Демостат: У медијским законима остало да Телеком може да буде оснивач и власник медија
"Првобитно је чак било планирано да и локалне самоуправе и друга државна предузећа имају могућност да буду власници медија. Држава је по том питању од почетка имала тврд став и није допуштала могућност да та одредба не уђе у закон", наводи се у тексту.
Демостат наводи да властима ипак није успео последњи покушај "гушења медија у Србији напрасним изменама нацрта медијских закона, о којима нису били обавештени чланови радне групе".
"После јучерашњег седмочасовног састанка са представницима Мисије ОЕБС-а, Делегације ЕУ, амбасаде Норвешке, Владе Србије, Министарства информисања и телекомуникација, радних група и новинарских и медијских удружења, постигнут је договор да кабловски оператори не морају да распоређују канале са националном фреквенцијом на првих пет места и да нису у обавези да их емитују уз накнаду коју би одређивао РЕМ", пише у тексту.
Демостат је подсетио да су ти ставови убачени у нацрте закона након завршене јавне расправе и уочи самог усвајања закона, уз оцену да је држава на тај начин практично покушала да уведе праксу "рекетирања оператора" тако што би уредила да начин и цену емитовања канала.
"Што би у перспективи, због великих трошкова, могло да доведе до одлуке приватних оператора да престану са радом, због чега телевизије у власништву Јунајтед групе не би имале где да се емитују. Телевизије у власништву Јунајтед групе немају националну покривеност, а приступ њима има само око трећине територије Србије", пише тај центар.
За други став, који је такође накнадно додат, а према којем је требало да се на прва два места код свих оператора налазе програми јавних сервиса, а потом националне телевизије Пинк, Хепи, Б92 и Прва, пронађено је компромисно решење, наводи Демостат.
"Наиме, договорено је да ће оператори на нултом каналу имати сервисне информације, на броју 1 Јавни сервис, на броју 2 Радио телевизију Војводине, а потом ће одређивати распоред канала у складу са договором са пружаоцима медијских услуга", стоји у тексту.
Предложени нацрти закона наћи ће се сада пред Владом Србије, која би требало да их усвоји, а затим ће се закони наћи пред Скупштином Србије, где такође могу бити промењени амандманима.
(Бета, 18.10.2023)












