Кина и Србија: Шта је Београду донела иницијатива Појас и пут, а шта значе нови споразуми са Пекингом

Док се на Блиском Истоку и у Украјини воде ратови, а велики геополитички ломови мењају планету, Србија наставља да јача односе са Кином, једним од најутицајнијих играча на глобалној шаховској табли.

Кинеске фирме годинама су присутне у Србији, бројни инфраструктурни пројекти изведени су новцем из Кине, а после потписивања Споразума о слободној трговини 17. октобра током међународног самита Појас и пут у Пекингу односи земаља добили су ново поглавље.

Док председник Србије Александар Вучић описује овај договор као „велику ствар&qуот; која „отвара нове видике&qуот;, у Бриселу подижу обрве уочи најављеног доласка председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен у Београд у уторак, 31. октобра.

Овај акт омогућиће извоз 8.930 српских производа у Кину под олакшаним условима, док ће 10.412 кинеских производа имати лакши уплив на тржиште Србије, наводи се у споразуму о слободној трговини две земље, који је потврдила српска скупштина.

Иако је овај споразум „огромна шанса за Србију&qуот;, резултати за српску привреду би могли да буду „мршави&qуот;, сматра економиста Љубодраг Савић у разговору за ББЦ на српском.

„Суштина је, ипак, у томе шта Србија може да понуди, а шта Кина може нама, што су врло асиметричне ствари.

„Користи које ће имати две стране не могу да се пореде, кинеска предузећа су већ неко време присутна у Србији и највећа количина извоза у Кину долази управо од тих фирми&qуот;, објашњава професор Економског факултета за ББЦ на српском.

• Кина и Србија: Пријатељи, браћа, кумови
• Како је кинеска иницијатива Појас и пут вредна више билиона долара променила свет
• Када све Србија није ушла у Европску унију

Док Вучић каже да је договор са Кином „има историјски значај и карактер, који ће се видети у годинама и деценијама пред нама&qуот;, из Брисела је стигла порука да споразуми са Кином неће бити дугог века, ако Србија уђе у Европску унију.

Док се званични Београд формално налази на путу ка чланству у ЕУ, чије чланице не могу да потписују такве билатералне споразуме, статус кандидата Србију у томе не спречава, рекао је портпарол ЕУ Петар Стано.

Али, додао је, споразум ће морати да буде раскинут најкасније уочи дана приступања блоку.

За сада, међутим, нема јасно утврђеног датума за пријем Србије у чланство ЕУ.

Новопотписани споразуми указују на „континуитет раста сарадње Србије и Кине, која већ 14 година има формални статус свеобухватног стратешког партнерства&qуот;, објашњава Стефан Владисављев, програмски координатор Београдског безбедносног форума, за ББЦ на српском.

Али су, додаје, и „потврда постојећег правца кретања српске спољне политике&qуот;,

„С обзиром да ће неки делови овог уговора у потпуности бити примењени тек за пет година или више, из тога се може наслутити да Србија не очекује чланство у ЕУ барем у том периоду&qуот;, додаје овај стручњак.

Споразум о слободној трговини са Србијом је први који је Кина склопила са неком од земаља централне или источне Европе, наводи се на сајту кинеске владе.

Србија је била једна од 28 земаља оснивача глобалне Иницијативе Појас и пут 2017. године, коју је 2013. године покренуо кинески председник Си Ђинпинг.

Она данас обухвата више од 150 земаља и међународних организација, наводе из Института за Појас и пут у Београду у писаном одговору за ББЦ на српском.

У првој деценији сарадње су завршени и започети пројекти попут пруге Београд-Будимпешта, деоница аутопута „Милош Велики&qуот;, обилазнице око Београда, путева Нови Сад - Рума, Ваљево-Лајковац, реконструкције термоелектране Костолац, термоелектране Панчево, као и изградња Пупиновог моста у Београду, који има „посебан значај&qуот; као „први инфраструктурни пројекат Кине у Европи&qуот;, додају.

