Izrael i Palestinci: Koje zemlje podržavaju odmazdu Izraelaca, a koje je osuđuju

I dok broj mrtvih raste, a životni uslovi se pogoršavaju, napad Izraela na Gazu oštro je podelio međunarodno javno mnjenje.

Mnoge zemlje su isprva pružale podršku Izraelu neposredno nakon napada Hamasa od 7. oktobra, ali su izraelski vazdušni napadi na Gazu i kopnena ofanziva radi iskorenjivanja Hamasa izazvali brojne kritike, a neke zemlje su korigovale stav prema ovom ratu.

U središtu aktuelne međunarodne rasprave o sukobu je pitanje obustave vatre.

Dana 27. oktobra, Generalna skupština UN usvojila je rezoluciju koja poziva na „momentalno, trajno i održivo humanitarno primirje" između izraelskih snaga i Hamasovih boraca.

Neobavezujuća rezolucija koju je predložio Jordan usvojena je sa 120 glasova za, 14 glasova protiv i 45 uzdržanih.

• Pet novih realnosti posle četiri nedelje rata Izraela i Gaze
• Izrael nema plan za Gazu kad se okonča rat, upozoravaju stručnjaci
• Koliko je ujedinjen Izrael pod premijerom Benjaminom Netanjahuom
• U čemu je razlika između antisemitizma i anticionizma

Izraelski ministar spoljnih poslova nazvao je rezoluciju UN-a „gnusnom", dok je premijer Benjamin Netanjahu kasnije odbacio pozive na primirje, tvrdeći da bi obustavljanje operacija u ovom trenutku značilo „predaju" Hamasu.

Od tada su neke zemlje pojačale kritiku prema Izraelu, a druge čak povukle ambasadore ili prekinule diplomatske odnose.

Čak su i SAD, koje su glasale protiv rezolucije za obustavu vatre, smekšale stav - predsednik Džozef Bajden pozvao je na „pauzu" u borbama.

Evo šta su zemlje iz čitavog sveta rekle o ratu Izraela i Hamasa i kako su glasale u Ujedinjenim nacijama.

Valja napomenuti da su ovo stavovi vlada, koji bi mogli u značajnoj meri da se razlikuju od raspoloženja naroda u nekim zemljama.

Zapad

Mnoge zapadne vlade javno su izrazile podršku Izraelu od početka rata.

Prvobitne izjave američkog predsednika Džozefa Bajdena posle napada Hamasa potvrdile su da Vašington stoji uz Izrael i da će se postarati da „Izrael ima sve što mu treba da zaštiti vlastite građane".

Međutim, na predizbornom događaju 2. novembra, predsednik Bajden pozvao je na pauzu u sukobu pošto ga je prozvao čovek iz mase koji se zalaže za primirje.

Narednog dana, američki državni sekretar Entoni Blinken otputovao je u drugu posetu Tel Avivu da pokuša da izdejstvuje humanitarnu pauzu u ratu i raspravi konkretne korake za smanjivanje štete po civile u Gazi.

Bela kuća je kasnije saopštila da bilo kakva pauza u borbama treba da bude privremena i lokalizovana.

Ona je odbacila pozive arapskih i drugih zemalja za potpuno primirje u ratu.

Kanadski i britanski premijer takođe su u prvobitnim reakcijama na sukob istakli podršku „pravu Izraela da se brani".

Međutim, obe države su bile uzdržane tokom glasanja u Generalnoj skupštini UN-a.

Desetine hiljada propalestinskih demonstranata šetale su poslednjih nedelja centralnim Londonom, zahtevajući primirje u ratu Izraela i Hamasa.

Evropska unija (EU) je „najoštrije osudila napade Hamasa", istakavši solidarnost sa Izraelom, ali su razne zemlje članice pokazale razlike u stavovima o primirju.

Nemačka i Italija, koje podržavaju pravo Izraela na odbranu, bile su uzdržane tokom glasanja u UN.

Druge zemlje kao što su Španija i Francuska glasale su za rezoluciju.

Francuski predsednik Emanuel Markon, koji je isprva izjavio da je „Francuska čvrsto podržava pravo Izraela da se brani", neznatno je promenio stav, možda kao posledica sve većeg broja poginulih civila u Gazi.

„U Gazi mora da se napravi razlika između Hamasa i civile populacije", napisao je Makron na društvenoj mreži Iks.

„Potrebno je humanitarno primirje da bi se zaštitili najugroženiji i omogućile bolje ciljane akcije protiv terorista."

Bliski istok

Većina zemalja Bliskog istoka glasala je za rezoluciju UN, a mnoge su oštro osudile izraelsku vojnu operaciju.

Ujedinjeni Arapski Emirati i Bahrein, od kojih su obe normalizovale odnose sa Izraelom preko Abrahamovih sporazuma, isprva su osudili napade Hamasa.

Međutim, Bahrein je prošle nedelje povukao ambasadora iz Izraela, a izraelski ambasador u Manami napustio je kraljevstvo.

Jordan je takođe povukao ambasadora iz Izraela, optuživši ga za stvaranje „do sada neviđene humanitarne katastrofe".

Saudijska Arabija, koja je provela mesece u pregovorima sa Izraelom o potencijalnoj normalizaciji sporazuma, iako nije deo Abrahamovih sporazuma, pozvala je na momentalno okončanje nasilja.

Ona nije eksplicitno osudila Hamas.

