Животна прича марка симоновића: Кад сам остао без оца, као да сам остао без дела тела... Тад сам схватио да су сви пехари пролазни
Курир 17.09.2023
Велики ратник на паркету, сјајан тројкаш и још бољи човек, ког су навијачи Црвене звезде обожавали, а Партизана поштовали. Одрастао је на Косову и Метохији, у родној Приштини, из које је 1999. морао да иде због рата. Стигао је у Београд, заволео кошарку и кренуо да гради каријеру. Освајач је сребра на Светском првенству и Олимпијским играма, али каже да му то није најважније у животу
Знаш како, кад овако некад причам о себи, сви мисле - ха, кошаркаш! Мора да је с тим почео чим је проходао или тако некако. Нисам, ја сам више био за фудбал, као и већина деце. И за одбојку. То ми се некако свиђало. За њу сам се везао уз покојног оца, јер је и он играо одбојку. Београд Прво сећање на Београд била је основна школа, коју сам овде завршио. Ишао сам у одељење с тренером и селектором јуниорске кошаркашке репрезентације Ненадом Стефановићем. Ту смо
