ЕБВХ 2: Ноћ

Рат је, оца му крвавог, чизме, брате. Кад већ имам официрске, шта друго, који курац. Кад се сетим јебачине преко Албаније, ех да су ми тад биле ‘ваке чизме, него никад право да се ствари склопе – тад сам имао године, једва двајес’, а нисам имао чизме, а сад немам године, преко четрес’ баћо мој, ал зато имам чизме. А сна немам већ други дан, што пробијање ноћу, кроз брдско-планински терен чини доста тежим. Међутим, чим се уморим, нешто у мраку дрекне, или шушне,