Izrael i Palestinci: Izrael bez plana za Gazu kad se okonča rat, upozoravaju stručnjaci

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu zarekao se da će „promeniti Bliski istok".

Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je da „nema povratka" na vreme do 7. oktobra kada je Hamas, palestinska ekstremistička grupa, iznenada napala Izrael, ubivši najmanje 1.400 ljudi i otevši više od 230.

Ali dok izraelske snage pojačavaju napade na Pojas Gaze i izdaju nova, hitna upozorenja Palestincima da se sklone, u kom pravcu se kreće rat i šta će biti posle njega?

Posle užasa od 7. oktobra, izraelski zvaničnici uporno ponavljaju da nameravaju da iskorene Hamas iz Pojasa Gaze - i vojno i politički.

Ali sem primene nemilosrdne, prekomerne vojne sile, nije najjasnije kako će ta do sada neviđena ambicija biti ostvarena.

„Ne možete da zagovarate takav istorijski potez bez plana za dan posle", kaže Majkl Milštajn, šef Foruma za palestinske studije u centru Moše Dajan na Univerzitetu u Tel Avivu.

Doktor Milštajn, bivši šef odseka za palestinska pitanja u izraelskoj vojnoj obaveštajnoj službi, strahuje da planiranje nije ni započelo.

„To mora da se uradi odmah", kaže on.

• Šta se dešava u Izraelu i Gazi i zašto sada
• Pojas Gaze: Prethodne bitke koje otkrivaju rizike kopnenog napada
• Izrael cilja Hamasov lavirint tunela ispod Gaze

Zapadne diplomate govore da vode intenzivne razgovore sa Izraelom o budućnosti, ali da se za sada još ništa ne zna.

„Apsolutno nema fiksnog plana", rekao mi je jedan od tih diplomata.

„Možete da stavite nekoliko ideja na papir, ali će za njihovo ostvarivanje biti potrebne nedelje, meseci diplomatije."

Vojnih planova ima, ali variraju od umanjivanja Hamasove vojne sile do zauzimanja velikih delova Pojasa Gaze.

Ali oni sa dugim iskustvom u izlaženju na kraj sa prethodnim krizama kažu da planiranje ne ide dalje od toga.

„Ne mislim da ima održivog i ostvarivog rešenje za Gazu jedan dan pošto evakuišemo naše snage", kaže Haim Tomer, bivši viši oficir izraelske strane obaveštajne službe Mosad.

Izraelci su maltene jednoglasni: Hamas mora biti poražen.

Masakr od 7. oktobra bio je naprosto suviše strašan.

Ovoj organizaciji ne sme da se dozvoli da više ikada vlada Gazom.

Ali Hamas je, kaže doktor Milštajn, ideja, a ne nešto što Izrael može tek tako da izbriše.

„To nije kao u Berlinu 1945. godine, kad ste postavili zastavu nad Rajhstagom i to je bilo to."

Bolja paralela, kaže on, jeste Irak 2003. godine, kada su snage predvođene SAD-om pokušale da uklone sve tragove režima Sadama Huseina.

„Debatifikacija", kako je to nazvano, bila je katastrofa.

Ona je ostavila stotine hiljada iračkih državnih službenika i članova oružanih snaga bez posla, posejavši seme razornog ustanka.

• Život u Pojasu Gaze: Sve što treba da znate
• Omer i Omar: Četvorogodišnjaci žrtve rata u Izraelu i Gazi, a potom i žrtve društvenih mreža

Američki veterani tog sukoba sada su u Izraelu, gde razgovaraju sa izraelskom vojskom o vlastitim iskustvima na mestima kao što su Faludža i Mosul.

„Stvarno se nadam da će oni objasniti Izraelcima da su počinili neke ogromne greške u Iraku", kaže doktor Milštajn.

„Na primer, da nemaju iluziju da će iskoreniti vladajuću stranku ili da će promeniti mišljenje ljudi. To se neće dogoditi."

Palestinci su saglasni.

„Hamas je popularna organizacija potekla iz naroda.

„Ako žele da uklone Hamas, moraće etnički da očiste čitavu Gazu", kaže Mustafa Barguti, predsednik Palestinske nacionalne inicijative.

Ta mogućnost, da Izrael u tajnosti namerava da protera stotine hiljada Palestinaca iz Pojasa Gaze u susedni Egipat, budi najdublje palestinske strahove.

Za stanovništvo, koje već većinom čine izbeglice, koji su pobegle ili isterane iz vlastitih domova kad je osnovan Izrael, pomisao na još jedan masovni egzodus priziva uspomene na traumatične događaje iz 1948. godine.

