„Србија против насиља": Двадесет и трећи протест на улицама Београда
У недељи обележеној сећањима на промене 5. октобра 2000. године, нови протести грађана и опозиције против насиља.
Двадесет и трећи пут после масовних убистава у Србији почетком маја, испред Дома скупштине у главном граду окупили су се учесници протеста против насиља.
Окупљенима се први обратио активиста Милош Кувекаловић, који је био приведен због протеста против изградње видиковца на Каблару, планини на западу Србије.
„Најбитније је да не можемо дозволити да хапсе активисте који мирно протесту и да хапсе било кога како им се ћефне&qуот;, рекао је Кувекаловић.
Додао је да активисти нису били насилни и да су мирним путем покушали да приђу премијерки Ани Брнабић, али да је полиција привела њега и још двојицу активиста.
Кувекаловић је најавио да ће у уторак бити одржан протест испред Владе Србије у трајању од 12.50 до 21 сат, односно онолико колико су активисти били у притвору.
- Протест „Србија против насиља&qуот; 20. пут у Београду: Опозиција тражи изборе и бољи третман на РТС-у
- „Ненападање и координисање акција&qуот;: Део опозиције потписао „Договор за победу&qуот; на ванредним изборима
- „Шетаћемо док се не испуне сви захтеви&qуот;: Порука демонстраната са протеста „Србија против насиља&qуот;
Парламентарна опозиција од маја тражи промене у врху власти: смену министра унутрашњих послова и директора Безбедносно информативне агенције, али и медијима који имају досег у целој Србији.
Власт је, међутим, одбијала све захтеве, говорећи да се „на власт долази искључиво на изборима, а не насиљем и на улици&qуот;.
Неколико опозиционих партија поручило је да не пристаје на изборе док се не испуне ти захтеви, али су у међувремену одлучили да траже и расписивање избора, како за Скупштину Србије, тако и у Београду, уверени да ће однети победу у српској престоници.
Александар Вучић, председник Србије, рекао је у септембру да би локални, београдски, покрајински и парламентарни избори могли бити одржани 17. децембра.
Протести у Србији трају пет месеци
Готово пет месеци после два масовна убиства на територији Београда и протеста у више градова у Србији, власт тврди да је вољна да изађе у сусрет захтеву за ванредним парламентарним изборима групе опозиционих партија, међу којом постоје прве назнаке потенцијалних изборних коалиција.
Ове опозиционе партије потписале су „Договор за победу&qуот; који подразумева „уважавање и ненападање опозиције, координисање акција опозиције и концентрисање на смену режима, контролу избора - све што је потребно за победу&qуот;.
Зашто се протест зове 'Србија против насиља'?
Протести „Србија против насиља&qуот; организовани су после два масовна убиства на територији Београда у којима је убијено 19 људи, углавном деце и младих.
Демонстранти траже одговорност власти због, како наводе, дугогодишњег стварања амбијента који је довео до пораста насиља у земљи.
Међутим, ни после упорно понављаних захтева, власт није пристала да их испуни, а у Скупштини Србије изгласано је поверење министру полиције Братиславу Гашићу.
Почетком маја ове године, у само два дана, на територији Београда догодила су се два масовна убиства која су потресла и шокирала Србију.
Најпре је 13-годишњи дечак, према полицијској истрази, упао у школу коју је похађао у центру Београда и убио деветоро ђака и чувара и ранио још шесторо деце и наставницу историје.
Једна од тешко рањених девојчица је потом преминула, чиме се број жртава попео на десет.
Само дан касније, у београдској приградској општини Младеновац, осумњичени 21-годишњак из аутоматске пушке је, како наводи полиција, убио осморо и ранио 12, махом младих људи.
Данима касније, један младић је подлегао повредама, па се и број жртава ове трагедије попео на девет.
- Протест „Србија против насиља&qуот; по пљуску у Београду и нова блокада међународног аутопута
- „Шетаћемо док се не испуне сви захтеви&qуот;: Порука демонстраната са протеста „Србија против насиља&qуот;
- „Србија против насиља&qуот;, месец дана касније: Могу ли опозициони протести да преживе лето
Који су захтеви опозиције?
Опозиција тражи смену министра унутрашњих послова Братислава Гашића и шефа Безбедносно-информативне агенције Александра Вулина.
Тражи се и смена руководства Јавног сервиса Радио-телевизије Србије, свих чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), укидање ријалити програма и емисија које промовишу неморал и насиље на телевизијама са националним фреквенцијама, забрана штампаних медија који садржајем промовишу насиље, агресију и крше новинарски кодекс.
Захтева се и одузимање националне фреквенције телевизијама Пинку и Хепију због, наводе, кршења закона и промоције насиља, агресије и неморала.
Председник Србије Александар Вучић је у више наврата рекао да у захтевима са протеста нема ниједног који се тиче деце.
„Ниједан захтев се не тиче права и положаја наше деце, наставника или било које друштвене групе осим њих политичара и једног тајкуна. То видите кроз сваки захтев&qуот;, каже Вучић.
Он и други представници власти и СНС позивају на „јединство&qуот;, наводећи да је оно „потребније него било када&qуот;, али називају опозицију и њене присталице „лешинарима&qуот; јер на улицама нису због трагедија и сузбијања насиља, већ да би дошли на власт.
Погледајте и овај видео
Пратите нас на Фејсб
(ББЦ Невс, 10.07.2023)

















