Гавриловић: Финансирањем израде нове стратегије за борбу против корупције, ЕУ подржава корупцију

Директор Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ) Зоран Гавриловић оценио је да нова Национална стратегија за борбу против корупције, која је тренутно на јавној расправи, представља наставак ситуације која је била и до сада у Србији, а да Европска унија финансирањем израде те стратегије подржава корупцију.

Гавриловић је у Београду, на трибини посвећеној проблемима у тој стратегији, казао да трошење пара на борбу против корупције која то није, управо представља једну врсту корупције.

"Одговорност ЕУ, која читав процес финансира, а реализује ГИЗ, просто јесте помоћ корупцији уколико се усвоји ова стратегија, јер усвајати стратегију која не решава питање борбе против корупције јесте коруптивна борба против корупције", рекао је он.

Оценио је да би организације цивилног друштва требало да се обрате Европској комисији и да јој укажу на проблеме са том стратегијом.

"Мислим да Влада Србије више није адреса. Једино добро поглавље у стратегији је да ће Србија имати сарадњу са европском јавном тужитељком Лауром Кавеши", казао је Гавриловић.

Навео је да су у Србији институције заробљене, а да у стратегији не постоји одговор на то, уз оцену да стратегију то чини "ништавном".

"Ви у стратегији имате мере, то вам све говори, да Влада Србије треба да унапреди сарадњу са својим Саветом за борбу против корупције. Значи тело које је симбол борбе против корупције у овој земљи, које једино има интегритет, оно је просто предмет маргинализације своје владе", рекао је Гавриловић.

Члан Савета за борбу против корупције Мирослав Милићевић оценио је да је нову стратегију требало упоредити са старијим стратегијама и проценити колико су оне заправо биле добре.

Према његовим речима, корупција у Србији расте, а претходне стратегије и акциони планови нису дали резултате.

"Не могу да дају резултате ако не ослободимо институције политичког утицаја", нагласио је Милићевић.

Представник Института за истраживање корупције "Кареја" Синиша Јанковић казао је да је израда стратегије "нагло" завршена 16. августа, када је покренута јавна расправа која траје до 5. септембра "када је пажња јавности на минимуму".

Према његовим речима, то је начин да се корупција "подржи на максимум".

Подсетио је да је Министарство правде недавно позвало медије на јавну расправу, али да је су само уводна обраћања министарке Маје Поповић и шефа Делегације ЕУ у Србији Емануелеа Жофреа била отворена за снимање.

"Ми смо тад изнели сијасет запажања да се ради о фиктивној борби против корупције", казао је Јанковић, додајући да медији то нису могли да чују.

Оценио је да је том стратегијом избегнута суштина, односно да се суочи са са политичком корупцијом у друштву и анализира се колика је она заправо.

Представник Подрињског анти-корупцијског тима (ПАКТ) Мирослав Мијатовић нагласио је да стратегија не третира локалне антикорупцијске планове.

Мијатовић је оценио да је "скандалозно" што се држава "тако лако" одрекла једног локалног механизма.

"А знамо да ће 75 одсто новца ЕУ ићи управо за реализацију преко локалних самоуправа. Мислим да је то још један потез, централистички потез, да би се успоставила власт једног човека", оценио је Мијатовић.

Текст је објављен у оквиру Програма транзиционе сарадње Републике Чешке.

(Бета, 25.08.2023)