Савршени странци

Из чега извлачим закључак: када умрем, све ће и даље изгледати овако. Да ли је то поражавајућа или, напротив, утешна помисао? Или ниједно од тога, него тек пука чињеница о неподношљивој лакоћи непостојања? Између мене и града, а онда и света, испречила се баријера, као да сам ја остао на једној страни битисања, а он на другој. Ја бих хтео к њему, али не могу. Ја и град и свет, уосталом, нисмо ни