Папа на миси у Монголији поздравио 'племенит народ Кине' да би отоплио односе

Поглавар Римокатоличке цркве, папа Фрања упутио је данас посебан поздрав "племенитом кинеском народу" на крају мисе у Монголији, суседу Кине, током прве посете папе која је у великој мери под сенком утицаја Пекинга и његовог обрачуна с верским мањинама.

Фрања је до олтара довео пензионисане и садашње бискупе Хонг Конга, кардинала Џона Хон Тонга и изабраног кардинала Стивена Чоу, држаи су се за руке и поручио маси у којој је било много ходочасника из Кине да им жели сво добро.

"Желим да искористим њихово присуство да упутим топао поздрав племенитом кинеском народу", рекао је Фрања и наставио: "Свим људима (Кине) желим све најбоље и да увек иду напред, да увек напредују".

"Молим кинеске католике да буду добри хришц́ани и добри грађани", додао је он уз клицање публике у "Арени степе", у главном граду Монголије, Улан Батору.

Био је то једини пут да је Фрања јавно поменуо Кину током своје четвородневне посете, упркос великој сенци коју је Пекинг бацио на то путовање и на саму Монголију.

Кинеска владајуц́а Комунистичка партија води дугогодишњи, свеобухватни удар на религију, пооштравајуц́и контролу, посебно хришц́анства и ислама којсе сматра "увозним" и потенцијалним изазивачима комунистичке власти. Кампања против Ујгура у северозападном региону Синђианга била је посебно жестока, уз тврдње да је више од милион припадника те етничке мањине насилно послата у центре за преваспитање налик затвору, где су многи рекли да су били мучени, сексуално злостављани и приморани да напусте свој језик и религију.

УН су прошле године оптужиле Кину за озбиљно кршење људских права које може представљати "злочине против човечности". Кина је негирала да циља на Ујгуре и друге због њихове религије и културе, осуђујуц́и оптужбе као "лажи Запада" и рекавши да су њене акције имале за циљ сузбијање сепаратизма, тероризма и верског екстремизма.

Папа је послао телеграм поздрава председнику Си Ђинпингу док је његов авион у петак рано ујутро летео кроз кинески ваздушни простор, нудец́и му "божанске благослове јединства и мира". Министарство спољних послова  Кине је то потврдил и оценило да то показује "пријатељство и добру вољу".

Али док су мале групе кинеских ходочасника присуствовале главној Фрањиној миси у Улан Батору, веровало се да ниједан бискуп из Кине није добио дозволу да отпутује и види папску посету Монголији. Њихово одсуство је нагласило слабашност ватиканско-кинеског споразума из 2018. о номинацијама католичких бискупа, који је Пекинг прекршио једностраним именовањем.

Раније данас, напад Кине на верске групе био је индиректно очигледан јер је Фрања, упадљиво истакао дугу традицију верске толеранције у Монголији: председавао је међуверским догађајем са монголским шаманима, будистичким монасима, муслиманским, јеврејским, шинтоистичким вођама и руским православним свештеником.

Седец́и међу њима на позоришној сцени, Фрања је пажљиво слушао како верске вође описују своја веровања, свој однос са небом и мир и хармонију које њихове вере доносе свету. Неколико је рекло да је традиционални монголски "гер", или "јурта" - округла шаторска кућа, снажан симбол хармоније са божанским - топло место породичног јединства, отворено ка небу, где су странци добродошли.

"Чињеница да се састајемо на једном месту вец́ шаље поруку: показује да верске традиције, упркос својој посебности и разноликости, имају импресиван потенцијал за добробит друштва у целини", рекао је Фрања.

"Ако би лидери нација изабрали пут сусрета и дијалога са другима, то би био одлучујуц́и допринос окончању сукоба који и даље погађају многе народе света", рекао је он.

Фрања је у Монголији да би служио једној од најмањих и најновијих католичких заједница на свету и истакао традицију толеранције Монголије у региону где су односи Свете столице са суседном Кином и Русијом често затегнути. Борба Пекинга против верских мањина била је стална позадина овог путовања, иако се Ватикан нада да ц́е уместо тога усмерити пажњу на Монголију и њених 1.450 католика.

Изабрани кардинал из Хонг Конга Чау који је раније ове године био у историјској посети Пекингу, пратило је 40 ходочасника у Монголију. Он је одбио да разговара о одсуству својих колега из Кине, фокусирајуц́и се уместо тога на важност Фрањине посете Монголији за Католичку цркву у Азији.

"Мислим да Црква у Азији расте. Не тако брзо као у Африци, али и Црква у Азији сада има веома важну улогу", рекао је он новинарима.

Кинески председник Си је захтевао да се католицизам и све друге религије стриктно придржавају партијских директива и да се подвргну "кинезацији". У огромном региону Синђанг, то је довело до рушења џамија, али је у вец́ини случајева то значило уклањање купола, минарета и крстова са цркава.

"Заиста се надамо да ц́е наша влада и лидери постепено прихватити папу и позвати да посети Кину", рекао је Јан Жиђонг, кинески католички бизнисмен.

Вец́ина Монгола следи доминантну Гелугпа школу тибетанског будизма и поштују њеног вођу, Далај Ламу. Многи Монголи су зато забринути због супротстављања Комунистичке партије том прогнаном тибетанском вођи и због њене строге контроле над монашким животом и деловања које изгледа као постепено елиминисање тибетанске културе.

Ипак, с обзиром на потребу да се одрже стабилни односи са Пекингом јер Кина је главни извозни партнер Монголије, челници те земље се нису огласили  томе, баш као што су углавном ц́утали о репресивној језичкој и културној политици према својој етничкој брац́и у унутрашњости Кине.

Фрања је избегавао да се супротстави Пекингу, што је најважније избегавањем било какве критике Пекинга или сусретом са Далај Ламом.

Иако Далај Лама није био у Улан Батору у недељу, поменуо га је шеф главног тибетанског будистичког манастира у Монголији, Камба Номун Кан Габју Хоијамтс Демберел.

Тај опат је приметио да је "Његова Светост", што је титула Далај Лама, недавно признао "10. реинкарнацију" главног ламе монголских будиста, а "то је изузетно богатство за нас", рекао је игуман.

То признање је проблем јер Кина захтева да све "реинкарниране ламе" буду рођен" у Кини и да то Пекинг званично потврди, а новопризнати монголски лама не испуњава ниједан критеријум.

(Бета, 03.09.2023)