Музика: Бука, дроге и помахнитали обожаваоци - шта је обележило почетак каријере Ника Кејва и експлозивних рокера Тхе Биртхдаи Парти

На предстојећој америчкој турнеји, фронтмен групе Тхе Бад Сеедс Ник Кејв - који је последњих 40 година цењен као аутор музике која балансира између нежне лепоте и подивљале буке - одржаће и неколико интимних књижевних вечери са обожаваоцима да би промовисао „Веру, наду и крвопролиће&qуот;, књигу коју је написао у сарадњи са новинаром и пријатељем Шоном О'Хејганом о свом „унутрашњем животу&qуот;, састављену од извода из њихових дугих разговара.

На тим догађајима, у интимном окружењу, Кејв ће говорити отворено пред верним обожаваоцима о животу и каријери која је последњих година обликована ожалошћеношћу због трагичног губитка његовог петнаестогодишњег сина Артура 2015. године.

То је велика разлика у односу на ранији однос Кејва и његових обожавалаца који може лепо да се види у новом документарцу Побуна на небесима, који прича причу о његовим дивљим млађим данима док је започињао каријеру у бенду пре Тхе Бад Сеедс под именом Тхе Биртхдаи Парти.

Аустралијски бенд се приликом пресељења у Лондон 1980. године сусрео са великим разочарењем.

„Мрзели смо то место&qуот;, каже главни вокал бенда Ник Кејв у архивском интервјуу који се појављује у филму.

„Лондон нам је деловао веома одбојно&qуот;, додаје гитариста бенда Роуланд С. Хауард, који је умро 2009. године.

• Како је Ник Кејв дао ветар у леђа бенду из Београда
• Годишњица првог сингла Ролингстонса: Како је утицај рокенрол великана мењао југословенску музичку сцену
• Барт Бакарак: Одлазак једног од највећих композитора у историји поп музике и културе

Као умерено успешан бенд код куће, првобитно познат као Тхе Боис Некст Доор, они су пошли са намером да освоје Енглеску и преименовали се у Тхе Биртхдаи Парти - али су стигли без пребијене паре, са зависношћу од дроге и у земљу која је била незаинтересована за њих онолико колико су је они презирали.

У року од свега три године бенд се распао.

Али за собом је оставио кратко али експлозивно наслеђе и каталог музике који је четири деценије после пост-панк бума и даље веома моћна збирка.

Иако је био често опонашан, вероватно нико никада није успео до краја да понови интензитет њиховог звука.

Кад су стигли у Велику Британију

Овај турбулентни период сада је описан у Побуни на небесима, филму који доноси ретке и до сада никад виђене архивске видео снимке, оригиналне цртеже, необјављени аудио материјал, концертне снимке и студијске забелешке бенда док ради.

„Желео сам да изградим читав свет и убацим публику у њега&qуот;, каже режисер Ијан Вајт за ББЦ културу.

„Да покушам да дочарам ту есенцију краја седамдесетих и почетка осамдесетих.&qуот;

Нема ватрених похвала обожавалаца; уместо тога, у сам центар збивања постављен је бенд.

„Кад је материјал толико добар, треба ли вам неко други да вам каже да је добар?&qуот;, пита се Вајт.

„Деловало је сувишно имати коментаторе који говоре колико је моћан материјал кад то можете и сами да видите.&qуот;

Филм прати њихово путовање од Аустралије до Енглеске, где су завршили у оронулој гарсоњери у којој су живели сви заједно.

Нису пронашли славу и богатство, већ беду, немаштину и неухрањеност.

Бери Адамсон, који се прославио са пост-панкерима Магазин крајем седамдесетих и почетком осамдесетих, али се придружио групи Тхе Биртхдаи Парти на неколико месеци на басу 1982. године, каже за ББЦ културу: „Мислим да су очекивали да улице буду поплочане златом и да њихова имена буду исписаним свуда, али су се уместо тога дочекали у овој јами са говнима.&qуот;

Међутим, њихова тешка ситуација аутсајдера из Аустралије без пребијене паре и са разним дисфункционалностима и зависностима, ускоро је постала нека врста визиткарте која им је донела верно следбеништво.

Осећајући се као да их је слагао британски недељник НМЕ - сматран у то време неком врстом Библије за све које занима алтернативна музика - у вези са свим оним пост-панк бендовима којима је неумољиво изрицао хвалоспеве, бенд се затекао окружен музиком коју је углавном презирао.

„Осећали смо се као да смо једини рок бенд на свету&qуот;, каже Хауард у Побуни на небесима.

