Тадеуш Ружевич: Посјет

Нисам је могао препознати кад сам ушао добро је да то цвијеће могу тако дуго стављати у ружну вазу "Немој ме гледати" рекла је грубом руком гладим ошишану косу "одрезали су ми косу - каже - гле што су од мене урадили" сад опет почиње пулсирати тај мали модри извор под прозирном кожом врата увијек је тако кад гута сузе зашто она тако гледа мислим па морам ићи кажем мало прегласно и излазим стиснутог грла. *Превела Ђурђица Чилић