Пекинг троши милијарде долара широм света на ширење дезинформација и цензуру

Пекинг уложе милијарде долара у изградњу информационог екосистема с циљем да кинеска пропаганда и дезинформације глобално све више добијају на снази и коначно постану доминантне. Приступ Народне републике Кине има пет основних елемената: коришц́ење пропаганде и цензуре, промовисање дигиталног ауторитаризма, коришћење међународних организација и билатералних партнерстава, комбиновање корупције и притисака, те контролисање медија на кинеском језику. Ових пет елемената се међусобно подстичу и омогуц́авају Пекингу да контролише наративе у глобалном информационом простору, кроз промовисање лажних, обмањујућих или пристрасних прокинеских садржаја и сузбијање критичких гласова, наводи се у извештају Центра за глобално ангажовање америчког Стејт департмента.

Кина годишње троши милијарде долара на манипулисање информацијама у иностранству, а то чини кроз пропаганду, ширење дезинформација и цензуру.

Напори Кине су огромни и, уколико се не открију и не исконтролишу, могли би да преобликују глобални информациони пејзаж и да чак наведу поједине нације да доносе одлуке које би њихове сопстевене економске и безбедносне интересе подредиле интересима Пекинга.

Манипулисање информацијама

Пекинг користи лажне, обмањујуће или пристрасне информације како би промовисао позитивне ставове о Кини, али и о Комунистичкој партији Кине.

У исто време, Кина потискује критичке гласове које су у супротности са њеним жељеним наративима о питањима као што су Тајван, људска права, Јужно кинеско море, домац́а економија или међународни економски ангажман.

Кина подстиче стране владе, елиту, новинаре и цивилно друштво да прихвате кинеске наративе и да не критикују потезе које прави на међународном, али и унутрашњем плану.

Приступ Кине манипулацији информацијама укључује коришц́ење пропаганде и цензуру, промовисање дигиталног ауторитаризма, искоришц́авање међународних организација и билатералних партнерстава, корупцију и притисак, као и контролу медија на кинеском језику.

Отворени и прикривени утицај на садржај на друштвеним мрежама

Пекинг предано ради на томе да максимизира домет садржаја на платформама друштвених медија који јој иде у корист, а који је често пристрасан, манипулативан или неистинит.

Поред тога, Кина спонзорише инфлуенсере на друштвеним мрежама, а има и отворен или скривени удео у појединим страним медијима.

Пекинг има и, понекад врло рестриктивне, уговоре о дељењу садржаја са појединим локалним медијима који могу довести до тога да поуздани медији дају легитимитет неозначеном или прикривеном кинеском садржају.

Осим тога, Кина има политику да на своју страну привуче истакнуте гласове у свету, попут представника политичке елите или новинара, који потом о Кини увек говоре у суперлативу, без освртања на критике.

Осим фокусирања на креаторе садржаја, Кина је циљала и платформе за глобално ширење информација, на пример, улагањем у дигиталне телевизијске услуге у Африци и сателитске мреже.

Ограничења глобалне слободе изражавања

Кина врло често потеже и за застрашивањима на интернету или у реалном животу како би ућуткала неистомишљенике по осетљивим питањима и подстакла аутоцензуру.

Кина такође предузима мере против одређених корпорација уколико процени да оспоравају њене жељене наративе о питањима попут ситуације у Синђангу.

На Ве-Цхат апликацији, коју користе многе заједнице у којима се говори кинески изван Кине, Пекинг је извршио техничку цензуру и узнемиравао појединачне произвођаче садржаја.

Подаци које су прикупиле кинеске корпорације које послују у иностранству омогуц́иле су Пекингу да фино подеси глобалну цензуру таргетирајући посебне индивидуе и организације.

Дигитални ауторитаризам

Кина промовише дигитални ауторитаризам, који укључује употребу дигиталне инфраструктуре за сузбијање слободе изражавања, цензуру независних вести, промовисање дезинформација и негирање других људских права.

Ширењем технологија за надзор и цензуру, често кроз могуц́ности које су скупљене под окриљем "паметних“ или "безбедних градова“, Кина је извезла аспекте свог домац́ег информационог окружења у свет.

Пекинг је такође пропагирао тактику контроле информација, са посебним фокусом на Африку, Азију и Латинску Америку.

Паралелно са тим, Кина је промовисала ауторитарне дигиталне норме које су друге земље брзо усвојиле.

Будући да друге земље опонашају Кину, њихови информациони екосистеми постали су пријемчивији за пропаганду, дезинформације и цензуру Пекинга.

Утицај на будуц́ност

Глобална манипулација информацијама није само питање јавне дипломатије – вец́ изазов за интегритет глобалног информационог простора, наводи се у извештају ГЕЦ-а.

