Хорхе Луис Борхес: Коњ

Равница која чека од искони. Иза последњих стабала брескви, које расту поред воде, велики бели коњ са поспалим очима чини се да испуњава јутро. Извијен врат, као на персијским минијатурама, бујне гриве и репа. Прав је и чврст, а начињен је од дугих кривих линија. Сећам се чудног Чосеровог стиха: а вери хорсели хорсе. Нема се са чиме поредити, и није близу, али се зна да је врло висок. Ништа, осим што је већ подне. Коњ је овде и сада, али у њему има нечег