Медицина и Азија: Докторка са архипелага Агутаја на Филипинима сама лечи 13.000 људи

Кад деведесетдеветогодишња Елеутера Абус подигне десну руку, прави гримасу од бола док јој се сломљене кости померају. Прошло је шест месеци од њеног пада.

„Све што могу да урадим је да јој ублажим бол&qуот;, каже Алена Јап, двадесетосмогодишња докторка која је прегледа на њеном трему.

„Кост треба да јој се учврсти шипком. Али њена породица одбија да је води у болницу.&qуот;

Елеутерине ћерке нису бездушне.

Оне су само сиромашне.

Најближа хируршка установа налази се на стотину километара од сићушног острва Дит на ком живе.

Оно је једно од групице острва која чине архипелаг Агутаја, насуканог усред филипинског мора Сулу.

За око 13.000 људи који ту живе, докторка Алена, како је зову, једини је доступан лекар.

• Један дан са лекаром „медицинске пустиње&qуот; у Србији
• „Плашим се да родим бебу у Шри Ланки“
• Несташица лука на Филипинима, кошта као „суво злато&qуот;

Ситне грађе, са наочарима и дугом косом везаном у реп, увек носи широки осмех иза ког се крије тиха одлучност.

На архипелагу постоји само једно острво које она не посећује - Аманпуло, названо по луксузном одмаралишту на њему, које је наводно угостило Тома Круза и Бијонсе.

По ведром дану, видљиво је са плаже Дита, удаљено свега 20 километара.

Докторка Алена је стигла непосредно пре епидемије корона вируса - и научила да живи са претњама смрћу које су уследила кад је инсистирала да се људи изолују.

Али пандемија која је прогутала читав свет била је далеко од њеног јединог изазова у често заборављеном кутку Филипина.

Борила се и против нових и старих болести подједнако, суочавајући се са највећим изазовима своје земље.

Она каже да је на Агутају дошла да донесе „праве промене&qуот; - али је отишла дубоко разочарана.

Ова забита, вулканска острва нису место на ком бисте очекивали да затекнете дипломирану докторку са најбољег медицинског факултета у земљи, која је провела читав живот у Манили, прометној престоници Филипина.

За разлику од многих њених колега који су отпутовали у потрази за каријером у Аустралију, Америку и Велику Британију, докторка Алена се добровољно пријавила за владин програм који ју је послао овамо, у једну од најсиромашнијих општина у земљи.

Ковид куца на врата

Главно острво Агутаја налази се на два и по дана пута од Маниле.

Путовање укључује један лет авионом, након кога следи бесани петнаесточасовни ноћни прелазак трајектом с отвореном палубом из лучког града Илоило на веће острво звано Кујо.

А онда је једини пут на Агутају и са ње влажна, двосатна тобоганска вожња кануом са бочном потпором.

Док искусни чамџија наводи кану преко гребена и у плитке воде, Агутаја изгледа као да је из раја изашла.

Испод палмама оивичене обале, у оба смера се простире широки појас белог песка.

Шаролики кануи са бочном потпором љуљушкају се на води толико бистрој да изгледају као да лебде у ваздуху.

Али географија је истовремено блаженство и проклетство.

Распршена на стотинама квадратних километара мора, десетак острва која чине архипелаг одсечена су од света данима, недељама чак, кад стигне монсун, праћен ветровима.

Прекривена густом шумом, брда седе на врху великих поља базалтних стена.

Има врло мало обрадиве земље. Острвљани се готово у потпуности упућени на океан.

Докторка Алена је први пут допловила до Агутаје у фебруару 2020. године.

„Кад сам започињала посао овде, имала сам 26 година и много људи је мислило да сам средњошколка&qуот;, каже она кикоћући се.

„Људи су одбијали да поверују да сам докторка.&qуот;

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Њен први изазов стигао је у року од месец дана кад је корона вирус довео до забране кретања на Филипинима.

Острва су била затворена за саобраћај.

„Прва година није била превише тешка&qуот;, каже докторка Алена.

„Није било ниједног локалног случаја обољевања. Али друге године [2021], влада је дозволила свима да путују назад до родних места. Одједном смо имали људе који су се враћали са тако далеких места што је Манила.&qуот;

Докторка Алена била је задужена за спровођење карантинских мера.

„Кад су људи сазнали да ће завршити у карантину, реаговали су насилно&qуот;, каже она.

„Добијала сам претње смрћу. Људи су говорили да желе да пуцају у мене.&qуот;

Она је могла да их разуме.

