Srbija i saobraćaj: Najvažnije izmene zakona o bezbednosti na putevima

Teška saobraćajna nesreća na na auto-putu „Miloš Veliki" usled vožnje u suprotnom smeru, kada je jedna osoba poginula, muškarac koji je bez dozvole i pod dejstvom narkotika vozio 139 kilometara na čas i jedan koji je vozio sa čak 2,71 promila alkohola u krvi.

Sva tri slučaja dogodila su se u poslednjih nekoliko nedelja na kolovozima u Srbiji, izazivajući tek nešto veću pažnju javnosti od svakodnevnih saobraćajnih udesa i problema.

U periodu od 2017. do 2021. u saobraćajnim nezgodama u Srbiji poginulo je 2.674 ljudi, teške telesne povrede je zadobilo 16.474, a lake 83.280 ljudi, podaci su Agencije za bezbednost saobraćaja.

Namera vlasti je da bahatim vozačima stane na put nedavno usvojenim izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja, koje počinju da važe od petka, 15. septembra.

Donose nekoliko novina, a mi vam predstavljamo tri najvažnije.

1) Oduzimanje vozila

Zakon o bezbednosti saobraćaja prvi put predviđa opciju privremenog oduzimanja vozila do pravosnažnog okončanja sudskog postupka protiv vozača.

„To je još jedna represivna mera, podižemo ih za još jedan nivo", kaže Dragan Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja, u razgovoru za BBC na srpskom.

U borbi protiv bahatih vozača, navodi, do sada je uvedeno nekoliko mera.

To znači novčane kazne, zabranu upravljanja vozilom, pa kaznene poene, zadržavanje od 12 sati za pijane vozače, na kraju i zatvorske kazne za najteže prekršaje.

• Zašto Srbiji nedostaje hiljade profesionalnih vozača
• Tri glavna razloga za poskupljenje vozačke obuke u Srbiji
• Može li „Oko sokolovo“ da se izbori sa lišćem i maskama na automobilskim tablicama
• Četiri stvari na koje treba da pazite ako ste krenuli automobilom na more

„Sve te mere jesu na neki način doprinele bezbednosti saobraćaja, ali mi i dalje imamo relativno veliki broj onih koji čine najteže prekršaje protiv bezbednosti, pogotovu kada je u pitanju alkohol", smatra Okanović.

„Ako vozače od prekršaja ne odvraća ni pretnja zatvorom, ni zabrana upravljanja vozilom, očekujemo da će ova mera biti nešto što će ih zaboleti."

Bez vozila možete ostati u jednom od 18 slučajeva, ukoliko ste u poslednje dve godine pravosnažno osuđeni za najmanje dva teža prekršaja.

Među njima su vožnja sa 1,2 promila alkohola u krvi, odbijanje alkotesta, kao i prevoz deteta mlađeg od 12 godina na mestu vozača ili mestu koje nije predviđeno za sedenje, poput prtljažnika, instrument tabli i slično.

Tu je i prekoračenje brzine za više od 80 kilometara na čas van naselja, više od 70 u naselju, od 60 u zoni škole ili 50 u zoni usporenog saobraćaja.

Ista mera važi i za prolazak kroz najmanje dva crvena svetla u 10 minuta, preticanje kolone vozila preko pune linije, vožnju bez dozvole i tokom mere zabrane vožnje.

Vožnja noću na neosvetljenom putu bez ijednog uključenog svetla, kao i preticanje vozila koje se zaustavilo radi propuštanja pešaka na pešačkom prelazu takođe će dovesti do kazne.

„S obzirom na reakcije dela javnosti, očekujemo da je ovo zaista dobra mera... Čim se toliki broj ljudi buni, znači da ih boli i pogađa", navodi Okanović.

On tu dodaje da su ove mere zapravo samo „prvi korak" do donošenja novog Zakona o bezbednosti saobraćaja.

2) Električni trotineti

Iako ih već godinama viđamo širom Srbije, električne trotinete sada prvi put vidi i definiše srpsko zakonodavstvo.

U izmenama zakona pominju se „laka električna vozila", što se najviše odnosi upravo na trotinete.

