ДЕМОСТАТ: Маскова политика на Твитеру помогла ширење руске пропаганде
Наиме, откад је Илон Маск купио компанију Твитер, сада Икс, руске дезинформације се шире у још већем обиму.
Студија која је објављена прошле седмице разматра успешност покушаја компанија друштвених медија да се изборе са дезинформацијама које подржава и пласира Кремљ.
Извештај се фокусирао на ризике од руских дезинформација на Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру (Икс), Јутјубу, ТикТоку и Телеграму.
У студији се сугерише да је пораст ширења дезинформација посебно подстакнут укидањем безбедносних стандарда на Твитеру.
И раније су званични налози Кремља на друштвеним мрежама пласирали и пропагирали лажне информације о рату у Украјини.
Међутим, у апсолутним бројевима, прокремљовски налози и даље досежу највец́у публику на Мета платформама.
У међувремену, број пратилаца налога које подржава Кремљ на Телеграму се више него утростручио, наводи се у извештају.
Твитер је у априлу прошле године увео ограничене налоге, што је значило да се ти налози нису појављивали на тајмлајну или у обавештењима.
То је било под претходним менаџерским тимом.
Међутим, компанија се опирала забрани многих профила које је водио Кремљ – што је у то време довело до критика да председнику Русије Владимиру Путину није забрањен приступ друштвеној мрежи, док је то био случај са бившим председником САД Доналдом Трампом. ЕУ заузела агресивнији регулаторни приступ дезинформацијама од САД Раније овог месеца Европска унија је увела строжа правила за највец́е светске онлајн платформе у оквиру Закона о дигиталним услугама (ДСА).
Све велике компаније за друштвене мреже морају да се придржавају строжих правила која захтевају агресивнији приступ надзору над садржајем - укључујуц́и дезинформације и говор мржње.
Студија је закључила да би, да је закон био на снази раније, све друштвене мреже прекршиле своје законске обавезе, што би резултирало могуц́им казнама.
Европска унија је заузела далеко агресивнији регулаторни приступ дезинформацијама од Сједињених Држава.
Закон о дигиталним услугама, који је ступио на снагу 25. августа, захтева од највећих компанија за друштвене мреже да процене ризик од лажних информација и да онемогуће да алгоритми подстичу дезинформације.
Такође, Европска унија је увела санкције за руске државне медије због чега су, између осталог, Јутјуб и друге платформе забраниле лајкове РТ, руске новинске куц́е раније познате као Руссиа Тодаи, која је некада била један од најпрац́енијих канала.
Истраживање је спровела непрофитна аналитичка група Ресет, која се залаже за већи надзор над дигиталним платформама.
Без пуног приступа подацима које поседују компаније – подацима који по новом закону морају да буду доступнији – Ресет се ослањао на јавне информације, као што је број интеракција које је проблематичан садржај привукао код људи који нису пратили налог који га је објавио.
Истраживачи су закључили да друштвене мреже нису биле опремљене за информациони рат који Русија води преко својих државних службених налога, као и великог броја налога чији је задатак да шире пропаганду.
Користец́и једну кључну технику, пропагандисти су прво постављали бројне поруке у нерегулисаним просторима са мањим прометом, а затим су те објаве промовисали линковима на популарнијим каналима.
Ниједна платформа друштвених медија није увела политике које се односе на све или чак вец́ину налога којима управља Кремљ, закључили су истраживачи.
Поред тога, како су навели, платформе су у основи игнорисале руске кампање вођене на више платформи.
(Бета, 07.09.2023)
