Pozorišna kritika: I sa tugom se može (pre)živeti - Mario Banuši: "Zbogom, Lindita". Nacionalni teatar Grčke, Atina
Večernje novosti 11.10.2023 | Dragana Bošković
Dugo, dugo, dok publika ulazi u salu, na sceni, pod prigušenim svetlom, sedi par za stolom pored otvorenog prozora, gleda televiziju u tišini. Žena pakuje garderobu na sto. Sa druge strane, dominira glomazni bračni krevet. To je ambijent, u kome će mladi grčki glumac, albanskog porekla, Mario Banuši, razviti scensku vivisekciju o životu i odlasku iz njega, bez reči.
foto Privatna arhiva Pokojnica se ukazuje tek kada se otvori kovčeg, do tada spakovan. Oko nage žene se na prstima kreće ožalošćena porodica, bosi, u tišini. Ritual pripreme za odlazak počinje kupanjem tela, na mestu gde je bio krevet, simbol bračnog života...Kreće se pokojnica u prostoru, zajedno sa tužnim skupom, koji bdijenad njom. To kretanje je više njeno, nego njihovo,ona diktira tempo i radnje su ritualne, vekovne...Mario Banuši je žalovanje za preminulom