Људи овде живе од дана до дана. Оно што улове ујутро, поједу за вечеру.

Ако не могу да изађу из кућа да би ловили рибу, остаће гладни.

Неомиљена у локалној заједници, докторка Алена, која је оставила вереника у далекој Манили, сада је била омражена као владин тиранин.

„Било је дана када нисам могла да радим ништа друго него да седим и плачем. Било је много суза&qуот;, каже она.

Да би ублажила усамљеност, почела је да усваја псе.

Бруно је крупан са великим репом који никад не престаје да маше, док је Вигли мали и стидљив.

Они је прате свуда.

„Провела сам много времена одлазећи на плажу са њима и гледајући залазак сунца. Почела сам и да цртам. Моји цртежи ништа не ваљају, али су нека врста уметничке терапије.&qуот;

Наредни изазов уследио је кад су почеле да пристижу вакцине у лето 2021. године.

„Морали смо да идемо од куће до куће у сваком острвском сеоцету&qуот;, каже докторка Алена.

„Најдаље острво је на скоро три сата вожње бродом, а многи људи не могу да приуште карту да би стигли до клинике. И зато су одбијали да дођу.&qуот;

Мучна колика је била, удаљеност није била једини проблем.

„Било је много оклевања, много лажних вести о вакцинама, да су лоше или да убијају људе. Многи овде вести читају на друштвеним мрежама и нису добијали праве чињенице.&qуот;

До лета 2022. година, претња од ковида почела је да попушта.

Упркос отпору, вакцинација је била успешна.

Само је осам острвљана са архипелага умрло од вируса.

Али то је донело врло мало предаха.

'Исцелитељка'

Ред почиње да се ствара свако јутро током радне недеље испред главне клинике на Агутаји док је дневни састанак између докторке Алене и њеног тима још у току.

Тога дана, први у реду био је човек у педесетим за ког се сумња да је претрпео мождани удар.

„Пре него што сам дошла овамо, мислила сам да ће све бити свеже и органско&qуот;, каже докторка Алена, смејући се властитој наивности.

„Али овде је веома тешко наћи здраву храну.&qуот;

Под један, мештани усољавају и суше рибу, што доводи до високог крвног притиска.

Дијабетес је такође чест зато што је лакше наћи сокове него пијаћу воду.

Знак на улазу у клинику најављује други велики здравствени проблем: „узимање узорка испљувка&qуот; за туберкулозу.

Докторка Алена каже да су 2022. године забележени 45 случајева, али многи други се провлаче без постављене дијагнозе.

Бактеријска инфекција, туберкулоза је смртоносна ако се не лечи.

Она убија милион људи годишње, мада ју је комбинација вакцина и антибиотика искоренила из неких делова света пре половине прошлог века.

Процењује се, међутим, да Филипини и даље имају више од милион случајева.

„Дугорочни план је да се искорени&qуот;, каже докторка Алена, додавши да је то „немогуће у блиској будућности&qуот;.

Она каже да се због лошег приступа здравству људи често поново разболе и да су чак почели да развијају сојеве отпорне на лекове.

• Супербактерије отпорне на антибиотике: Нови непријатељ беба
• Шта су мајмунске богиње
• Црна смрт од пре 700 година и данас утиче на здравље људи

Касније тога јутра, жена доводи малог сина на клинику.

Блед и млитав, дечак седи изваљен на столици.

Докторка Алена сумња да има денгу.

Неколико минута касније, то се и потврђује.

Она му преписује парацетамол и говори мајци да га редовно хидрира.

Денга грозница је нова овде.

Један случај у јануару претворио се у десет до марта, иако су докторка Алена и њен тим прскали школска дворишта како би убили комарце који је шире и делили становницима прскане мреже.

До 11 сати, докторка се извлачи из све већег реда пацијената.

Њима ће морати да помогне њен способни тим болничара зато што она мора да пређе на Дит, после 40 минута вожње бродом.

Ово острво лепше је од Агутаје, али и сиромашније.

Нема струје или торањ за сигнал мобилне телефоније, а једини бетонирани пут дуг је свега неколико стотина метара.

Долазак „исцелитељке&qуот;, како се докторка Алена са симпатијама овде назива, дочекује се са великим узбуђењем.

Десетине школске деце трчи преко плаже.

Она су добила слободан дан да би тим докторке Алене за контролу денге могао да попрска школско двориште инсектицидом.

Док хода кроз село, она је попут чаробног фрулаша, са дугом поворком деце која је прати.

