Сукоби на Косову: Милан Радоичић пуштен на слободу дан после саслушања због пуцњаве на северу Косова
Виши суд у Београду пустио контроверзног бизнисмена и политичара на слободу, али му је одредио да не напушта Србију и одузео му пасош.
Дан пошто је саслушан и приведен у Београду због смртоносне пуцњаве на северу Косова, у којој је према сопственом признању учествовао, Милан Радоичић, контроверзни бизнисмен и политичар, пуштен је на слободу, саопштио је суд.
Виши суд је одбио захтев тужилаштва за одређивањем притвора, али му је забрањено да напушта Србију и иде на Косово, а одузет му је и пасош.
Тужилаштво је најавило жалбу на одлуку суда, преноси агенција Бета.
Власти у Србији привеле су Радоичића више од 10 дана после сукоба у селу Бањска на северу Косова у којима је најпре убијен косовски полицајац, а потом и тројица наоружаних Срба.
Радоичић, за кога су власти у Приштини од почетка тврдиле да је био у Бањској, наоружан и у војној опреми, претходно је признао да је био на Косову у време сукоба и да је организовао наоружану групу која се сукобила са косовском полицијом.
У ранијем обраћању јавности преко адвоката, Радоичић је изнео тврдњу и да „Београд ништа није знао&qуот; о његовом боравку на Косову.
Најновији сукоби на Косову уследили су после година напетости између Београда и Приштине након што је Косово прогласило независност, што Србија не признаје.
Уз посредство Брисела, али и Америке, Београд и Приштина годинама покушавају да нађу решење за косовску кризу, али ни после последње рунде преговора средином септембра нема помака.
- Колико је Србије на Косову 15 година од проглашења независности
- Сукоби на северу Косова: Какви су досад били односи Срба и КФОР-а
- Паралелне институције на Косову: „То производи нове генерације које само знају да мрзе“
- Какав је био Ђинђићев, а какав Руговин план за Косово
Док Приштина тврди да је намера Београда да пребаци војску на Косово и анектира га, власти у Србији то одлучно негирају, а главни командант војске каже да ни 14.000 људи, колико је сада распоређено на југу Србије, уз Косово, не би могли да изврше тако сложен војнички задатак.
Сједињене Државе су претходно затражиле од Србије да повуче „велике војне снаге&qуот; са границе са Косовом, на шта је Вучић рекао да извештаји да Србија „гомила&qуот; војску близу Косову „нису били у потпуности тачни&qуот; и потврдио да је број трупа смањен на уобичајени ниво.
„Ако је тачно, био би то добродошао корак&qуот;, рекао је Метју Милер, портпарол Стејт департмента.
Српска војска и полиција немају приступ Косову од 1999. године и Кумановског споразума којим је окончано НАТО бомбардовање тадашње Југославије, покренуто да би се зауставили напади српских снага на косовске Албанце.
Радоичић негирао кривицу на саслушању
Неколико дана након што се посредством адвоката обратио јавности и признао да је организовао наоружану групу људи на северу Косова, МУП Србије је привео Радоичића.
Претходно је полиција претресла стан и друге просторије Радоичића који је потом, уз кривичну пријаву, приведен у Више јавно тужилаштво у Београду.
На саслушању пред судом, Радоичић је негирао кривицу.
Он се терети за удруживање ради вршења кривичних дела, недозвољену производњу, држање, ношење и промет ватреног оружја и експлозивних материјала и тешка дела против опште сигурности, саопштило је претходно Тужилаштво.
Из Тужилаштва је саопштено да се Радоичић терети да је у периоду од девет месеци ове године набављао оружје из Босне и Херцеговине, које је потом преносио и складиштио на Косову, да би 24. септембра сопственим радњама људе у селу Бањска довео у опасност.
Одбијајући захтев тужилаштва да му одреди притвор због опасности од бекства, Виши суд у Београду је саопштио да ће Радоичићу бити одређен притвор ако буде прекршио услове пуштања на слободу.
Радоичић, доскорашњи потпредседник Српске листе, партије косовских Срба блиске званичном Београду, од раније је под америчким и британским санкцијама - више о томе прочитајте у посебном тексту ББЦ-ја.
У посредном обраћању преко адвоката, Радоичић је између осталог навео да је „са сународницима 24. септембра дошао на север Косова са намером да охрабри српски народ у пружању отпора режиму Аљбина Куртија (косовског премијера)&qуот; и „оствари сан о слободи српског народа&qуот;.
Радоичић је у писму навео и да је косовски полицајац Африм Буњаку „случајно настрадао&qуот;.
Дан пре привођења Радоичића у Београду Вучић је у интервјуу за ЦНН рекао, не помињући директно Радоичића, да ће српско тужилаштво „урадити свој посао&qуот;.
„Србија ће позвати на одговорност све који су починили кривична дела, а нађу се на нашој територији. Он (Радоичић) је доступан и на нашој је територији&qуот;, рекао је Вучић.
'Радоичић као Пабло Ескобар'
Радоичићевом признању у петак, 29. септембра, претходила је акција косовске полиције која је претресала објекте на северу Косова.
Специјални тужилац Наим Абази је за портал Коссев потврдио је да је акција била усмерена „на имовину која је идентификована као власништво Милана Радоичића&qуот;.
Погледајте снимак портала Коссев.
