Шест дана у Београду са Најџелом Кенедијем
Велике приче 24.10.2023 | Пише Љубиша Јовановић
Нигел се обраћа конкретно, директно, са осмехом, не либећи се да подржи публику и ако пљеска између ставова. Лепо нам објасни да се у Бахово време уз музику јело и пило и да смо се ми много профинили у КСКС веку, па ћутимо између ставова
Првих дана децембра 1997, у неком од “најгорих времена” у нашој земљи, појавио се ниоткуда на бини Центра Сава, заједно са Београдском филхармонијом и Емилом Табаковим несташни дечко класичне, али и јазз/ворлд музике Нигел Кеннеди. Савршено памтим прву пробу на коју је дошао са широким осмехом, помало се гегајући, испуњен музиком “до врха”. Узео је виолину и пре но што је одсвирао први тон, покренуо је сваки делић организма сваког музичара понаособ. Свирали смо