Међутим, иако су подаци о износима кинеских инвестиција и позајмица у Србији транспарентни, „вредности специфичних пројеката, начини финансирања и други подаци могу се тражити искључиво од надлежних министарстава и тела Владе Републике Србије&qуот;, напомињу из института.

Из Министарства саобраћаја и инфраструктуре нису одговорили на упит ББЦ-ја о укупној вредности досадашњих кинеских инвестиција у Србији, као и моделу по којем су оне пласиране.

Из Канцеларије Националног савета за координацију сарадње са Русијом и Кином, којом руководи бивши српски председник Томислав Николић, рекли су да не желе да одговоре на питања ББЦ-ја о вредности кинеских инвестиција и досадашњој стратешкој сарадњи две земље.

Шта је Србија потписала у Пекингу?

Кинески и српски званичници потписали су Споразум о слободној трговини, Меморандум о размени и сарадњи у области економске развојне политике, Меморандум о заједничком унапређењу индустријске и инвестиционе сарадње Србије и Кине и Средњорочни акциони план о заједничкој изградњи иницијативе „Појас и пут&qуот;.

Трговински договор подразумева потпуно или постепено укидање царина на увоз робе.

За више од 60 одсто царине ће бити у потпуно укинуте када уговор ступи на снагу, а из Србије ће под тим условима пут Кине кренути јабуке, брескве, шљиве, лубенице, житарице, месне прерађевине, вода, пиво, џемови, као и индустријски производи од гвожђа и челика, котлови за централно грејање, пумпе за гориво, хидрауличне турбине, бела техника, седишта, дрво, фармацеутски и козметички производи, средства за чишћење, производи од пластике, минерална ђубрива, текстил и други.

За више од 16 одсто производа са листе, царинске тарифе ће се постепено укидати и биће укинуте за пет година, а у тој категорији су вино, кромпир, лук, парадајз, краставци, печурке, грожђе и друга роба.

Готово 10 одсто производа обе стране за 10 година ће се извозити потпуно без царина, око четири одсто за 15 година.

За нешто мање од 10 одсто њих ће царине наставити да важе и после примене споразума.

Споразум о слободној трговини подразумева и оснивање Заједничког комитета о слободној трговини Србије и Кине, који ће надгледати и оцењивати примену договора, пратити могућност додатног уклањања препрека у трговини и других рестриктивних мера и надгледати даљи развој споразума.

Овај договор представља „врхунац политичко-економске сарадње Србије и Кине у последњих деценију и по&qуот;, оцењује Александар Митић, научни сарадник у Центру за студије „Појаса и пута&qуот; при Институту за међународну политику и привреду, у писаном одговору на питања ББЦ-ја на српском.

„Споразум о слободној трговини је логичан с обзиром на одредбе ЕУ о томе када и под којим условима би он требало да важи, а то је евентуални дан приступања.

„С обзиром на неизвесност и на немогућност процене када би до тог тренутка могло доћи, логично је да је Србија желела да искористи прилику да потпише овакав споразум који у Европи имају још само Швајцарска и Исланд&qуот;, каже Митић.

Трговински споразум ће ступити на снагу три месеца после ратификације у Кини и Србији.

Вучић је после потписивања у Пекингу изразио очекивања да ће се то десити до маја или јуна наредне године.

Економиста Љубодраг Савић сматра да шансу коју је Србија добила нема ниједна земља на Балкану, али поставља „питање капацитета да задовољи апетите Кине&qуот;.

„Кинеско тржиште је огромно и у том смислу је први проблем Србије количина, јер на том тржишту не можете да се појавите са малом количином робе.

„Тешко ће то ићи уколико и произвођачи, и прерађивачи, и трговци, и Привредна комора и ресорна министарства не схвате да морају да се удруже и да се добро потруде да освоје то тржиште&qуот;, објашњава професор Економског факултета.

У обрнутом смеру трговинског ланца, Кина ће добити „још лакши приступ српском тржишту&qуот;, напомиње Савић.

„После укидања царина, кинеска роба би по логици требало да буде јефтинија.

„Али то не очекујем - верујем да ће роба бити само симболично нижа за потрошаче, јер ће увозници и трговци већи део тог профита задржати за себе&qуот;, сматра овај стручњак.