Она посећује времешни пар који седи у инвалидским колицима испред своје куће на плажи.

Обоје су претрпели мождани удар и делимично су паралисани.

Она мери његов притисак - 150 са 90.

„Висок је, али је прихватљив за његове године&qуот;, каже она.

Жена у четрдесетим пробија се кроз масу која се окупила.

Она носи дечака, који има пет-шест година.

Докторка Алена јој говори да га поседне на столицу и почиње да прегледа дете.

Он има изузетно предимензиониран леви тестис.

Батеријска лампа открива килу у његовом доњем абдомену.

Део његовог црева пробио је цревни зид, спустивши се до његових тестиса.

„Мораће на операцију&qуот;, каже докторка Алена мајци.

Нада у жениним очима прераста у тескобу.

Докторка Алена је пита да ли познаје некога код кога може да одседне на већим острвима.

Да, одговора жена - на Кулиону, 12 сати вожње бродом одатле.

„Чим им кажем да морају на операцију, на лицу им видите страх и тугу зато што схватају да нема лека који могу да им дам да их излечи&qуот;, каже докторка Алена.

„Видите им у глави како размишљају о томе како ће ово да приуште. Тешко је бити весник таквих вести.&qуот;

У другим деловима света, операције бруха је ситан захват.

Али овде може да истроши породичну уштеђевину, оставивши људе у дуговима годинама.

„Кад бисмо могли да олакшамо путовање, то би чинило велику разлику&qуот;, додаје она.

„Али то је тешко, зато што захтева много ресурса.&qуот;

После три године проведене на острву, докторкин оптимизам и амбиција заменила је обесхрабрујућа свест о томе да ће ресурси - или новац - увек представљати највећи проблем.

Изгубљени рај

Бетонски пут простире се подножјем стеновитих планина које окружује главно острво Агутаја.

Изградња је започела у склопу кампање за локалне изборе прошле године.

Једна трака била је завршена пре самог дана избора, али острвљани кажу да су радови након тога стали.

Друга трака још не постоји.

„Мораћемо да сачекамо следеће изборе да се пут заврши&qуот;, шали се један мештанин.

На другом крају острва, зарђала арматура вири из незавршене бетонске грађевине коју постепено гута вегетација.

То је требало да буде нова рурална здравствена јединица, каже докторка Алена.

Радови су стали прошле године зато што је локалној власти понестало новца.

„Али они нису испунили свој део погодбе&qуот;, каже она, док је незадовољство на њеном лицу очигледно.

Филипинску политику не покрећу странке већ личности, а њом доминирају велики, моћни кланови чије главешине обећавају ресурсе из Маниле у замену за гласове.

Како каже једна мештанка, Агутаја је сувише мала као заједница: „Ту нема довољно гласова да би била вредна трошења новца.&qуот;

Локални политичари имају врло мало мотива за промену а кад дође време избора, куповина гласова толико је уобичајена да сада изгледа као да има јасно дефинисану тарифу: 500 пезоса, илити 9 долара по глави.

Корупција има дубоке корене, а новац упућен на ову страну не делује као да стиже на одредиште.

„Дошла сам овамо са великим идеалима&qуот;, каже докторка Алена.

„Имала сам много енергије да покушам да променим начин на који функционише локални здравствени систем. Али како време пролази, ви почињете да схватате да је три године премало времена да доведете до било каквих крупнијих промена.&qуот;

Како се њено време на Агутаји - под трогодишњим уговором - ближило крају, многи острвљани су јој говорили да ће им бити жао кад оде.

„Време брзо лети&qуот;, каже Рикардо, један од старијих медицинских техничара, који ју је описао као „несебичну и марљиву&qуот;.

Али у недељама од повратка у Манилу, докторка Алена каже да се осећа разочарано и чак цинично кад је у питању њено искуство рада за локалну власт.

Понуђен јој је посао у покрајинској здравственој администрацији у Палавану, али га је она одбила.

Уместо тога жели да ради за медицинску добротворну установу или невладину организацију.

Прошле недеље се вратила на Агутају у склопу програма који води једна НВО.

Деценијама та НВО, уз помоћ локалних и међународних донатора, редовно шаље докторе специјалисте на острво да би ту обављали мање операције.

Али овај пут путовање докторке Алене није трајало два и по дана.

Она је, заједно са другим докторима, стигла три сата после поласка из Маниле - слетели су на писту на луксузном острву Аманпуло.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.22.2023)