Злочин и(ли) загушљивост

Живот је непрестани низ раскрижја на којима нам ваља стално изнова одлучивати на коју ћемо страну скренути; не, није ово никаква цоелховска метафора, то је у основи она Кундерина “неподношљива лакоћа постојања”, та наизгледна контрадикција, дрвено жељезо егзистенције: стално мораш бирати трасу, бордижати како знаш и умијеш, а никада нећеш поуздано знати јеси ли добро изабрао јер не можеш иоле поздано знати што би било да је било друкчије. Океј, Цоелхо би