Савет: Шапић би морао да зна да се К-Дистрикт и паркинг граде у заштићеном делу Београдске тврђаве
Савет за борбу против корупције позвао је градоначелника Београда у оставци Александра Шапића да спречи нарушавање заштићеног простора Беградске тврђаве, даљом градњом стамбеног насеља К-Дистрикт и паркинга на простору три срушена терена Тениског центра "Новак"."Урбанистичко безакоње, у спрези са локалном самоуправом и Заводом за заштиту споменика културе достигло је врхунац. Београдска тврђава као симбол Београда претрпела је у својој историји 155 ратова и 44 рушења, од којих су нека била до темеља, а 'опсада' која од 2018. године, када је почела изградња Гондоле, К-Дистрикта и паркинга, је кобна", наводи се у саопштењу тог тела Владе Србије, поводом наставка изградње тог стамбеног насеља и паркинга на улазу у Калемегданску Видин капију.
Тениски терени изграђени су, како је наведено, на пола метра од Споменика браниоцима Београда 1915. године, а Републички завод за заштиту споменика никада није дао дозволу да терени уђу тако дубоко у овај простор.
Споменик је 1988. године изградио вајар Никола Милуновић, који је сачинио и идејно решење парка, које међутим, до данас није приведен намени.
Савет за борбу против корупције је у јуну ове године, како је наведено, објавио Извештај о девастацији Београдске тврђаве, као споменика културе од изузетног значаја, којим је указао на чињеницу да је стамбено-пословни комплекс К-Дистрикт, изграђен на заштићеном подручју Београдске тврђаве који обухвата и простор на коме се 1915. године одиграла крвава битка у којој је страдало на хиљаде српских и окупаторских војника.
Међутим, приликом почетка рушења три тениска терена, 20. септембра ове годинем, Шапић, истакао је Савет, није указао на чињеницу да су и зграде које се налазе иза њега, саграђене управо на заштићеном подручју Београдске тврђаве на којем су погинули браниоци Београда 1915. године.
"Извештај Савета о девастацији и уништењу Београдске тврђеве, достављен је Скупштини Београда, те чуди да се градоначелник поред 'нелегалних' тениских терена, није удостојио да укаже на много већу штету коју је град Београд претрпео изградњом нелегалног К-Дистрикта, 2018. године, када је противзаконито и без грађевинске дозволе управо на месту где се налазе посмртни остаци храбрих српских војника, почела изградња стамбнеих зграда", навео је Савет.
Додаје се да је и сам инвеститор тог насеља изјавио да је продао 110 станова за које на постоји грађевинска дозвола.
Образлажући разлоге уклањања тениских терена Шапић је, како је наведено, превидео да се наставља изградња К-Дистрикта на заштићеном подручју Београдске тврђаве, противно Препорукама из Извештаја Савета из јуна 2023. године, те да се поред наставка изградње станова и пословних простора, постојеће зграде накнадно надзиђују, заједно са изградњом великог паркинг простора на улазу у Калемегданску Видин капију.
Чињеница је, оценио је Савет, да се три тениска терена Тениског центра "Новак", који се уклањају, налазе на заштићеном подручју Београдске тврђаве, али је истовремено и чињеница да се на истом подручју налази и К-Дистрикт, те би следствено томе и аршини морали бити исти када је нелегална градња и уклањање објеката у питању.
Савет је истакао да одаје признање породици Ђоковић која је у мају 2023. године добровољно вратила тениске терене граду Београду, што представља још једну Новакову победу, која је међутим, истовремено наметнула и обавезу граду Београду и државним органима да реагују на указане индиције о системски организованим радњама корупције пре и у току изградње К-Дистрикта.
Београдска тврђава, подсетио је Савет, проглашена је спомеником културе 1965. године, а Одлуком Скупштине Србије 1979. године стекла највиши степен заштите, статус непокретног културног добра од изузетног значаја за Србију, што подразумева да се у њеним границама не могу градити стамбено-пословни објекти.
Градоначелник Београда, навео је Савет, морао би знати да се "Осуђеничка башта", где се 1915. године одвијала херојска одбрана Београда не налази на месту где је подигнут споменик, већ на месту где су подигнуте зграде К-Дистрикта", а где су налажне кости палих бораца и где није завршено археолошко истраживање.
"Имајући у виду да је простор Београдске тврђаве археолошки само делимично истражен, те да се на простору на коме је изграђен К-Дистрикт, налазила 'Осуђеничка башта', постојала је обавеза Републичког Завода за заштиту споменика културе да спречи било какву изградњу на том простору", наведено је у саопштењу.
Савет је истакао да постоје индиције да је целокупна изградња К-Дистрикта, представљала организовану и повезану активност са елементима корупције, усмерену на девастацију Београдске тврђаве у којој су својим чињењем или нечињењем координисано учествовали инвеститори, челници града Београда, Завод за заштиту споменика културе, Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, као и Министарство културе.
(Бета, 10.10.2023)












