Srbija: Gradonačelnik Beograda i više od 20 čelnika opština podneli ostavke
Aleksandar Šapić, prvi čovek prestonice, podneo je ostavku da bi, kako je rekao, počeli da se stvaraju pravni uslovi za održavanje parlamentarnih, pokrajinskih i beogradskih izbora 17. decembra.
Gradovi i opštine u Srbiji masovno ostaju bez čelnih ljudi koji redom podnose ostavke.
Kako je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić objasnio, ostavku je podneo kako bi počeli da se stvaraju pravni uslovi za održavanje izbora u glavnom gradu, koji bi se održali zajedno sa parlamentarnim i pokrajinskim izborima krajem godine.
„Kad Vlada uvede privremeni organ i kada se konačno steknu svi pravno-formalni uslovi za raspisivanje izbora 17. decembra, očekujem da kao predsednik tog tela takođe nastavim da vodim Beograd, do dana izbora", izjavio je Šapić.
Ovaj datum održavanja izbora, kao i mnoge druge, između ostalih, i subotu 23. decembar, pominjao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prethodnih dana, ali glasanje nije formalno zakazano.
Jedini koje predstavnici vlasti u Srbiji ne pominju su prevremeni predsednički izbori.
Poslednji opšti izbori u Srbiji održani su 3. aprila 2022. godine, kada je započeo drugi Vučićev petogodišnji mandat na mestu predsednika, a njegova tadašnja Srpska napredna stranka odnela ubedljivu pobedu na izborima za poslanike u Skupštini Srbije.
Prethodno su građani išli na birališta u aprilu 2020. u vreme pandemije korona virusa.
- Srbija - zemlja vanrednih izbora
- Deset godina SNS: Šta treba da znate u 100 i 500 reči
- Koliko su se naprednjaci promenili od dolaska na vlast
Lokalni izbori bi mogli da se vanredno održe u brojnim opštinama u Srbiji, pošto su gradonačelnici i predsednici opština podneli ostavke.
Ostavke su krajem septembra podneli čelnici Kragujevca, Pirota, Novog Pazara, Kraljeva, Smedereva, Šapca, Topole, Velike Plane, Lapova, Velikog Gradišta, Kučeva, Malog Crnića, Žabara, Petrovca na Mlavi, Žagubice, Bogatića, Vladimiraca, Koceljeve, Despotovca, Rekovca, Trstenika, Požege i Priboja.
Kako se raspisuju izbori u Srbiji?
- Lokalni izbori
Kada predsednik opštine podnese ostavku, lokalna skupština ima 30 dana da izabere njegovog naslednika.
Ukoliko se to ne desi, odluku o raspuštanju skupštine jedinice lokalne samouprave donosi Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove lokalne samouprave.
Lokalne izbore raspisuje predsednik Narodne skupštine, što je trenutno Vladimir Orlić.
Od dana raspisivanja lokalnih izbora do dana glasanja ne može proći manje od 45 ni više od 60 dana.
Mandat odbornika traje četiri godine.
Do konstituisanja skupštine i izbora izvršnih organa jedinice lokalne samouprave, tekuće poslove obavlja privremeni organ jedinice lokalne samouprave koji čine predsednik i četiri člana.
- Beogradski izbori
Razrešenjem ili ostavkom gradonačelnika prestaje mandat zamenika gradonačelnika i Gradskog veća.
Po razrešenju gradonačelnika, Skupština grada ima rok od 30 dana da izabere novog gradonačelnika, objavila je Crta.
Isti rok važi i u slučaju da gradonačelnik podnese ostavku.
Ukoliko skupština grada ne izabere novog gradonačelnika u predviđenom roku, Vlada donosi odluku o raspuštanju Skupštine grada na predlog ministarstva nadležnog za poslove lokalne samouprave.
Od trenutka raspuštanja gradske skupštine, predsednik Narodne skupštine ima rok od 60 dana da raspiše izbore za gradski parlament.
- Pokrajinski izbori
Skupštini AP Vojvodine može prevremeno prestati mandat na predlog jedne trećine poslanika, koju bi potvrdila većina poslanika.
Posle prevremenog prestanka mandata Skupštine, predsednik Skupštine raspisuje izbore za poslanike. U ovom slučaju, to je Ištvan Pastor.
- Parlamentarni izbori
Izbore za narodne poslanike raspisuje predsednik Republike na obrazloženi predlog Vlade.
Od dana raspisivanja do dana održavanja izbora za narodne poslanike ne može da protekne manje od 45 ni više od 60 dana.
To znači da bi u slučaju decembarskih izbora, Skupština bi morala da bude raspuštena do početka novembra.
Rapisivanjem izbora, raspušta se Narodna skupština, a Vlada ulazi u tehnički mandat.
Na parlamentarnim izborima bira se 250 poslanika čiji mandat traje četiri godine.
Pred građanima će na izbornom listiću biti niz stranaka i koalicija koje predlažu svoje poslaničke kandidate.
Broj mandata koji će stranke ili koalicije osvojiti srazmeran je broju dobijenih glasova.
Od februara 2020. godine, partije moraju da osvoje tri odsto glasova kako bi ušle u skupštinu.
Ovaj cenzus se ne odnosi na stranke koje predstavljaju nacionalne manjine.
Predsednik daje mandat za formiranje nove Vlade predstavniku stranke koja je osvojila najviše glasova ili obezbedila većinu za sastavljanje vlade - najmanje 126 poslanika.
Parlament mora da potvrdi izbor premijera ili premijerke i kabinet.
U političkom sistemu Srbije, izvršna vlast je u rukama Vlade, dok predsednik, između ostalog, kao izraz državnog jedinstva, predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu i komanduje oružanim snagama.
- Šta imaju zajedničko Milošević, Đinđić i Vučić
- Koja li je tajna političke dugovečnosti socijalista
- Preletači i srpska politika: „Političari računaju da građani slabo pamte“
- Ana Brnabić u SNS-u: Nestranačke ličnosti i politika
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 09.29.2023)