„Već tri godine to je bilo spremno, ali se čekalo zbog problema sa koronom, a kasnije i sa formiranjima Vlade Srbije", kaže Okanović.

„Sada je usvojena dobra praksa evropskih država i, pre svega, preporuka evropskog Komiteta za bezbednost saobraćaja."

To u praksi znači da trotinetom neće biti dozvoljeno kretanje pešačkim površinama - trotoarima, stazama i pešačkim zonama.

Za njih su namenjene biciklističke staze, gde takvih staza ima.

Gde ne postoje, trotinetom se možete kretati po kolovozu, u širini od najviše jednog metra od desne ivice, a obavezni su i biciklistička kaciga i svetloodbojni prsluk.

I to je sve dozvoljeno na putu gde je brzina ograničenja najviše 50 kilometara na čas ili 30 kilometara na čas za maloletnike.

Mlađi od 14 godina ne smeju upravljati „lakim električnim vozilom" na javnim putevima, niti je dozvoljen prevoz još jedne osobe na trotinetu.

Trotinetu je neophodna i nalepnica koju izdaje Agencija za bezbednost saobraćaja, a iz koje se može utvrditi snaga motora, brzina i masa vozila.

• Da li će novi zakon promeniti život vozača trotineta u Srbiji
• Zašto volimo i mrzimo električne trotinete
• Tri stvari koje biciklistima u Srbiji život čine lakšim i lepšim

3) Godine

Spuštena je i starosna granica za dobijanje dozvole za kamione i autobuse.

Prema novim propisima, za volan kamiona već se može sesti sa 18 godina, a autobusa sa 21.

„Imali smo jednu zanimljivu raspravu još pre 20 godina, kada smo pisali nacrt Zakona o bezbednosti saobraćaja", kaže Okanović.

„Tada je predlog bio da starosna granica za vožnju autobusa bude 25 godina, ali je kolega iz Ministarstva odbrane rekao 'čekajte, ljudi, pa naši oficiri sa 23 godine upravljaju supersoničnim avionima'."

Zaključeno je, dodaje, da „suština nije u starosnoj granici, koliko u dobroj obuci".

„Ukoliko vi i mladog čoveka na kvalitetan i dobar način obrazujete i obučite, šanse za njegovo učestvovanje u nezgodi su na nivou nekoga ko ima 30 godina.

„Ali svakako da je taj potez iznuđen zbog nedostatka vozača", dodaje Okanović.

Procene su da Srbiji nedostaje oko 12.000 profesionalnih vozača, pre svega zbog odlaska na rad u inostranstvo, gde su zarade daleko više.

„Prosto se došlo do pitanja da li je bolje mlad i neiskusan vozač kamiona ili neko ko je iskusan, ali je već dobrano u penziji", navodi Okanović.

• Zašto kiša u Beograd uvek donese i saobraćajni kolaps
• Zašto je sporan i povučen spot kampanje za bezbednost u saobraćaju u Beogradu
• Može li vozač hitne službe da dobije kaznu za prolazak na crveno
• Zašto se gužva beogradski asfalt

Kamere na uniformama

Od 1. septembra, na ulicama su i saobraćajci sa kamerama na uniformama.

Iz policije navode da je svrha toga dokumentovanje i kontrola rada policajaca, unapređenje analize i obuke, kao i sprečavanje zloupotrebe i korupcije.

Policajci sa kamerom na grudima moraće da obaveste ljude da se intervencija snima i audio i vizuelno.

Pristup podacima imaće samo ovlašćeni pripadnici saobraćajne policije, a snimljeni video i audio materijal čuvaće se 45 dana, nakon čega će se automatizovano brisati.

Na početku će ih koristiti na deonici auto-puta kroz Beograd, a pre svega takozvani „presretači".

Plan je da u budućnosti postanu sastavni deo uniforme.

„Uveren sam da će zaštititi integritet policajaca, ali i građana od eventualnih zloupotreba - to znači da će policajci koji postupaju u skladu sa zakonom profesionalno, pristojno i časno za to imati i dokaz", izjavio je ministar policije Bratislav Gašić.

„Građani će takođe imati dokaz u slučaju da smatraju da prema njima nije postupano u skladu sa zakonom", dodao je.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 09.14.2023)