Црпели су тај загнојени анимозитет и нарастајући бес као снагу, брзо стекавши репутацију дивљег и експлозивног концертног бенда.

И док су многи пост-панк бендови тога времена преферирали наелектрисани, ћошкасти гитарски рад са поп рефренима закопаним у френетичне налете ритма, Тхе Биртхдаи Парти је било много теже категоризовати.

Делом неподношљива бука, делом деконструисани готски блуз, са прстохватом психобилија, арт-рока и панка, били су ватрени, пулсирајући, нестабилан бенд, који је уз то имао јединствену естетику - Кејв је изгледао као човеколика врана, басиста Трејси Пју као немирни каубој у кожи, док је Хауард некако успевао да истовремено изгледа и као вампир и као дух.

Све је то допринело њиховом све чвршћем статусу аутсајдерских агитатора.

„Никад нисам чуо такав музички атак&qуот;, каже Хенри Ролинс из групе Блацк Флаг на снимку насталом за Побуну на небесима који није завршио у финалној верзији филма.

„А онда сам видео њихову фотографију и изгледали су као чист рокенрол.&qуот;

Бенд се вратио кући у Мелбурн да сними дебитантски албум из 1981. године Праиерс он Фире.

Тамо су снимили и видео спот за први сингл „Ницк тхе Стриппер&qуот;.

Тема је била карневалска визија пакла и одлучили су се за депонију као локацију снимања.

Стотине људи појавило се на снимању које се претворило у једну огромну журку.

Стари хипик који се нагутао ЛСД-а дошао је као Исус са огромним распећем, други је био обучен као египатски евнух, док је Кејв пијано бауљао и завијао кроз масу и пламенове обучен само у комадић тканине обавијен око кукова и са речи „пакао&qуот; исписаном на грудима.

Што се тиче видео спота који дочарава дух, тон и енергију бенда овај спот је скоро савршен: диваљ, хаотичан, бучан и опијен скоро до тачке колапса.

• Дејвид Боуви - потцењени глумачки геније
• Том Пети: Тиха и скромна рок легенда
• Леонард Коен - Принц туге

Запаљивост њихове хемије

Кад су се вратили у Енглеску, срећа бенда почела је да се преокреће.

Адамсон се присећа како их је једне недеље гледао како свирају пред 12 људи, да би неколико недеља касније публика чекала у редовима да уђе на концерт.

То је и најдражи аспект читаве приче за гитаристу бенда а касније и бубњара Мика Харвија, јер су концерти били пуни људи који нису имали представу шта да очекују али су са њих одлазили пуни енергије.

„Читава ствар деловала је у целини већа од збира њених појединачних делова&qуот;, каже он за ББЦ Културу.

„Била је то звер која је почела да живи властитим животом и отела се нашој контроли иако смо ми били ти који су је стварали. Било нам је веома тешко да је зауздамо, а и публика је то почела да осећа.&qуот;

Уместо да бенд буде организован око фронтмена, допринос сваког члана био је једнако важан.

Кејв је био грлени певач који је певао из утробе и имао је дивљачку жестину на наступима; Хауард је био невероватан гитариста који је умео да ствара атмосферичне светове у којима бисте се изгубили; Пјуов бас је звучао као дубоко, котрљајуће, злокобно предење; бубњање Фила Калверта било је огољено, али кључно; док је Харвијево бубњање кад је заменио Калверта, као и његово свирање гитаре пре тога, било моћан допринос целокупној музичкој слици.

Јединствени допринос људи бенду одражавао се и у њиховим разноврсним личностима, што је за последицу повремено имало хаотичну динамику.

Харви се сматрао неком врстом кичме свог тог хаоса, док би се Хауард и Кејв често кошкали и гложили, а Пју био извор непрестане непредвидивости.

Плус, кад у једначину убаците и разноврсне дроге и алкохол које су конзумирали различити чланови бенда, добијате групу људи који су функционисали при различитим брзинама, расположењима и у различитим стањима токсичности од сумрака до свитања.

Али за Харвија, који је био углавном трезан, та непредвидивост темперамента била је витални елеменат.

„Понекад је оно што је све чинило сјајним било то што су се мешале све те уврнуте комбинације и доносиле ниво непредвидивости.&qуот;

Напетост коју је бенд одавао док је тетурао између катастрофе и трансценденције такође је била изузетно привлачна за Адамсона.

„У Магазину, постојала је извесна сигурност и формула&qуот;, каже он.

„Са Тхе Биртхдаи Парти, били сте на непрестаној покретној траци хаоса&qуот;, каже он.

