Od kada je bio dete, Valerian je osećao da je drugačiji.

„Nikad se nisam osećao apsolutno ni kao dečak, ni kao devojčica.

„Takođe, nikad mi nije bilo jasno zašto mama obavlja neke kućne poslove, niti zašto kao dečak ne mogu da se šminkam ili igram lutkama", objašnjava Valerian.

Pre godinu i po dana, izjasnio se kao nebinarna osoba.

Nebinarni ljudi se ne identifikuju ni kao muškarci ni kao žene, već se nalaze u spektru između, kaže Matija Stefanović iz organizacije Da se zna, koja pruža podršku LGBT zajednici, za BBC na srpskom.

Baš zato se sve češće postavlja pitanje u kom rodu govoriti o njima: muškom, ženskom, srednjem ili u množini.

Na nedavno završenom Svetskom prvenstvu u fudbalu za žene, jedna od fudbalerki je o sebi govorila kao oni, što je izazvalo muke za prevođenje na srpski jezik - pročitajte u ovom tekstu.

• Ko su nebinarni ljudi
• Ko je bila srpska Merlinka - prva trans osoba u javnosti Balkana
• Upoznajte transrodne osobe Balkana
• Život roditelja trans dece u Srbiji - „To nije izbor, to je ono što on jeste“

Nema zvaničnog rešenja

Kada govori o sebi, Valerian koristi muški rod, ali mu ne smeta ni kada mu se neko obrati drugačije.

On studira medicinu, drži časove engleskog, voli šminku, ples i poeziju.

Često i sam kreira i šije odeću koju nosi, priča brzo i dinamično.

„Trans ili nebinarne osobe koje poznajem neće zameriti ukoliko slučajno upotrebimo pogrešnu zamenicu.

„Najbolje je pitati osobu kako želi da bude oslovljena", objašnjava.

U Srbiji ne postoji zvanično odgovarajuće rešenje kada je oslovljavanje nebinarnih ljudi u pitanju.

U engleskom jeziku nebinarne osobe koriste zamenicu they koja ne govori kog je roda osoba.

U srpskom govornom području situacija je komplikovanija, jer problem nije samo u zamenicama, već u svakom nastavku za rod, kaže Mateja Stefanović, inače student srbistike.

Rešenja koja se nude u engleskom nisu relevantna za srpski, jer nije moguće izraziti značenje pola gramatičkim sredstvima, kaže Vladan Jovanović, naučni savetnik u Institutu za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), za BBC.

On, ona ili oni

Nebinarne osobe u Srbiji u svakodnevnom govoru koriste različite zamenice.

„Jedna od linija manjeg otpora kojom nebinarne osobe često idu jeste korišćenje ili muškog ili ženskog roda", objašnjava Laura Pejak, nebinarna osoba iz Novog Sada.

Ona kaže da je jedan od načina snalaženja i podjednako korišćenje zamenica za muški i ženski rod.

„Nije redak slučaj da nebinarne osobe po uzoru na oblik razvijen u engleskom jeziku pokušaju da direktno prevedu englesku zamenicu they i kažu za sebe da je njihova rodna zamenica oni", objašnjava.

Laura se bavi prevođenjem zaboravljenih tekstova, knjiga, filmova i drugog arhivskog materijala.

Pomaže LGBT+ zajednici i kaže da nebinarne osobe koje poznaje koriste različite načine oslovljavanja.

„Trenutno mahom koristim ženski rod, iako sam dosta eksperimentisala", kaže Pejak za BBC na srpskom.

Ženski rod je za nju, dodaje, linija manjeg otpora.

Ipak, ljudi je nekad pogrešno oslovljavaju.

„Vrlo često me oslovljavaju u muškom rodu. Onda se trudim da što kraće i jednostavnije objasnim da koristim ženski rod."

Pronalaženje odgovarajućeg rešenja je zadatak za lingviste i LGBT zajednicu, smatraju u Kancelariji Poverenice za zaštitu ravnopravnosti.

„Teško je reći da jezik sam po sebi može biti diskriminatoran, ali upotreba jezika može biti takva da stvara ili podstiče diskriminaciju."

• Eli i Nila: Od „nje“ do „njega“, pa nazad do „nje“
• Međupolnost: „Moja borba da budem zakonski priznat kao muškarac“
• Interseks: Nepoznati pojam obavijen zabludama
• Prva u Latinskoj Americi: Argentina uvela lične karte za nebinarne ljude

'Jezik uvek nađe način'

Student Filološkog fakulteta Matija Stefanović upozorava da je srpski jezik prilagođen samo muškarcima.

„Ukoliko nebinarne osobe osećaju potrebu da se jezik njima prilagodi, treba to učiniti, jer je jezik taj koji se prilagođava društvu," kaže.

Ne dele svi taj stav.

Promene koje se dešavaju u jeziku ne remete strukturu ukoliko su spontane i u skladu s njegovim prirodnim razvojem, smatra Vladan Jovanović iz SANU.

„Bilo koja vrsta prisilnog jezičkog inženjeringa, potaknuta političkim ili ideološkim motivima, predstavlja nasilje nad jezikom i zbog toga je neprihvatljiva", tvrdi on.

Jezik i njegovi govornici uvek nađu način da nešto imenuju ili da se izraze, ocenjuje Marina Nikolić, viša naučna saradnica u Institutu za srpski jezik SANU.

Trenutno ne postoji dogovor ni u okviru same zajednice nebinarnih osoba, što je prvi korak koji može dovesti do zvaničnog rešenja, kaže Laura Pejak.

