„Srbija protiv nasilja": Dvadeset i treći protest na ulicama Beograda
U nedelji obeleženoj sećanjima na promene 5. oktobra 2000. godine, novi protesti građana i opozicije protiv nasilja.
Dvadeset i treći put posle masovnih ubistava u Srbiji početkom maja, ispred Doma skupštine u glavnom gradu okupili su se učesnici protesta protiv nasilja.
Okupljenima se prvi obratio aktivista Miloš Kuvekalović, koji je bio priveden zbog protesta protiv izgradnje vidikovca na Kablaru, planini na zapadu Srbije.
„Najbitnije je da ne možemo dozvoliti da hapse aktiviste koji mirno protestu i da hapse bilo koga kako im se ćefne", rekao je Kuvekalović.
Dodao je da aktivisti nisu bili nasilni i da su mirnim putem pokušali da priđu premijerki Ani Brnabić, ali da je policija privela njega i još dvojicu aktivista.
Kuvekalović je najavio da će u utorak biti održan protest ispred Vlade Srbije u trajanju od 12.50 do 21 sat, odnosno onoliko koliko su aktivisti bili u pritvoru.
- Protest „Srbija protiv nasilja" 20. put u Beogradu: Opozicija traži izbore i bolji tretman na RTS-u
- „Nenapadanje i koordinisanje akcija": Deo opozicije potpisao „Dogovor za pobedu" na vanrednim izborima
- „Šetaćemo dok se ne ispune svi zahtevi": Poruka demonstranata sa protesta „Srbija protiv nasilja"
Parlamentarna opozicija od maja traži promene u vrhu vlasti: smenu ministra unutrašnjih poslova i direktora Bezbednosno informativne agencije, ali i medijima koji imaju doseg u celoj Srbiji.
Vlast je, međutim, odbijala sve zahteve, govoreći da se „na vlast dolazi isključivo na izborima, a ne nasiljem i na ulici".
Nekoliko opozicionih partija poručilo je da ne pristaje na izbore dok se ne ispune ti zahtevi, ali su u međuvremenu odlučili da traže i raspisivanje izbora, kako za Skupštinu Srbije, tako i u Beogradu, uvereni da će odneti pobedu u srpskoj prestonici.
Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, rekao je u septembru da bi lokalni, beogradski, pokrajinski i parlamentarni izbori mogli biti održani 17. decembra.
Protesti u Srbiji traju pet meseci
Gotovo pet meseci posle dva masovna ubistva na teritoriji Beograda i protesta u više gradova u Srbiji, vlast tvrdi da je voljna da izađe u susret zahtevu za vanrednim parlamentarnim izborima grupe opozicionih partija, među kojom postoje prve naznake potencijalnih izbornih koalicija.
Ove opozicione partije potpisale su „Dogovor za pobedu" koji podrazumeva „uvažavanje i nenapadanje opozicije, koordinisanje akcija opozicije i koncentrisanje na smenu režima, kontrolu izbora - sve što je potrebno za pobedu".
Zašto se protest zove 'Srbija protiv nasilja'?
Protesti „Srbija protiv nasilja" organizovani su posle dva masovna ubistva na teritoriji Beograda u kojima je ubijeno 19 ljudi, uglavnom dece i mladih.
Demonstranti traže odgovornost vlasti zbog, kako navode, dugogodišnjeg stvaranja ambijenta koji je doveo do porasta nasilja u zemlji.
Međutim, ni posle uporno ponavljanih zahteva, vlast nije pristala da ih ispuni, a u Skupštini Srbije izglasano je poverenje ministru policije Bratislavu Gašiću.
Početkom maja ove godine, u samo dva dana, na teritoriji Beograda dogodila su se dva masovna ubistva koja su potresla i šokirala Srbiju.
Najpre je 13-godišnji dečak, prema policijskoj istrazi, upao u školu koju je pohađao u centru Beograda i ubio devetoro đaka i čuvara i ranio još šestoro dece i nastavnicu istorije.
Jedna od teško ranjenih devojčica je potom preminula, čime se broj žrtava popeo na deset.
Samo dan kasnije, u beogradskoj prigradskoj opštini Mladenovac, osumnjičeni 21-godišnjak iz automatske puške je, kako navodi policija, ubio osmoro i ranio 12, mahom mladih ljudi.
Danima kasnije, jedan mladić je podlegao povredama, pa se i broj žrtava ove tragedije popeo na devet.
- Protest „Srbija protiv nasilja" po pljusku u Beogradu i nova blokada međunarodnog autoputa
- „Šetaćemo dok se ne ispune svi zahtevi": Poruka demonstranata sa protesta „Srbija protiv nasilja"
- „Srbija protiv nasilja", mesec dana kasnije: Mogu li opozicioni protesti da prežive leto
Koji su zahtevi opozicije?
Opozicija traži smenu ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića i šefa Bezbednosno-informativne agencije Aleksandra Vulina.
Traži se i smena rukovodstva Javnog servisa Radio-televizije Srbije, svih članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), ukidanje rijaliti programa i emisija koje promovišu nemoral i nasilje na televizijama sa nacionalnim frekvencijama, zabrana štampanih medija koji sadržajem promovišu nasilje, agresiju i krše novinarski kodeks.
Zahteva se i oduzimanje nacionalne frekvencije televizijama Pinku i Hepiju zbog, navode, kršenja zakona i promocije nasilja, agresije i nemorala.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u više navrata rekao da u zahtevima sa protesta nema nijednog koji se tiče dece.
„Nijedan zahtev se ne tiče prava i položaja naše dece, nastavnika ili bilo koje društvene grupe osim njih političara i jednog tajkuna. To vidite kroz svaki zahtev", kaže Vučić.
On i drugi predstavnici vlasti i SNS pozivaju na „jedinstvo", navodeći da je ono „potrebnije nego bilo kada", ali nazivaju opoziciju i njene pristalice „lešinarima" jer na ulicama nisu zbog tragedija i suzbijanja nasilja, već da bi došli na vlast.
Pogledajte i ovaj video
Pratite nas na Fejsb
(BBC News, 10.07.2023)
