Amerika i nasilje: Najveća zatvorska kazna do sada za upad u američki Kongres - 22 godine

Bivši vođa ekstremno desničarske grupe Ponosni momci (Proud Boys) osuđen je na 22 godine zatvora zbog orkestriranja pobune i upada u zgradu Kongresa u Vašingtonu u januaru 2021. godine, što je najduža kazna do sada ua napad na sedište američke demokratije.

Enrike Tario je u maju osuđen za organizovanje pobune i za kovanje zavere, što su dela koja datiraju još iz doba građanskog rata u SAD.

Tario (39) nije bio u Vašingtonu tokom nereda, ali je pomogao u organizovanju pobune ove desničarske grupe.

Više od 1.100 ljudi uhapšeno je pod optužbom za nerede na Kapitolu.

Pre nekoliko dana, sadašnji lider te grupe, veteran američke vojske Džo Bigs (38) osuđen je na 17 godina zatvora, jer ga je sud označio kao „podstrekača" napada na Kongres 6. januara 2021, rekli su tužioci.

On je u maju osuđen za pobunu zavere i druge optužbe, a sada mu je izrečena kazna.

Bigs je pred sudom, uz suze, izrazio kajanje zbog sopstvenih postupaka.

Kazna koju je izrekao američki okružni sudija Timoti Keli, mnogo je blaža od one koji su tražili tužioci - 33 godine.

Još jedan član ove grupe, Zakari Rel, osuđen je u četvrtak na 15 godina zatvora, takođe pod optužbom za zavereničku pobunu.

Rel, bivši američki marinac i vođa filadelfijskog ogranka Ponosnih momaka, viđen je na snimku kako policajce prska hemijskom tečnošću ispred Kapitola tokom nereda.

Još jedan istaknuti učesnik nereda, osnivač Čuvara zaveta Stjuart Rouds, osuđen je u maju na 18 godina zatvora - o tome više pročitajte u posebnom tekstu.

• Ko je upao u američki Kongres i šta je Kjuanon
• Ko su Praud Bojs i Antifa o kojima se prepiru Bajden i Tramp
• Donald Tramp i Srbija: Napad na američki Kongres planiran po ugledu na 5. oktobar, organizatori proglašeni krivim
• Srbin koji je inspirisao izgrednike u američkom Kapitolu

Pre nego što je mu je izrečena kazna, emotivni Tario se izvinio policiji i stanovnicima Vašingtona zbog uloge u neredima 6. januara 2021. godine, kada su pristalice tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa upali u Kongres dok su poslanici potvrđivali pobedu Džozefa Bajdena na predsedničkim izborima.

„Izuzetno sam postiđen i razočaran što smo naneli tugu i patnju", rekao je on pred zgradom federalnog suda u Vašingtonu.

„Moraću da živim sa tom sramotom do kraja života", dodao je.

Tario, koji je nosio narandžastu zatvorsku uniformu, rekao je i da je „sam sebi bio najveći neprijatelj".

Priznajući da je Tramp izgubio predsedničke izbore u novembru 2020, Tario je rekao: „Ja nisam politički fanatik".

„Nanošenje štete ili promena rezultata izbora nije bio moj cilj.

„Nisam mislio da je ni moguće promeniti rezultate izbora.

„Molim vas, pokažite mi milost", apelovao je Tario na sudiju.

„Molim vas da mi ne uzimate moje četrdesete".

U jednom trenutku se moglo videti kako briše suze dok je njegova majka tražila od sudije da bude blag.

---

Šta se desilo u Vašingtonu u januaru 2021. godine?

Početkom januara 2021. godine, pristalice dotadašnjeg predsednika Donalda Trampa upale su u zgradu Kongresa u kojoj se u tim trenucima potvrđivali rezultati predsedničkih izbora prema kojima je kandidat Demokratske stranke Džozef Bajden pobedio.

Tramp je odmah posle izbora, a to tvrdi i danas, izneo tvrdnje da je on pobedio i da su rezultati u pojedinim državama izmenjeni u korist Bajdena.

• Pet tvrdnji o izbornoj krađi u Americi - šta kažu činjenice
• Tramp optužen da je pokušao da poništi izbore 2020, on odgovara: „Propašće vam ovaj lov na veštice"
• Donald Tramp se izjasnio da nije kriv za izbornu prevaru u Džordžiji

U neredima je poginulo petoro ljudi, među njima i policajac koji je obezbeđivao zgradu parlamenta.

Policija je tokom upada upucala jednu ženu u grudi, a ona je podlegla povredama u bolnici, saopšteno je iz policije.

Još troje ljudi je izgubilo život „zbog zdravstvenih smetnji", a policajac Brajan Siknik je podlegao povredama zadobijenim u sukobima sa demonstrantima, saopštila je tada policija.

---

Presuda i kazna Džou Bigsu

Pripadnik Ponosnih momaka Bigs je u maju osuđen za niz optužbi, među kojima su zaverenička pobuna, zastrašivanje ili pretnje zvaničnicima, kao i ometanje sprovođenje zakona tokom građanskih nereda.

Tužioci su rekli da je Bigs, veteran iz rata u Iraku i bivši dopisnik zavereničke veb stranice Infovors, „koristio vojno iskustvo da usmerava i kontroliše velike grupe ljudi pod njegovom komandom kako bi vodio pobunu".

„Bigs je sebe i svoj pokret posmatrao kao drugu američku revoluciju u kojoj će on i druge 'patriote' silom doći na vlast", tvrde tužioci.

Uplakani Bigs se pred sudom izvinio i rekao da ga je na dan nereda „povukla masa".

„Po inerciji sam krenuo i ja. Moja radoznalost me je nadvladala", rekao je Bigs.

„Ja nisam terorista. U srcu nemam mržnju.

„Svestan sam da moram da budem kažnjen i razumem", rekao je Bigs.

Dok je izricao kaznu Bigsu, sudija Keli je rekao da „ne pokušava da umanji nasilje", ali da su neredi od 6. januara bledi u poređenju sa drugim događajima sa masovnim žrtvama.

Stroža kazna bi, dodao je, možda stvorila nejednakost u izricanju kazni sa ostalim osuđenim izgrednicima.

• Osam ključnih tačaka saslušanja o upadu na američki Kapitol
• Senat oslobodio Trampa krivice za upad demonstranata u Kapitol
• Učesnici nereda u američkom Kapitolu koji povlače priznanje krivice
• Šta je danas sa sledbenicima Kjuanona koji su upali u američki Kongres

Bigsu je suđeno zajedno sa još četvoricom članova Ponosnih momaka, među kojima i bivši lider ove grupe Enrike Tari, kome je kazna trebalo da bude izrečena u sredu, ali je iznenada odložena za sledeću nedelju.

Tužioci traže da bude kažnjen zatvorskom kaznom u trajanju od 33 godine.

Pripadnici Ponosnih momaka su rekli su da planiraju da ulože žalbu na osuđujuću presudu.

Na sudu je savezni tužilac Džejson Mekalou rekao da su dela „veoma ozbiljna" i da bi stroga kazna poslala poruku uoči predsedničkih izbora sledeće godine.

Tužioci su kao dokaze priložili SMS poruke, objave na društvenim mrežama i video zapise kako bi pokazali da su Ponosni momci bili uključeni u koordinisane napore da se zaustavi proces potvrđivanja rezultata predsedničkih izbora 2020.

Od 6. avgusta, više od 1.100 ljudi je uhapšeno po optužbama u vezi sa neredima.

Više od 630 ljudi je priznalo krivicu, a do sada je izrečeno 110 osuđujućih presuda.

---

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 09.06.2023)