleća 2023. godine, sve su češći napadi na rusku teritoriju uz granicu sa Ukrajinom.
Rusija je u martu objavila da je odlučila da rasporedi taktičko nuklearno oružje u Belorusiji.
Ukrajina je u maju pokrenula kontraofanzivu, koja do sredine avgusta nije donela opipljive rezultate.
Početkom juna dignuta je u vazduh velika ukrajinska brana na jugu Nova Kahovka. Moskva i Kijev su se međusobno optuživale, a mnoga naselja su poplavljena.
Krajem juna, dolazi do oružane pobune plaćeničke grupe Vagner, koja tvrdi da je zauzela Rostov i napreduje ka Moskvi. Rusija pokreće antiterorističku operaciju, a pobuna je završena posle 24 sata. Jevgenij Prigožin, šef Vagnera, rekao je da je podigao pobunu nezadovoljan odnosom vojnog vrha prema njegovoj privatnoj vojnoj kompaniji. Putin je pobunu nazvao „izdajom", ali je Prigožin izbegao kaznu - dogovoreno je da se sa svojim borcima prebaci u Belorusiju.
Finska i Švedska postaju članice NATO, Ukrajina na čekanjuSredinom jula, Rusija se povukla iz Sporazuma o žitu, tvrdeći da nisu poštovane odredbe o ruskom izvozu prehrambenih proizvoda i đubriva. Sporazum je potpisan 23. jula 2022. godine, tačno godinu dana pre nego što se Rusija iz njega povukla.
Amerika je u julu poslala Ukrajini kasetnu municiju zabranjenu u većem delu sveta.
Početkom avgusta, vrednost ruske rublje pada na najnižu vrednost od početka rata.
Sredinom avgusta objavljeno je da će zapadne zemlje posle raketnih sistema, municije, tenkova, poslati i borbene avione F-16.
Godinu i po dana posle početka ruske invazije na Ukrajinu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić prvi put je licem u lice razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Zelenskim.
Krajem avgusta, u Rusiji je pao avion, a na listi putnika bio je i šef plaćeničke grupe Vagner Jevgenij Prigožin.
Godinu po dana od početka rata, Srbija je, uz Belorusiju, ostala jedina zemlja Evrope koja nije uvela sankcije Rusiji.