Charles Bukowski: Moje mačke

znam, znam. ograničene su, imaju drugačije potrebe i brige. ali ja ih gledam i od njih učim. volim to malo što one znaju, a što je tako puno. one se žale ali nikad nemaju briga. hodaju neobično uznosito. i spavaju tako jednostavno da je to ljudskoj vrsti naprosto nepojmljivo. oči su im ljepše od naših. i mogu kunjati po 20 sati dnevno bez oklijevanja ili grižnje. kad mi nije ni do čega sve što trebam je zagledati se u svoje mačke da bih osjetio kako mi se vraća