Руси у Србији: „Тек откривамо једни друге" - како живи руска ЛГБТ+ заједница

За Александру Абрамову из Москве, протестна шетња током Параде поноса у Београду 9. септембра означиће годину од како живи у Србији, готово у дан.

У Русији је Александра, 38-годишња дизајнерка и диџејка, водила неформалну квир заједницу „Тесно&qуот;, која се распршила у таласу емиграције након избијања рата у Украјини.

Само три недеље недеље пошто се доселила, Абрамова је у новембру 2022. са пријатељима организовала прву руску квир журку у Београду.

Један од кафића у центру града био је крцат људима гладних нових познанстава, чула се електронска музика, многи су плесали, и скоро нико није пушио.

„Имала сам велику жељу да окупим људе и осетим нешто слично заједништву какво смо имали у Русији.

„Али и годину дана касније имам утисак да се руска ЛГБТ+ заједница у Србији тек формира - још увек је у зачетку, тек откривамо и упознајемо једни друге&qуот;, каже Абрамова за ББЦ на српском.

• ЛГБТ и Балкан: Од забране до полуслободе
• Интерсекс: Непознати појам обавијен заблудама
• Секс после рата: украјински ветерани уче да воле

Сусрети ЛГБТ+ Руса у Београду све ређе су случајни - тематска група на друштвеној мрежи Телеграм појавила се почетком августа 2023. године и броји седамдесетак чланова.

„После више од годину дана емигрантског живота у Београду, први пут у животу сам осетио потребу да будем део заједнице истомишљеника - тако сам и покренуо окупљање на Телеграму&qуот;, каже Лекс, 44-годишњи трансродни мушкарац из Москве, за ББЦ на српском.

Међу 49 земаља на европском континенту, Србија је на 26, а Русија на 46. месту када је у питању поштовање права и слобода ЛГБТ+ људи, показује индекс Међународне лезбијске, геј, бисексуалне, транс и интерсекс асоцијације Европе (ИЛГА Еуропе) за 2022. годину.

На маргинама руског друштва

Абрамова каже да је у Русији имала довољно слободе да живи нормалан живот, али уз дозу „обазривости&qуот;.

„Тамо квир људи могу да раде шта год желе, док год нису упадљиви.

„Одувек сам имала утисак да за нас сви знају, али се праве да не знају, виде нас, али се праве да нас не виде&qуот;, каже.

На лето 2021. године, у Москви је основала неформалну квир заједницу „Тесно&qуот;, која је окупљала креативце, нарочито музичаре и уметнике.

Каже да се, док је живела у Русији, није плашила да на друштвеним мрежама објављује информације о догађајима које организује.

„Били су то делимично затворени догађаји, за шири круг пријатеља, а никада нисмо имали проблем да нађемо клуб или кафић за одржавање журке, као ни проблеме са полицијом.

„Али осећа се одређена тензија&qуот;, каже, и сматра да то има везе са чињеницом да у Русији постоји Закон о забрани ЛГБТ пропаганде.

Када је донет 2013. године, предвиђао је прекршајну одговорност за „пропагирање нетрадиционалних сексуалних односа међу малолетницима&qуот;.

Закон је пооштрен новембра 2022. године, чиме је забрањено „пропагирање нетрадиционалних сексуалних односа или склоности међу свим узрастима&qуот;.

Лекс, који за ББЦ говори под надимком, упустио се у процес промене пола почетком 2000-их година у Москви, где је тада живео.

Транзиција је у Русији тада била легална, али то више није случај - јула 2023. године, Русија је изменама закона забранила медицинским радницима да „пружају услуге које за циљ имају промену пола&qуот;.

„У мом случају, све је то ишло веома једноставно&qуот;, присећа се.

„Морао сам пред лекарску комисију, а када су дали одобрење, почео сам да узимам хормонску терапију, имао сам операцију промене пола.

„На крају сам променио документа, у којима стоји да сам мушког пола&qуот;, додаје.

Породица је прихватила његову одлуку са „много топлине и разумевања&qуот;, а каже да у друштву за транзицију готово нико није знао.

„То није тема разговора, чак ни са пријатељима.

„Једино сам одувек о томе говорио девојкама, на почетку забављања&qуот;, каже Лекс, који данас има супругу.

Виктор, чије је право име познато редакцији, са мушкарцима је почео да се виђа средином 2000-их у Москви.

„Било је то пред крај првог председничког мандата Владимира Путина&qуот;, каже,

Заједнички живот са садашњим мужем започео је у Русији.

„Никога не занима у каквом су односу два мушкарца, чак ни када живе заједно - нико ме никада ништа није питао.

„Барем у великом граду као што је Москва, људи су егоистични и апсолутно равнодушни према туђем животу&qуот;, каже.

Од колега и пријатеља никада није скривао да је геј, каже овај 37-годишњак, који ради за страну фирму.

„Али у јавности никада нисмо размењивали нежности, нисмо се чак ни држали за руке.

„И мени то није сметало&qуот;, прича.

'Србија - отворенија и безбеднија'

Почетак рата у Украјини фебруара 2022. године је за Абрамову означио крај живота какав је до тада водила.

„Била сам под великим стресом - таман сам уредила мој лепи, мали живот, мој свакодневни посао у агенцији за услуге дизајна је добро ишао, викендом сам организовала квир окупљања и наступала као диџејка по московским клубовима&qуот;, присећа се.

Њени пријатељи и познаници, окупљени око квир заједнице „Тесно&qуот; распршили су се у разне земље - Турску, Грузију, Јерменију, Казахстан и Србију.

