Све је обично, а уопште није

Збирку "Јурећи љубав“ Бранислава Грковића читала сам овог лета уз кафу. Ко зна од кад нисам читала књигу одмарања ради. На сто двадесет страна је тридесет прича, већина их је на две стране. У њима доминира дијалог. У свакој је по један љубавни сусрет. Спојене су јунаком, његовим љубавним сусретима, и његовом жељом да неки од тих сусрета буде са оном правом. Он је увек присутан, а оне се смењују. У свакој причи је са другом јунакињом. И оне јуре љубав,