Адам Загајевски: Промјена

Мјесецима нисам написао нити једну пјесму. Живио сам понизно, читајући новине, размишљајући о тајни власти и узроцима послушности. Проматрао сам заласке сунца (крваво црвене, пуне тјескобе), слушао сам како замиру птичји гласови и како шути ноћ. Видио сам сунцокрете објешених глава у сумрак, као да се немаран крвник прошетао вртовима. На парапетима скупљао се слатки рујански пелуд, а гуштерице се криле у пукотине градских зидина. Одлазио сам на дуге шетње,