Има ли Израел план за дан после рата?

Копнена офанзива Израела у Појасу Газе требало би да покаже надмоћ израелске војске, али ова држава се суочава са крупним изазовима док настоји да искорени радикални палестински Хамас. Истовремено, поставља се питање - може ли Израел да осмисли ефикасну стратегију за наведено подручје након завршетка борби?

Израелски званичници непрестано понављају да је главни циљ елиминисање екстремистичког Хамаса. Слом ове терористичке организације, нада се премијер Бењамин Нетањаху, потврдиће моћ Израела да одврати непријатеље од напада, односно да покаже да би их нови напади прескупо коштали. Како тврде војни стратези на Западу, Израел би могао да суочи са четири велика изазова који се односе на следеће: „урбано ратовање“, „информационе операције“, „отварање могућег другог фронта“ и „стабилизацију после борби“.

Урбано ратовање је веома сложен облик дејствовања, будући да зграде могу да послуже као борбени положаји за противничку страну, а њихово рушење може да омета напредовање офанзиве. У том контексту, треба узети у обзир велики број палестинских цивила који немају где да оду, чињеницу да Хамас држи најмање две стотине талаца, које може да употреби као „живи штити“, те бројне подземне тунеле у Појасу Газе које је Хамас изградио током протеклих година, што значи да би припадници те екстремистичке организације могли да се сакрију од израелских војника и појаве се у неочекиваним тренуцима.

„Информационе операције“

У актуелном сукобу Израел је већ доживео значајан пораз у „рату информацијама“, када је Хамас тврдио да је у израелском ваздушном удару на болницу у Појасу Газе страдало 500 људи. Израел, који подржавају Сједињене Државе и независни обавештајни аналитичари, пружио је снажне доказе да је експлозију изазвала залутала палестинска ракета. Али до тог тренутка штета је учињена: чак су и умерени арапски режими осудили Израел, а лидери савезника Америке - Јордана и Египта одбили су да се састану са америчким председником Џозефом Бајденом током његовог пута у Израел. Стога, сматра се да ће Израел ће, као и друге либералне демократије, бити у неповољном положају у "борби наратива", јер има „нелибералне противнике“, који пласирају неистине.

Могући други фронт

Либански Хезболах се налази на северној граници Израела и има арсенал од око 150.000 ракета. До сада се Хезболах није придружио нападу Хамаса на Израел, али израелски аналитичари страхују да би то могао учинити чим израелске копнене снаге уђу у Појас Газе. Сукоб на два фронта био би ноћна мора за Израел.

Операције стабилизације након борбе

У америчкој војној доктрини такве операције познате су као „фаза четири“, и управо су ти напори пропали у Авганистану и Ираку, а као разлог су навођени „недостатак адекватне обуке и ресурса“. Израелски медији извештавају да Влада свим силама покушава да осмисли план „стабилизације после борби“, а западни стручњаци углавном тврде нема добрих опција. У том контексту, тврди се да ако Израел само нападне Хамас и повуче се, као што је то био случај у прошлости, терористичка организација би могла да оживи. Догађаји из 2005, када Израел није имао жељу да изнова окупира Појас Газе показали су да Палестинска управа није била способна да влада уместо Хамаса. Стога, покушај успостављања Палестинске владе у Гази уз помоћ арапских држава сматра се „најмање лошом опцијом“. Али, ако то пропадне, Израел можда неће имати другог избора него да окупира Газу, што би значило опасност од покретања копненог герилског рата против Израела, као што је био случај у Либану, у периоду 1982-2000.

Како су се одвијале претходне израелске инвазије на Газу у новијој историји?

Израелске копнене инвазије на Газу које су се одиграле у периоду 2008 - 2009. (операција “Ливено олово”) и током јула и августа 2014. (операција “Заштитна ивица”) биле су много ограниченије у обиму и трајању. Израелске трупе ни у једном ни у другом случају нису покушале да заузму Газа Сити (урбани центар у Појасу Газе). Ове операције биле су део стратегије познате као "кошење траве", што је подразумевало да је Израел покушао да смањи претњу која је долазила од Хамаса, уместо да настоји да елиминише групу. У оба случаја израелске снаге су уништиле инфраструктуру Хамаса, али је нанета и значајна колатерална штету палестинском цивилном становништву, док је Хамас успео да поново ојача позиције. Висока цена терористичког напада који се одиграо 7.октобра, највећег страдања Јевреја у једном дану од Холокауста - чини стратегију "кошења траве" неодрживом са израелске тачке гледишта. Дакле, Израел ће се борити да потпуно уништи Хамас.

Какву врсту наоружања и борбе треба очекивати током копнене инвазије?

Израел има најбоље опремљене и обучене оружане снаге на Блиском истоку и већ је мобилисао више од 360.000 резервиста (поред 160.000 војника у активној служби) и све оклопне јединице (према извештајима, више од хиљаду основних борбених тенкова). Израел ће вероватно покренути војну офанзиву на Хамас користећи све елементе војне моћи-пешадију, оклопне јединице, артиљерију, ратну морнарицу и ваздухопловство, укључујући опсежну технологију за прикупљање обавештајних података (која, међутим, није успела да открије да ће 7. октобра почети напади терориста). С друге стране, Хамас нема већину наведених борбених капацитета, али поседује ракете и беспилотне летелице и као обучена герилска снага покушаће да неутралише израелску предност користећи тактику "удари и бежи”, употребом експлозивних напада, граната, минобацача… као што је радио Хезболах 2006. године. Хамас ће, сматра се, покушати да понови релативни успех Хезболаха, и процењује се да има око 40.000 наоружаних људи. Истовремено, тврди се да Хамасов савезник - палестински "Исламски џихад" - има још 15.000 бораца. Израел ће имати једну кључну предност: Појас Газе је толико мали да ће Израел моћи да “одсече” Хамас од испорука из Ирана или других “спољних фактора”. Али јасно је да је Хамас већ сакупио огроман арсенал оружја.

Које су највеће непознанице?

Много је непознаница, укључујући то како ће се Израел борити против мреже тунела Хамаса, колико ће Хамас вешто пружати отпор, хоће ли Израел зауставити своју офанзиву због све већег броја цивилних жртава у Гази, те хоће ли се Хезболах придружити бици и шта ће Израел учинити да стабилизује ситуацију у Гази након Хамасовог одласка? Можда је највећа загонетка - да ли ће се овај рат проширити широм региона, како би се укључио и Иран, највећи спонзор Хамаса. Сједињене Државе послале су две ударне групе носача авиона на подручје источног Медитерана, како би обуздале Иран и Хезболах, али нико не може да предвиди да ли ће ова стратегија успети.

(Бета, 28.10.2023)