Измирски добри људи

Измирски добри људи

Старац седи уз обалу на троношцу и слуша транзистор. Каткад гуцне турски чај. На дну стаклене чаше сместила се жишка залазећег сунца. Па ко да не пожели да седне крај њега и ћутке отпрати жарку лопту у егејске дубине.

На шалтеру изван аеродромске зграде узели смо електронске картице на допуну, које нам обезбеђују вожњу метроом до града. Ако сте у недоумици куда да кренете, неко ће одмах застати, питати куда идете и показати вам лифт, степенице, перон. Тај утисак ће се током боравка у Измиру само потврдити – људи су увек спремни да помогну, притом су стрпљиви и ведри. Када смо на станици Хилал, на којој са брзе, аеродромске линије преседамо на градски метро, за тренутак

Повезане вести »

Путовања, најновије вести »