Amerika i migranti: Bajden odobrio gradnju još 32 kilometra zida na granici sa Meksikom

Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena izgradiće dodatne kilometre graničnog zida u južnom Teksasu kako bi smanjili broj ilegalnih doseljenika iz Meksika.

U okrugu Star biće izgrađeno oko 32 kilometra zida uz granicu sa Meksikom, a na tom području su zvaničnici zabeležili veliki broj nezakonitih ulazaka u zemlju.

Izgradnja zida bio je jedan od najpoznatijih poteza bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, kojem su se demokrate oštro protivile.

Bajden je 2020. godine, tokom kampanje za predsedničke izbore, obećao da neće nastaviti izgradnju zida, ukoliko pobedi na izborima.

• Mogu li žice i ograde na granicama da zaustave migracije
• Šesnaest saveznih država tužilo Trampa zbog zida
• Trauma, granica, zid, azil: Agonija zbog američkog sna
• Jak vetar oduvao deo Trampovog zida

Ali, sve veći broj doseljenika koji su prešli granicu mimo zakona postao je osetljivo pitanje za američkog predsednika.

Više od 245.000 takvih slučajeva bilo je ove godine, prema vladinim podacima, a očekuje se da u septembru dostigne rekordan broj.

U nekoliko američkih gradova stanovništvo je počelo da oseća posledice tog priliva.

Erik Adams, gradonačelnik Njujorka, očekuje da će ukupna cena stanovanja dostići 12 milijardi dolara tokom tri naredne godine, a do toga će doći zahvaljujući doseljavanju 100.000 ljudi u grad od prošle godine.

Adams je boravio u Meksiku, Kolumbiji i Ekvadoru ove nedelje u pokušaju da odgovori migrante od ilegalnog dolaska u Njujork.

„Dostigli smo pun kapacitet", rekao je on u utorak.

Alehandro Majorkas, Bajdenov sekretar za nacionalnu bezbednost, rekao je da postoji „akutna i hitna potreba" za izgradnjom novog dela zida kako bi se sprečili novi nezakoniti ulasci u zemlju.

Mnogi federalni zakoni su stavljeni van snage kako bi se odobrila izgradnja, među kojima je Akt o čistom vazduhu i Akt o pravu na bezbednu vodu.

Potez je razljutio aktiviste za zaštitu životne sredine, koji navode da će se ovim projektom uništiti staništa ugroženih biljnih i životinjskih vrsta.

„Obeshrabrujuće je videti predsednika Bajdena kako se spušta na ovaj nivo, stavlja po strani naše osnovne zakone o zaštiti životne sredine i gradi granične zidove koji nemaju efekta i ubijaju divlje vrste", ocenio je Laiken Jordal, konzervativni advokat Centra za biološku raznovrsnost.

Prema predlogu američke službe za zaštitu granica i carina, barijere će se sastojati od velikih metalnih stubova postavljenih u betonsku bazu, kao i kapija, kamera i opreme za nadzor.

Iz Sekretarijata za nacionalnu bezbednost kažu da će se za izgradnju novog dela zida koristiti novac odvojen tokom mandata Donalda Trampa.

Ovo je prvi put da Bajdenova administracija odobrava izgradnju novih zidova, što je bio čest slučaj dok je Tramp boravio u Beloj kući, kada je izgrađeno više od 720 kilometara zidova i ograda.

Tramp je u izjavi za Foks njuz u sredu okrivio Bajdena da je izazvao krizu kritikama striktnih politika zaštite granica bivše administracije, koje upravo njegova sada mora da prihvati.

„Mora da radi i sve druge stvari koje smo mi radili", smatra Tramp.

• Meksiko krivi graničnu politiku Amerike za smrt migranata u napuštenom kamionu
• Migrantska deca kao radna snaga: Zašto u Americi sve više maloletnika radi teške poslove
• Porođaj na krovu voza: Kakva je žrtva ljudi koji žele novi život

Bajden se suočava sa sve više kritika zbog migratornih politika usled sve većeg broja doseljenika u Americi.

Granična policija privela je 181.059 ljudi na južnoj granici Sjedinjenih Američkih Država tokom avgusta, dok je u julu to učinila 132.648 puta, pokazuju zvanični podaci.

Meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador rekao je da je tokom prethodne nedelje 10.000 ljudi svakodnevno dolazilo do granice.

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 10.06.2023)