Туга њеног дисања

Има романа који изгледају као да су из једног комада, као да су написани у једном даху, као да писац није устао са столице – нит јео нит спавао, само пушио и пио – док књигу није избљунуо из утробе. Најславнији такав роман је, вероватно, Сто година самоће Габријела Гарсије Маркеса, а уз њега, сасвим равноправно, Туга Белгије Хуга Клауса, Дервиш и смрт Меше Селимовића, или, рецимо, Полубрат Лаша Собија Кристенсена. Заправо није важно колико дуго су ти (обимни)