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Прошле године Србија је из Кине увезла робу вредну 4,98 милијарди долара.

Извезла је више од четири пута мање - 1,17 милијарди долара, показују подаци Републичког завода за статистику (РЗС).

Три највећа извозника из Србије у првој половини 2023. године биле су управо фирме из Кине - Зиђин мајнинг из Брестовца извезао је робу вредну 631,2 милиона евра, Зиђин копер из Бора 427,5 милиона евра, а ХБИС група, власница смедеревске железаре, 347,3 милиона евра, објавило је Министарство финансија.

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре склопило је три уговора о изградњи око 300 километара нових путева са кинеским компанијама.

Вредност послова је око четири милијарде евра, наводи се у саопштењу министарства.

Кинеске фирме градиће брзу саобраћајницу „Осмех Војводине&qуот; дугу око 200 километара, која ће пролазити кроз Бачки Брег, Сомбор, Кулу, Врбас, Бечеј, Нови Бечеј, Кикинду и Српску Црњу, рекао је министар Горан Весић.

Потписан је и уговор о изградњи ауто-пута између Београда, Зрењанина и Новог Сада, који ће бити дуг 105 километара, додао је.

Трећим уговором Србија се обавезала на куповину пет кинеских брзих возова за 54 милиона евра, „који ће саобраћати на прузи Београд - Будимпешта&qуот;, а неки од њих ће бити у функцији почетком 2025. године, изјавио је Весић.

Претходно је Дубравка Ђедовић, министарка рударства и енергетике, потписала два меморандума о разумевању са компанијом Зиђин мајнинг током посете Кини, саопштено је на сајту министарства 9. септембра.

Меморандум о развоју Доње зоне рудника Чукару Пеки подразумева додатне инвестиције од 3,8 милијарди долара у Србији, а потписан је и Меморандум о развоју пројекта соларне електране од 300 мегават сати.

Досадашњи билатерални споразуми Србије и Кине

• У августу 2009. године две државе си потписале Оквирни споразум о економској и техничкој сарадњи;
• У августу 2013. године, приликом посете тадашњег српског председника Томислава Николића Кини, Београд и Пекинг објавили су заједничко саопштење о „продубљивању стратешког партнерства;
• У децембру 2014. потписан је Споразум о реципрочном оснивању културних центара Србије и Кине;
• У јуну 2016. године кинески председник Си Ђинпинг и његов тадашњи српски колега Томислав Николић потписали су Споразум о свеобухватном стратешком партнерству;
• У новембру 2016. потписан је акт о увођењу безвизног режима између Србије и Кине.

Извор: Министарство спољних послова Републике Србије

Политичке последице

Од потписивања споразума о привредно-техничкој сарадњи 2009. године, Пекинг и Београд су „интензивно и у континуитету унапређивали односе&qуот;, наглашава Александар Митић.

„Односи су проширени и на друге сфере, од научне, културне и туристичке, па и до војне - у области противваздушних система и дронова, што је посебан раритет у Европи, а о чему се такође говорило на маргинама Форума у Пекингу.

„Уз то, под вођством Сија Ђинпинга, Кина је од 2013. још активнија и око подршке територијалном интегритету Србије по питању Косова и Метохије&qуот;, каже стручњак из Центра за студије „Појаса и пута&qуот; при Институту за међународну политику и привреду.

Али, какве то последице оставља на стази спољнополитичког пута Србије који води ка Западу?

Пре првог дана потенцијалног чланства Србије у ЕУ, Београд ће морати да раскине трговинске споразуме са Кином, али и Евроазијском унијом, рекао је Петер Стано, портпарол Европске комисије, за Радио Слободна Европа.

Додао је да то „није нови услов, већ опште правило које важи за све земље кандидате&qуот;.

• ЕУ преговори: Шта отварање кластера значи за Србију - у 300 и 500 речи
• Од очекивања ЕУ до „разочарања“ Русије: Шта би за Србију значило увођење санкција Москви
• Вучић: Запад нуди решење - Косово чланица УН, Србија добија брзи улазак у ЕУ

Стефан Владисављев из Београдског безбедносног форума оцењује да се због те чињенице аранжман са Пекингом чини „краткорочно одрживим, али дугорочно веома упитним&qуот;.