Приштина је објавила и претрес луксузног објекта на обали језера Газиводе на Косову, тврдећи да припада Радоичићу, преноси Коха диторе.
Свечља је тада упоредио Радоичића са Паблом Ескобаром, колумбијским нарко дилером, једним од најопаснијих криминалаца свих времена.
Косовски министар полиције је рекао да луксуз објеката доказује да су „Радоичић и његови сарадници постали мултимилионери под маском бранилаца грађана&qуот;.
После сукоба у Бањској на територији Косова, званична Приштина је објавила снимак дроном из манастира Бањска на којем се види наоружана група људи, тврдећи да је на снимку и Радоичић.
Курти је за напад на полицију окривио „криминалце које спонзорише Србија&qуот;, рекавши да су они „професионалци, са војном и полицијском каријером и искуством које финансира и подстиче Београд&qуот;.
Вучић је узвратио, окривљујући косовског премијера за вишемесечне „провокације&qуот; и да је „једина жеља Куртија да увуче Србију у сукоб са НАТО&qуот;.
Још двоје људи ухапшено је током каснијих претрага терена и на терет им се стављају кривична дела припремање терористичких напада и напад на уставни поредак и безбедност Косова.
У акцији полиције заплењена је „већа количина оружја&qуот;.
Погледајте видео: Сукоби у Бањској у 90 секунди
Курти је потом рекао да је на основу „конфискованих докумената, косовска полиција потврдила да је терористички напад био део већег плана да се анектира север Косова координисаним нападима са 37 положаја.&qуот;
„Уследило би успостављање коридора до Србије којим би се омогућило снабдевање оружјем и људством&qуот;, написао је Курти на друштвеној мрежи Икс.
Међутим, генерал Милан Мојсиловић, начелник генералштаба Војске Србије, одбацио је ове оптужбе.
„Ја 37 година носим униформу и сматрам себе за човека који има одређено војничко искуство.
„Ако мене питате, и 14.000 припадника је мало за тако сложен задатак&qуот;, рекао је он.
Вашингтон и Брисел забринути због активности српске војске
У петак је Џон Кирби, портпарол Националног савета за безбедност Беле куће, описао „велико гомилање српских снага&qуот; у виду софистицираних тенкова и артиљерије као нешто што „води ка дестабилизацији&qуот;.
„То је забрињавајуће. Позивамо Србију да повуче те снаге са границе&qуот;, рекао је Кирби.
Он каже да се гомилање снага десило током претходне седмице, али да разлог није најјаснији.
Позиве да се српска војска повуче упутили су и званичници ЕУ.
Вучић је у интервјуу за Фајненшел тајмс одбацио ове тврдње.
„Чиста је лаж да Србија шаље трупе на административну линију. Србија не би од тога имала никакве користи јер би то угрозило њену позицију у дијалогу са Приштином који води Европска унија&qуот;, рекао је Вучић у интервјуу за Фајненшел тајмс.
„Шта би била идеја? Да уништимо сопствену позицију коју смо градили годину дана, да је уништимо у дану? Србија не жели рат.&qуот;
Милош Вучевић, министар одбране Србије, тврди да постоји висок ниво координације активности са међународним снагама.
„Уколико војска добије наредбу од председника Србије као врховног команданта да њене јединице уђу на територију Косова и Метохије као део Србије, војска ће такав задатак извршити ефикасно, професионално и успешно.
„А и тада би то претходно најавили команди Кфора, не бисмо радили ништа иза леђа&qуот;, рекао је он на конференцији за новинаре.
У међувремену је британска влада најавила слање додатних 600 војника на Косово, у састав Кфора.
Шта је претходило најновијем сукобу?
Напетости на Косову су нагло порасле у мају 2023. после локалних избора на којима су етнички Албанци изабрани за градоначелнике неколико градова на северу са српском већином.
Срби су, уз подршку Београда, те изборе бојкотовали, а нови председници општина из редова Албанаца добили су тек неколико процената гласова, па је и ЕУ оценила да се избори не могу сматрати легитимним.
Срби су бојкотовали изборе јер косовске власти још нису пристале на стварање Заједнице српских општина, предвиђено ранијим споразумима Београда и Приштине уз посредовање ЕУ.
Претходно су се Срби повукли из свих институција на Косову, али и из полиције која је мешовита.
Када су новоизабрани градоначелници из редова Албанаца, уз интервенцију полиције, дошли до зграда општина на северу Косова, Срби су се побунили и избили су нереди.
Око 700 војника КФОР-а послато је у Звечан, а у сукобима који су уследили повређено је око 30 припадника мировних снага и више од 50 српских демонстраната.
До нових несугласица дошло је 14. јуна, када су српске безбедносне снаге ухапсиле тројицу косовских полицајаца.
Они су ухапшени у униформама и са оружјем на територији централне Србије, саопштено је из Београда, док су приштинске власти тврдиле да је то било на територији Косова.
Тројица мушкараца су 12 дана касније пуштена да се бране са слободе, а терете се да су извршили кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја.
- Један дан у Звечану: ББЦ на северу Косова две недеље после најновијих сукоба
- Косовски полицајци које је ухапсила Србија пуштени да се бране са слободе и предати Косову
Представници Србије и Косова годинама преговарају о нормализацији односа између Београда и Приштине, али и поред потписаних споразума у Бриселу и Охриду, нема напретка.
Петнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља.
Ипак, тачан број није познат.
Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.
Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.
Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 10.04.2023)
