Јукио Мишима: Посљедњи гуштер

Гуштер се буди и схвата да је последњи гуштер на свету. Његова породица и пријатељи, сви су помрли. Они које не воли, они који су га гњавили у школи – њих такође нема. Гуштер је сасвим сам. Недостају му пријатељи и породица. Чак и његови непријатељи. Боље је бити с непријатељима него бити сасвим сам. О томе је промишљао. Зурећи у залазак, он размишља: – Каква је сврха живљења, ако немам с ким да попричам? Па чак и та мисао не значи ништа, ако си