Стотине хиљада Руса доселило се у Београд, бежећи од мобилизације и санкција.

Између фебруара 2022. и априла 2023, у Србију је ушло више од 370.000 руских држављана, а нешто више од 30.000 њих има одобрен привремени боравак, речено је из Министарства унутрашњих послова Србије у писаном одговору за ББЦ на српском.

За сада нико нема податке о томе колико се ЛГБТ+ људи из Русије и Украјине настанило у Србији.

Али, „све више њих&qуот; се јавља тражећи информације и савете, каже Исидора Ђурић из Прајд инфо центра, невладине организације која већ годинама стоји иза јесење прајд шетње у Београду.

„Не водимо детаљну евиденцију, али јави нам се десетак Руса недељно тражећи савет, а понекад долазе и само да се упознају и попију кафу&qуот;, прича Ђурић за ББЦ на српском.

„Најчешће постављају питања у вези са регулисањем боравка у Србији, а од када је Русија забранила промену пола, све више њих се распитује да ли је у Србији транзиција дозвољена&qуот;, додаје.

• Како је остарити као геј у Србији
• Како је напредовало лечење интерсекс деце у Србији

Септембра 2022. године, у недељи када се Абрамова доселила у Београд, одржана је Европрајд шетња, централни догађај Европске недеље поноса.

„Веома јак утисак на мене су оставили полицајци, који су заиста чували учеснике, за мене је то било нешто такорећи незамисливо&qуот;, присећа се.

„Србија је дефинитивно отворенија и безбеднија&qуот;.

Лекс, који је тада већ неколико месеци живео у Београду, такође се тог дана запутио на улицу.

„Требало је да то буде први Прајд у мом животу, али полиција ме нажалост није пустила да уђем у улицу где се одржавала шетња.

„Ипак, осећај да се налазим у граду где се управо одржава такав догађај је био фантастичан&qуот;, додаје.

Тек када се нашао у емиграцији је први пут пожелео да се повеже са другим ЛГБТ+ Русима.

„Код куће нисам имао ту потребу, ваљда зато што сам већ имао пријатеље и породицу, а у Србији морам да градим друштвени живот испочетка&qуот;.

Зато је са пријатељима основао групу на Телеграму, којој су се у кратком року придружиле десетине људи.

Чланови групе су августа имали и један сусрет уживо, у просторијама Прајд инфо центра.

„Било је сјајно - осетио сам неку врсту топлине што имам круг људи са којима могу да разговарам потпуно отворено, и то на матерњем језику&qуот;, каже.

Виктор је са тадашњим момком, а садашњим мужем, у Србији живео око годину дана - од пролећа 2022. до пролећа 2023.

„Тек када сам се преселио у Београд због посла, схватио сам да имам проблем како да објасним зашто мој партнер треба да има право на боравишну дозволу и осигурање&qуот;, каже.

Истополне заједнице у Србији су правно невидљиве, 13 година од када је урађен први нацрт закона, који би требало да их регулише.

Ни у Београду се нису држали за руке на улици, каже.

„Почели смо то да радимо тек пре неколико месеци, када смо се преселили у Берлин.

„Мени држање за руке никада није било важно, али видим да мом мужу јесте, и од када смо у Немачкој примећујем да се први пут осећа слободније да ме ухвати за руку&qуот;, додаје.

Министарство унутрашњих послова Србије није одговорило на питање ББЦ новинара о броју напада на ЛГБТ+ људе у 2022. и 2023. години.

Да је 2022. године била „рекордна&qуот; по броју забележених напада на ЛГБТ+ људе, кажу за ББЦ из удружења грађана „Да се зна&qуот;, које већ седам година документује случајеве хомофобије и трансфобије.

Како наводе, забележена су 94 инцидента, међу којима је било 29 физичких напада, 19 случајева узнемиравања, 15 случајева претњи.

Између јануара и 1. септембра 2023. године, евидентирано је „око 50 инцидената&qуот; мотивисаних хомофобијом или трансфобијом.

Из Прајд инфо центра кажу да им до сада није пријављен ниједан хомофобни напад на руске држављане у Србији, нити су чули за такав случај.

Какав је положај ЛГБТ+ људи у региону?

Све до 31. јануара 2023, када је у Словенији ступио на снагу закон којим се дозвољавају истополни бракови, као и усвајање деце, овај облик заједнице за ЛГБТ људе није био дозвољен ни у једној од држава у региону.

ЛГБТ заједница у Србији више од 13 година чека на озакоњење права - толико је прошло од када је 2010. године урађен први нацрт Закона о регистрованим истополним заједницама у земљи.

Србија је доношењу закона најближа била 2021. године, када су из Министарства за људска и мањинска права покренули процедуру за усвајање закона, али је касније враћена на почетак - нови нацрт предат је Влади Србије у јуну 2022. године, пренео је тада дневни лист Данас.

Ситуација је нешто боља у Хрватској, где је 2014. године донет Закон о животном партнерству и истополним паровима којим је омогућено склапање животног партнерства, по ком имају иста законска права као и хетеросексуалне особе у браку.

У јулу 2020. године, Црна Гора изгласала је Закон о животном партнерству истополних парова, чиме су изједначени са хетеросексуалним паровима.

*Текст је ажуриран 4. септембра подацима удружења „Да се зна&qуот; о броју хомофобичних и трансфобичних напада у Србији за 2022. и 2023. годину

Погледајте видео: Снимање ЛГБТ филма у ратом разореној Југославији

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.04.2023)