Obrazovanje i Srbija: Da li deca treba da znaju da čitaju i pišu pre polaska u školu

U klupu i pre školske klupe.

Pojedini roditelji budućih prvaka plaćaju deci privatne časove iz matematike i srpskog jezika kako bi pre nego što pođu u školu znali osnovne računske operacije, čitanje i pisanje.

Ali, da li je to zaista potrebno?

Tridesetpetogodišnja Milena Avramović, koja je odrasla na Voždovcu u Beogradu i tamo sad živi sa porodicom, kaže da je znala da čita i piše ćirilicu i latinicu sa tri godine.

„Niko me nije terao, sama sam tražila da mi pokažu slova, do polaska u školu pročitala sam mnoge bajke sama", kaže ona za BBC na srpskom.

Njen dvogodišnji sin Jovan za sada ne pokazuje posebno zanimanje za čitanje i pisanje, ali Milena planira da mu pomogne u učenju, ako za to bude pokazao interesovanje.

„To sigurno neće biti na moju inicijativu, mislim da može da bude kontraproduktivno", dodaje Avramović.

• Vrline i vrednosti kao životni kompas: Šta su slobodne nastavne aktivnosti u školama
• Obrazovanje u Srbiji: Zašto deca ne znaju šta su delišes jabuke i kakve veze ima administracija sa tim
• Školski psiholozi i pedagozi u Srbiji: „Radimo i kao čistačice, ali to staje kada dođe učenik"
• Zašto je vrtić važan za razvoj i obrazovanje dece

Da može da bude kontraproduktivno smatraju i u Pedagoškom društvu Srbije.

„Roditelju mogu da ponude knjigu, ali ako dete ne pokaže interesovanje, ne treba forsirati", kaže pedagoškinja Vesna Bogićević za BBC.

Prema istraživanju sprovedenom 2019. godine, dve trećine učenika je pre početka prvog razreda dobro usvojilo prepoznavanje slova (61,5 odsto), dok je samo 10,7 odsto moglo tečno da pročita priča.

Kada je u pitanju pisanje, deca su bila uspešna u pisanju sopstvenog imena (74,3 odsto), dok pisanje drugih reči nije predstavljao izazov za 37,9 odsto učenika pre polaska u školu.

Vežbajte koncentraciju, ne čitanje

Bogićević kaže da se u vrtićima već neko vreme realizuje program koji podrazumeva prepoznavanje slova, dok čitanje nije nešto što bi dete trebalo da uči tokom predškolskog.

„Samo prepoznavanje slova ne predstavlja učenje pisanja, već poseban program u kome deca kroz razne aktivnosti i druge zadatke uče da prepoznaju većinu slova iz azbuke", dodaje ona.

Tokom predškolskog, deca savlađuju veštinu fine motorike koja je ključna za pisanje, a to je iscrtavanje malih i velikih slova, linija i krugova.

Pedagoškinja kaže da, ukoliko dete pokaže interesovanje, niko neće zameriti što će ono kod kuće naučiti da čita i piše.

„Ali imajte na umu da je u tom uzrastu mnogo važnije da dete savlada veštine koncentracije, kako bi u školi moglo da izdrži 45 minuta koliko traje čas, kao i veštine socijalizacije, govora i motivacije", dodaje.

Većina dece koja nauči da piše pre polaska u školu uglavnom mešaju ćirilicu i latinicu, a mnogo je lakše da dete nauči od starta pravilno pisanje, nego ispravljati pogrešno naučeno, navodi Bogićević.

Kako pripremiti prvaka za školu

Najvažnije je decu naučiti koncentraciji i socijalizaciji, kaže pedagoškinja.

Socijalne veštine koju bi deca trebalo da savladaju u predškolskom programu, obaveznom za sve, podrazumevaju da su sposobna da se druže, svađaju, mire i da otvoreno komuniciraju.

Pored razvoja socijalnih veština, od velike važnosti je razvoj pažnje i koncentracije, kaže Bogićević.

„Bilo bi lepo da se roditelji postaraju da svakoga dana daju detetu neki zadatak koji će ga zaokupiti u periodu od 20 -30 minuta, kako bi bili koncentrisani na taj rad", dodaje.

Napominje da je veoma važno da dete savlada „produženje koncetracije" i da roditelji kroz razgovor treba da pripreme prvake na ono što ih čeka u školi, o kojoj isključivo treba govoriti u pozitivnom svetlu.

„Važno je da se dete što više osamostali u smislu higijenskih navika, da samostalno sakuplja igračke, kao i da ima ustaljen ritam spavanja", savetuje pedagoškinja.

• Koji su najveći problemi u srpskom obrazovanju
• Šta je Montesori metod obrazovanja i gde se primenjuje u Srbiji
• Koliko smo (ne)obrazovani
• Kako test sa kokoškom i aspirinom određuje koliko su deca u Srbiji funkcionalno pismena

'Radite na vaspitanju, ne na čitanju'

Učiteljica Jana Milić kaže da je sve više osvešćenih roditelja i da u prvim razredima često upoznaje „bistrice" s kojima su joj druženje, razgovor i rad pravo uživanje.

„Za to su svakako zaslužni roditelji, jer su spremni na razgovor i rešavanje problema", kaže ona.

Ipak, ima i onih roditelja kojima je lakše da „deci dozvole da igraju igrice" i ne bave se njihovim slobodnim vremenom.

„Nije neuobičajeno da s tom decom imam poteškoća", objašnjava učiteljica.

Njoj je bitnije da učenici poštuju autoritet škole i učiteljice i da se prema njoj odnose s poštovanjem, nego da deca umeju da čitaju i pišu.

„Roditelji treba manje da kritikuju i kažnjavaju, više da ih ohrabruju i podstiču i da ih pripremaju za kolektiv", kaže Milić.

• U kojim godinama je najbolje učiti jezik
• Može li se položiti matura bez privatnih časova
• Pet zanimljivosti o školama u Finskoj

Predškolsko nije škola

Pojedine studije pokazuju da ne postoji mnogo koristi od savladavanja čitanja i pisanja u godinama pre polaska u školu.

Prema američkoj studiji Little to Gain and Much to Lose iz 2015. godine, očekivanja u društvu o tome šta deca treba da uče u vrtiću su se promenila, odnosno da je sve manje učenja zasnovanog na igri.

U Velikoj Britaniji deca se testiraju sa pet i šest godina kako bi se proverilo da li dostižu očekivani standard u čitanju.

Kritičari upozoravaju da ovako rano testiranje može da odvrati decu od čitanja.

Vodič za roditelje, bake i deke: Kako da deca bezbedno koriste internet:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 08.28.2023)