Međutim, Valerian misli da bi traganje za zvaničnim rešenjem dovelo do novih podela.

,,Ne mislim da bi zamenice izmenile status nebinarnih osoba u društvu", kaže on.

Kako žive nebinarni ljudi u Srbiji?

Šminka jarkih boja obogaćena šljokicama i perlicama i različite odevne kombinacije predstavljaju sadržaj Valerianovog TikTok profila.

Kaže da, kao što nema samo jedno interesovanje ili hobi, tako ne može sopstveni identitet da svede na jedan rod.

Smatra da mu se život promenio pošto se javno izjasnio kao nebinaran.

„Te promene nisam primetio na poslu ili na fakultetu, već u prijateljstvima i izlascima."

Često mu se događaju neprijatne situacije na ulici, uglavnom „verbalna dobacivanja".

„Od kada sam odlučio da ne želim da živim po nametnutim standardima, od tada su neprijatne situacije deo moje svakodnevice", veruje on.

Kada se posle Parade ponosa, na kojoj se lepo proveo i upoznao veliki broj ljudi, vratio u rodno mesto, doživeo je i fizičku neprijatnost.

Parada ponosa je protestna šetnja na kojoj pripadnici LGBT+ zajednice bore za svoja prava.

„Neko me je gađao flašom", kaže Valerian.

I pre odluke da javno progovori, znao je da nikad do kraja neće biti prihvaćen u sredini u kojoj živi.

„Borba protiv nebinarnosti ili LGBT zajednice, zapravo je borba protiv ideje da život može da bude drugačiji."

Najteže mu je bilo kada je dete na ulici za njega upitalo majku da li je dečak ili devojčica, na šta je ona odgovorila da je to dečak, ali da nije „u redu sa glavom".

Rodna fluidnost u prošlosti :

Slovenački i hrvatski nemaju zvanično rešenje

Ni u regionu nema zvaničnog rešenja kada je u pitanju rodno neutralan jezik.

U radu hrvatskih stručnjaka Speaking about people of non-binary sex/gender in Croatiannavodi se da se zamenica they ne može prevesti sa oni.

Ova zamenica nije adekvatna jer se koristi za muški rod množine, te se predlaže uvođenje novih - onie, onu ili onx.

U slovenačkom jeziku, jedno od rešenja koje se navodi u naučnim radovima je izostavljanje rodnih nastavaka i upotreba donje crte.

Predlaže se i naizmenična upotreba muških i ženskih zamenica i rodnih nastavaka.

Švedska je rešenje za rodno neutralne zamenice pronašla još 2015. godine.

Tada je uvedena nova zamenica hen koju koriste nebinarne osobe i predstavlja alternativu zamenicama hon (ona) i han (ono).

Pitanje je da li bi to moglo da bude rešenje za srpski.

Uvođenje nove zamenice koja ne postoji u srpskom jeziku nije moguće, smatra Marina Nikolić sa Instituta za srpski jezik SANU.

Zamenice su zatvoreni sistem koji nije podložan promenama i na njega ne utiču društvene okolnosti, objašnjava ona.

Od postojećih, mogla bi se izdvojiti zamenica za srednji rod, ono, koja se može činiti rodno neutralnom.

Ipak, ova zamenica može da ima negativnu konotaciju i omalovaži označenu osobu, svodeći je na nešto što nije ljudsko.

Bukvalnim prevodom engleske zamenice they otvara se novi niz komplikacija, smatra Nikolić.

„Zamenica u množini trećeg lica (oni), u srpskom jeziku se, za razliku od engleskog, razlikuje po rodu - oni, one, ona."

„Muški rod je neutralan i na to ukazuju primeri: Studenti i studentkinje podstiču se da na ispit izađu u predroku."

Upotrebom zamenice oni otvorili bi se problemi slaganja u rečenici, a na tome se insistira u rodno osetljivom jeziku.

„Ako bi nebinarna osoba bila označena zamenicom oni, postavlja se pitanje tačnosti sledećih rečenica: Videla sam Milicu. Oni su išli sa mnom na rođendan."

'Nebinarnost je vrsta slobode'

Pričati o nebinarnosti još predstavlja sizifovski posao, smatra Laura Pejak.

U društvu koje je tradicionalno uređeno, od rođenja se govori kakva ponašanja jesu tipična za devojčice, a kakva za dečake.

„Čak i ako imamo u potpunosti otvorene roditelje koji nas podržavaju i afirmišu svako naše atipično ponašanje, druga deca u školi, koja te norme jesu preuzela, kazniće nas za atipična ponašanja", kaže ona.

Život u tradicionalnom društvu ni za Valeriana nije bio lak.

Tokom odrastanja, oponašao je osobine koje takva društva pripisuju muškarcima.

„Od fizičkog izgleda i gestikulacije, pa sve do načina komunikacije sa drugim ljudima i ponašanja u partnerskim vezama, neprestano sam se trudio da budem nešto što nisam.

„Mnogo energije i truda sam uložio u tu masku koju sam napravio da ne bih naneo bol roditeljima i prijateljima", kaže Valerian.

Kad god bi video ljude koji ne žive u kalupu, Valerian je osećao frustraciju i nemir.

„Neprestano sam se pitao kako oni nisu osudili sebe na život na koji sam ja osuđen.

„Oslobođenje je došlo zajedno sa radom na mentalnom zdravlju."

Valerian uz osmeh objašnjava da je za njega rod način izražavanja unutrašnjeg stanja.

„Nebinarnost je vrsta slobode", zaključuje on.

Možda će vas zanimati i ovaj video

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 09.07.2023)