Највећи дечак нашег позоришта
Време 27.09.2023
Ин мемориам: Јагош Марковић (1966–2023) Потпуна и искрена вера у позоришну емоцију постајала је са годинама све карактеристичнија за њега и његов рад. Позоришне слике набијене емоцијама код Јагоша су трајале онолико колико је онај ко је занет емоцијом осећао да треба да траје. На то нико и никада није могао остати равнодушан. Или сте га обожавали или вам је ишао на живце. Средине није било. А опет, и они који су га волели, али и они који тај “јагошевски” приступ нису волели, долазили су редовно у
Човек који је читавим срцем живео за позориште умро је, кажу вести, од срца – инфаркта. Како разумети тај иронични потез редитеља живота према највећем дечаку нашег позоришта? Јагош Марковић је у позориште ушао јако млад (уписао је ФДУ као најмлађи у класи професора Борјане Продановић и Светозара Рапајића). Године су пролазиле, али он духом и енергијом никада није остарио. То је било зато што се он искрено, онако дечије еуфорично, одушевљавао сваким својим