„Bežanje predstavlja kartu u jednom pravcu.

„To znači da neće biti povratka", kaže Dijana Butu, bivša portparolka Palestinske oslobodilačke organizacije.

Izraelski komentatori, među njima bivši viši zvaničnici, često pominju potrebu da se Palestinci smeste, privremeno, sa druge strane granice u Sinaju.

Giora Ejland, bivši šef izraelskog Saveta za nacionalnu bezbednost, kaže da je jedini način da Izrael ostvari sopstvene vojne ambicije u Gazi bez ubijanja mnogo nevinih Palestinaca da se civili evakuišu iz Gaze.

„Oni treba da pređu granicu u Egipat, privremeno ili trajno", kaže on.

Pogledajte i ovu priču

Strahove Palestinaca dodatno pojačava rečenica američkog predsednika Džozefa Bajdena kada je 20. oktobra tražio Kongresu da odobri sredstva za pomoć Izraelu i Ukrajini.

„Ova kriza mogla bi za posledicu da ima raseljavanje preko granice i veće regionalne humanitarne potrebe", izjavio je tada Bajden.

Do danas, Izrael nije rekao da želi da Palestinci pređu granicu.

Izraelske odbrambene snage više puta su ponovile civilima da se premeste u nedovoljno definisane „bezbedne oblasti" na jugu.

Ali egipatski predsednik Abdel Fatah El Sisi upozorio je da bi rat Izraela u Gazi mogao biti „pokušaj da se civilni stanovnici nateraju da migriraju u Egipat".

Pod pretpostavkom da će i dalje biti stanovnika Gaze kad se sve ovo završi, ko će njima vladati?

„To je pitanje od milion dolara", kaže Milštajn.

Izrael, dodaje on, treba da podrži stvaranje nove administracije, koju vode stanovnici Gaze, uz pristanak lokalnih lidera i podrške SAD-a, Egipta i možda Saudijske Arabije.

U njih bi takođe trebalo da spadaju lideri Fataha, rivalske palestinske frakcije koju je Hamas silom proterao iz Gaze pošto je osvojio izbore 2006. godine.

Fatah kontroliše Palestinsku upravu, sa sedište u Ramali, na okupiranoj Zapadnoj obali.

Ali Palestinska uprava i njen ostareli predsednik Mahmud Abas izuzetno su nepopularni među Palestincima i na Zapadnoj obali i u Pojasu Gaze.

Dijana Butu kaže da će Palestinska uprava možda u tajnosti želeti da se vrati u Gazu, ali ne ako to bude značilo „ući vozeći se na izraelskom tenku".

• Pojas Gaze: Prethodne bitke koje otkrivaju rizike kopnenog napada
• Šta je Hamas
• Šta je Hezbolah, pokret iz Libana

A veteranka palestinska političarka Hanan Ašravi, koja je kratko služila u Palestinskoj upravi devedesetih, gnuša se same pomisli da će autsajderi, u koje spada i Izrael, još jednom pokušati da odlučuju kako će Palestinci živeti.

„Ljudi misle da je ovo šahovska tabla i da mogu da pomere nekoliko piona tu i tamo i da imaju šah-mat na kraju. To se neće dogoditi.

„Možete naći nove kolaboracioniste, ali im stanovnici Gaze neće biti naklonjeni", kaže ona.

Oni koji su se već nosili sa ratovima u Gazi ranije, doduše ne ovih razmera, duboko razumeju i osećaju da je skoro sve isprobano ranije.

Bivši oficir Mosada Haim Tomer kaže da bi on zaustavio vojne operacije na mesec dana u pokušaju da prvo izvuče taoce.

Godine 2012, posle prethodne runde borbi u Gazi, on je pratio direktora Mosada do Kaira na tajne pregovore koji su se završili primirjem.

Predstavnici Hamasa, kaže on, „nalazili su se na drugoj strani ulice", dok su egipatski zvaničnici posredovali između dve strane.

Smatra da bi sličan mehanizam trebalo bi da se upotrebiti sada, a Izrael bi gotovo sigurno platio visoku cenu.

„Ne zanima me da li ćemo pustiti nekoliko hiljada zatvorenika iz Hamasa. Želim da vidim kako se naši ljudi vraćaju kući."

Izrael, kaže on, potom može da odluči da li da nastavi vojne operacije svom silinom ili se odluči za dugoročnu obustavu vatre.

Ukoliko fizički ne odvoji teritoriju od Izraela i pusti je u Mediteran, dodaje on, Izraelova je sudbina da se nosi sa Pojasom Gaze na neodređeno.

„On nam je kao kost u grlu."

Pogledajte i ovu priču

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 10.31.2023)