„Питање које можемо да поставимо је да ли су политичко и економско приближавање ЕУ прави и искрени интерес Србије у овом тренутку.-

„Повећањем напетости на геополитичком плану, Београд ће се наћи у изазовном положају&qуот;, сматра Владисављев.

„Као мала држава тешко да ћете моћи да останете сами на ветрометини и доћи ћете у ситуацију да морате да бирате приоритетне партнере, што Београд још није урадио&qуот;, додаје.

Иницијатива Појас и пут: Шта је Кина изградила на Балкану?

Србија и Кина су постигле договор о формализовању Средњорочног акционог плана за заједнички развој Иницијативе Појас и пут од 2023. до 2025. године.

Он је „посвећен јачању свеобухватног стратешког партнерства&qуот; и треба да даље унапреди билатералну сарадње у различитим доменима&qуот;, кажу за ББЦ из Института за Појас и пут у Београду.

Наводе и примере инфраструктурних пројеката који су настали у Србији у склопу Појаса и пута, попут пруге Београд-Будимпешта, аутопута „Милош Велики&qуот;, обилазнице око Београда, путева Нови Сад - Рума, Ваљево-Лајковац, реконструкције термоелектране Костолац, термоелектране Панчево, као и изградње Пупиновог моста.

Ипак, истраживање БИРН-а (Балканска истраживачка мрежа) показало је да у Србији постоји 61 инфраструктурни и пословни пројекат израђен уз помоћ донација или позајмица Кине, по чему предњачи на Балкану.

У Албанији, Северној Македонији, Босни и Херцеговини, Црној Гори и Грчкој их има укупно још 75, а међу највећим пројектима су Мост Пељешац у Хрватској, ауто-пут у Црној Гори, као и реконструкција највеће грчке луке Пиреј, у предграђу Атине.

Стефан Владисављев истиче да су „сви пројекти, а пре свега инфраструктурни&qуот; које је Србија спровела у претходних 10 година у сарадњи са Кином „у некој мери под окриљем те иницијативе&qуот;.

„У неповољним условима, после глобалне финансијске кризе, када није било лако доћи до средстава, за Србију је било јако важно да се на брз начин дође до тих средстава и Кина је била тај партнер крајем прве, током друге и почетком треће деценије 21. века.

„Показало се да кинески кредити долазе без превише условљавања, да су тамошње компаније биле прилично ефикасне у извођењу радова и кроз ту сарадњу Србија је добила значајан део инфраструктуре&qуот;, прича он.

Али, напомиње да ова улагања „нису дошла бесплатно и да Србија није прошла без последица, краткорочних и дугорочних&qуот;.

„Пре свега, сви инфраструктурни пројекти спроведени уз помоћ кинеских компанија и уз кинеске кредите ће морати бити враћени, потписивани су на дужи рок, постали су део српског спољног дуга и оптерећују буџет.&qуот;

Владисављев указује и на извештаје о негативном утицају кинеских компанија на животну средину, загађење ваздуха, штетну експлоатацију земљишта у Бору и кршењу права радника у фабрици Зиђин.

„То су краткорочни и дугорочни ефекти компромиса које је Србија правила како би обезбедила услове у којима кинеске компаније данас овде послују.

„Они би могли да утичу на ниво владавине права и непоштовање стандарда, који сутра могу додатно да оптерете процес европских интеграција Србије&qуот;, сматра.

• Који су ауто-путеви најнеопходнији Србији
• Отворен Пељешки мост - веза најјужнијег дела Хрватске са остатком државе
• Шта стоји иза кинеских улагања на Балкану и какву ће цену Европа заиста морати да плати
• Колико српска привреда зависи од страних инвеститора

Поред балканских држава, иницијатива је стигла у „више од 25 европских земаља&qуот;, међу којима су „већински земље централне и источне Европе, али и Аустрија, Луксембург и Португалија&qуот;, каже Александар Митић.