Неконтролисани напори Пекинга могли би да доведу до будућности у којој би технологија коју Кина извози, утицај који има на поједине државе, као и страх од директне одмазде, смањили слободу изражавања на глобалном нивоу.

Пекинг би у том случају могао да игра значајну – и често скривену – улогу у одређивању штампаног и дигиталног садржаја који публика у земљама у развоју конзумира.

Кина би користила мултилатералне форуме и поједине билатералне односе како би појачала префериране наративе о питањима као што су Тајван и међународна економија.

Приступ глобалним подацима, у комбинацији са најновијим достигнуц́има у технологији вештачке интелигенције, омогуц́ио би Кини да хируршки прецизно циља страну публику и на тај начин можда утиче на економске и безбедносне одлуке.

У оваквом сценарију будућности, информације о Кини доступне јавности, медијима, цивилном друштву, академским круговима и владама могле би бити искривљене пропагандом и дезинформацијама и ограничене цензуром.

Ово би представљало директан изазов за све нације које настоје да своје односе са Кином заснивају на проценама својих суверених интереса, заснованим на чињеницама.

Међутим, иако подржани ресурсима без преседана, пропаганда и цензура Народне републике Кине нису до данас свуда дале очекиване резултате.

Када је циљао на демократске земље, Пекинг је наилазио на велике препреке, често због противљења локалних медија и цивилног друштва.

Примери манипулација

Француска - Кина је предузела правне мере да застраши истраживача који је критиковао Хуавеи

У септембру 2019. године, француска подружница компаније Хуавеи поднела је тужбу за клевету, коју је на крају повукла у јулу 2022, против једне француске истраживачице и водитеља емисије у којој је гостовала јер је рекла да је Хуавеи под контролом кинеске државе и Комунистичке партије.

Велика Британија - Ботови на Твитеру су вештачки бустовали садржај на налогу једног кинеског дипломате.

Од јуна 2020. до јануара 2021. године, мрежа која се састојала од десетина налога који су се лажно представљали као грађани Уједињеног Краљевства генерисала је 44 процента ретвитова постова тадашњег амбасадора Кине у Великој Британији, 20 процената одговора на његове постове и до три четвртине свих ангажовања.

Хондурас - Споразуми између кинеских медија и локалних медија у Хондурасу отворили су могућност да се у тој земљи прошири обмањујући прокинески садржај

Одмах након што је Пекинг успоставио формалне дипломатске односе са Хондурасом, ЦМГ и Синхуа су отворили локалне канцеларије и потписали споразум о сарадњи са државним медијима Хондураса који укључује дељење садржаја и обуку особља.

Израел - Амбасада Кине покушала је да утиче на водећи медиј у Израелу да повуче вест

У мају 2022, након што је Јерусалем Пост објавио интервју са тајванским министром иностраних послова, главни уредник листа је твитовао да га је амбасада Кине у Израелу директно контактирала и запретила да ц́е смањити односе са Израелом уколико лист не повуче интервју, претња која се тада није материјализовала након што је лист одбио да се повинује.

Пакистан - Кина је настојала да добије значајну контролу над пакистанским медјима

Током 2021. године Кина је покушала да преговара о значајној контроли над пакистанским медијима као део кинеско-пакистанског медијског коридора, укључујуц́и успостављање заједничког центра за прац́ење и обликовање пакистанског информационог окружења. То је био експлицитан пример амбиције Пекинга да преузме директну контролу над домац́им информационим окружењем блиског партнера.

Источна Африка - Кина је плаћала повољно извештавање у локалним новинама, прикривајући да спонзорише садржај

У пролец́е 2021. представници кинеске владе у једној источноафричкој земљи постигли су договор са локалним новинама да објављују чланке који су повољни за Кину. Представници владе и тог медија сагласили су се да да плац́ени чланци немају транспарентну директну везу са Кином. Ова врста споразума – у којем се информације које пружа Пекинг пласирају од стране поузданог медија без приписивања – искривљује локално информационо окружење и смањује могуц́ност јавности да процењују на основу чињеница.

Свет - Власник платформе ТикТок БитеДанце настојао је да онемогући потенцијалне критичаре Пекинга да користе платформу

Власник ТикТока, кинеска компанија БитеДанце, настоји да блокира потенцијалне критичаре Пекинга, вероватно укључујуц́и и оне изван Кине, у коришћењу платформе. Према информацијама америчке владе, од краја 2020. године, компанија је одржавала редовно ажурирану интерну листу на којој су идентификовани људи који су вероватно били блокирани или ограничени на свим платформама, укључујуц́и ТикТок, јер су се залагали за независност Ујгура. Овај пример илуструје како ширење дигиталних кинеских платформи на глобалном нивоу ствара нове могуц́ности за Пекинг да цензурише ставове који су у супротности са његовим промовисаним наративима о питањима као што је Синђанг.

(Бета, 19.10.2023)