„Звучи субверзивно, али је деловало да заправо функционише као модел - као начин да се изигра систем и борави у властитом креативном свету лудила.&qуот;

Дивљање на њиховим концертима

Међутим, тај хаос почео је да се огледа и у понашању публике.

Концерти су постали агресивни и насилни, људи су нападали бенд, а избијали би масовни нереди.

Ускоро, кад су се упутили на америчку турнеју, описани су као „најнасилнији бенд на свету&qуот; - што је, наравно, привукло само још више насиља.

Једне ноћи се човек из публике попео на бину и почео да запишава Пјуову ногу док је свирао, па му је Пју заузврат разбио бас о главу.

Друге вечери, као што је забележено 1982. године у чланку за британски музички недељник Мелоди мејкер, дежурни агресивни преступник на концертима Тхе Биртхдаи Парти по имену Бинго донео је флашу метанола ла са собом.

Узео је гутљај, принео запаљени упаљач устима и избацио из себе огромну пламену лопту у жељи да прогута читав бенд.

Одлучивши да је боље имати Бинга на својој страни уместо да се боре с њим, ангажовали су га као личног контролора бесне руље.

Кејв данас има репутацију брижног и хармоничног односа са обожаваоцима преко његове платформе за писање писама Тхе Ред Ханд Филес, али није увек било тако.

Током једног наступа 1982. године, немирна маса почела је да се туче међу собом док је успаничени промотер бануо на бину да упозори бенд на ескалирајућу напетост.

„Одлично. Надам се да ће се свиње поубијати међу собом&qуот;, рекао је Кејв Мелоди мејкеру у истом чланку који је препричавао Бингове догодовштине.

Али насиље је уништило део магије за Харвија.

„Кад би прерасло у безумно песничење, то би уништило тензију која се градила&qуот;, каже он.

„Насиље је било штетно, зато што је то унапред припремљена реакција - а то нисмо били ми.

„И тако смо почели да свирамо много спорих песама, али иронија је да су те песме биле прилично напете, право правцато ваљање у блату, тако да то није нимало помогло. Само је погоршало ствар.&qуот;

И други чланови бенда осећали су исто.

„Бенд је само мало чудовиште које смо створили и над којим више немамо никакву контролу&qуот;, рекао је Пју је рекао за Мелоди Мејкер 1982. године.

У међувремену, Кејв је киптео за НМЕ 1983. године: „Не знам ниједну другу групу која свира музику што се труди да на неки начин буде иновативна, а која привлачи моронскију публику од Тхе Биртхдаи Парти.

То нису сви, наравно - само људи које видим са бине - увек је то првих десет редова најкретенскијег сектора заједнице.&qуот;

На све то додајте све разузданије упражњавање дрога, лична и креативна трвења између Хауарда и Кејва, и 1982. године, крај је већ био на видику.

Преселили су се у Берлин да би објавили оно што ће постати њихово последње музичко издање, феноменалне ЕП-јеве Бад Сеед и Мутини, али снимак сесија које је направио режисер Хајнер Миленрок описује ружну сцену.

Кејв кљуца од употребе хероина, комуникација је штура и напета, а у ваздуху влада туробна атмосфера која се злокобно надвија над све.

Тренуци креативне бриљантности су очигледни, али је присутан и опипљиви мрак.

Харви је могао да осети да се то неће разрешити и практично је распустио бенд.

„Нешто толико експлозивно морало је да изгори уместо да згасне&qуот;, каже он.

Пју је умро неколико година касније, 1986. године, са само 28. година, од излива крви у мозак после епилептичног напада.

• Музичар Ник Кејв изгубио још једног сина

Пре смрти 2009. године, Хауард је објавио плоче са Цриме анд тхе Цити Солутион и Тхесе Иммортал Соулс, баш као и соло албуме, док су Кејв и Харви наставили да сарађују деценијама на албумима Ника Кејва и Тхе Бад Сеедс.

Али 40 година после њиховог хаотичног, мада донекле неизбежног распада, и даље је остало врло мало бендова који су толико јединствени и толико висцерални као Тхе Биртхдаи Парти.

„Оставили су траг у свету који је јединствен&qуот;, каже Адамсон.

„Пришли су свему из другачијег и неочекиваног угла и упркос свом том хаосу, претњама и субверзији, било је присутно и невероватно умеће. Било је то нешто више од пуког конвенционалног прангијања.&qуот;

Погледајте видео: Ролингстонси најавили нови албум

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.22.2023)