„Укупна вредност пројеката је ове године прешла билијарду долара и по први пут су инвестиције представљале више од 50 одсто укупног ангажмана у оквиру - у првој половини 2023. године 59 одсто&qуот;, додаје.

Више о глобалној иницијативи Кине прочитајте овде.

Митић, међутим, увиђа разлике у ставу европских земаља према Појасу и путу.

Србију и Мађарску наводи као примере земаља које чија је сарадња са Кином „на највишем могућем нивоу&qуот; због политичке воље, Грчка због великог пројекта у Пиреју, док су друге европске земље, попут балтичких држава и Чешке током претходних година смањиле ангажман под притиском западних сила, пре свега Америке, истиче он.

У међувремену, у Србију је стигла и испорука кинеског оружја, између осталог борбени дронови и противваздушни систем ФК-3 који летеће циљеве може да уништава на даљини до 100 километара.

Кина је у протеклој деценији поклонила Србији различиту војну опрему, од информатичке до гумених чамаца, камиона и багера.

Од Отвореног Балкана до Евроазијске уније: Какве је још споразуме Србија потписивала?

Званични Београд је током претходних година склапао још трговинских споразума, пре свега са земљама западног Балкана и Азије.

После три године преговора, Србија је у марту 2019. године потписала споразум о слободној трговини са Евроазијском економском унијом (ЕАЕУ), чије су чланице Русија, Белорусија, Јерменија, Киргистан и Казахстан.

Према том акту, 99,5 одсто производа из Србије пласира се без плаћања царина на тржиште тих земаља које укупно имају више од 180 милиона становника.

Овај уговор био је „нека врста допуне постојећих билатералних споразума&qуот;, јер је Србија у том тренутку већ имала такав споразум са Русијом, али не и са неким другим чланицама уније, појашњава Стефан Владисављев.

У новембру исте године српски председник Александар Вучић састао се у Новом Саду са Едијем Рамом, премијером Албаније, и Зораном Заевим, тадашњим премијером Северне Македоније.

Епилог сусрета било је стварање сарадње неформално назване „Малим Шенгеном&qуот;, која је требало да омогући „пуну слободу кретања, промета робе и услуга&qуот;, рекао је тада Вучић.

Ова иницијатива формализована је 29. јула 2021. године под називом Отворени Балкан, а приступиле су јој Србија, Албанија и Северна Македонија.

Преостале земље Западног Балкана, које нису чланице ЕУ, попут Босне и Херцеговине, Црне Горе и Косова, досад нису приступиле овој иницијативи.

• 'Мали Шенген' - ствара ли се нова Југославија и шта Србија има од тога
• Евроазијска унија и Србија: Шта доноси договор
• Лакша путовања Западним Балканом, брже признавање диплома и лиценци: Шта се мења Берлинским процесом
• Ко све није део „Отвореног Балкана&qуот; и зашто

Владисављев наводи да је Отворени Балкан настао услед „нефункционалности&qуот; Берлинског процеса, доневши могућност за чланице да примене неке аспекте, „које због недостатка консензуса у ЕУ није било могуће применити&qуот;.

Берлински процес је иницијатива Европске уније настала 2014. године и окупља шест земаља Западног Балкана које нису чланице ЕУ - Србију, Црну Гору, Албанију, Северну Македонију, Босну и Херцеговину и Косово.

„Питање је која ће бити судбина Отвореног Балкана сада када је Берлински процес опет постао приоритет међу чланицама ЕУ и земљама Западног Балкана.

„Али он може поново да буде опција земљама Западног Балкана уколико 'зашкрипи' у спровођењу Берлинског процеса&qуот;, објашњава Владисављав.

Сарадња Србије са Кином, међутим, разликује се од претходних због тога што је то „једини билатерални споразум са појединачном државом&qуот;, истиче програмски координатор Београдског безбедносног форума.

„Сва три споразума показују да Србија наставља да промовише мултивекторску спољну политику - за разлику од других држава региона немамо јасно дефинисане приоритете или су они дефинисани врло широко&qуот;, додаје.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.30.2023)