Dana 26, oktobra, ministri spoljnih poslova Ujedinjenih Arapskih Emirata, Jorgana, Bahreina, Jordana, Saudijske Arabije, Omana, Katara, Kuvajta, Egipta i Maroka osudili su „gađanje civila i kršenja međunarodnog prava u Gazi".

U zajedničkom saopštenju, oni su rekli da pravo na samoodbranu ne opravdava kršenje zakona i zanemarivanje prava Palestinaca.

Prošle nedelje je vrhovni vođa Irana ajatolah Ali Hamnej pozvao muslimanske zemlje da prekinu ekonomske veze sa Izraelom i obustave izvoz nafte i hrane u Izrael.

I Hamnej i iranski predsednik Ebrahim Raisi čestitali su Hamasu posle njegovog napada na Izrael, pohvalivši militante zbog njihove „hrabrosti, odvažnosti, otpornosti i inicijative".

Iran je negirao učešće u tim napadima.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji je isprva pokušao da postavi posrednički ton u ratu, pooštrio je retoriku posle eksplozije u bolnici Al Ahli 17. oktobra.

Iznete su uzajamne optužbe za uzrok razorne eksplozije, u kojoj je prema Ministarstvu zdravlja u Pojasu Gaze koje vodi Hamas stradalo 500 ljudi.

Na velikom propalestinskom mitingu u Istanbulu 28. oktobra, Erdogan je rekao da se Turska sprema da proglasi Izrael „ratnim zločincem".

Za razliku od mnogih njenih saveznika u NATO i EU, Turska ne smatra Hamas terorističkom organizacijom i ukazuje dobrodošlicu njegovim članovima.

Tursko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je 4. novembra da je opozvalo ambasadora u Tel Avivu, optužujući Izrael da „ne prihvata pozive na prekid vatre, nastavlja napade na civile i ne dozvoljava neprekidan i kontinuiran ulazak humanitarne pomoći" u Gazu.

Erdogan je nedavno nazvao Hamas „oslobodilačkom grupom koja se bori da zaštiti palestinske teritorije".

Turska je 27. oktobra glasala za rezoluciju UN.

Jedina bliskoistočna zemlja koja je bila uzdržana bio je Irak.

Nijedna zemlja sa Bliskog istoka nije glasala protiv rezolucije, sem Izraela.

• Šta je Hezbolah, pokret iz Libana
• Govor vođe Hezbolaha od koga su strepeli Bliski istok i svet
• Hasan Nasralah, vođa Hezbolaha blizak Iranu i čovek koji drži Liban u šaci

Rusija

Ruski lider Vladimir Putin nije se oglašavao prvih nekoliko dana posle napada Hamasa na Izrael, a njegovi prvobitni komentari su umesto toga bili upućeni protiv SAD, sugerišući da ono što se desilo demonstrira „neuspeh politike SAD na Bliskom istoku".

Nedelju dana od početka sukoba, Putin je izjavio da je „Izrael bio izložen napadu Hamasovih militanata neprikosnovenom po surovosti", ali da je odgovorio vlastitim svirepim metodama.

Kremlj nije izjavio saučešće Izraelu niti osudio Hamas - Rusija je zapravo primila delegaciju Hamasa u Moskvi 26. oktobra da bi razgovarala o oslobađanju talaca, među njima i ruskih državljana.

Rusija je, zajedno sa Kinom, stavila veto na nacrt rezolucije koji su predložile SAD na Savetu bezbednosti UN, dok druga rezolucija koju je predložila Rusija nije dobila dovoljno glasova podrške.

Rusija je glasala za rezoluciju UN koja je pozvala na humanitarno primirje 27. oktobra.

• Izrael i Palestinci: Sve što treba da znate o višedecenijskom sukobu
• Šta se dešava u Izraelu i Gazi i zašto sada
• Život u Pojasu Gaze: Sve što treba da znate

Azija

Skoro čitava Azija glasala je za primirje na Generalnoj skupštini UN.

Kina, koja pokušava da se nametne kao mirovni posrednik na Bliskom istoku, u prvobitnom saopštenju posle Hamasovih napada pozvala je „upletene strane da ostanu mirne, uzdržane i smesta okončaju sva neprijateljstva da bi se zaštitili civili".

Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova reklo je da se „izlaz iz sukoba krije u sprovođenju rešenja o dve države i osnivanju nezavisne države Palestine".

Nedelju dana od početka sukoba, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji rekao je da su dela Izraela u Gazi „premašila granice samoodbrane" i da izraelska vlada „mora da obustavi kolektivno kažnjavanje naroda Gaze".

Indija je jedna od zemalja koja je bila uzdržana tokom glasanja za rezoluciju Ujedinjenih nacija, što su opozicione stranke kritikovale kao „šokantno".

U ranim danima nezavisnosti, Indija je gajila bliske odnose sa Palestincima i zvanični stav bio je podrška rešenju o dve države.

Ali otkako je desničarska vlada premijera Narendre Modija preuzela vlast, Indija je sve više učvršćivala veze sa Izraelom.

U njegovom prvobitnom saopštenju posle Hamasovog napada od 7. oktobra, Modi je rekao: „Narod Indije stoji odlučno uz Izrael u ovom teškom času. Indija snažno i nedvosmisleno osuđuje terorizam u svim njegovim oblicima i manifestacijama."

Pakistan, koji nema diplomatske odnose sa Izraelom, isprva je zauzeo odmeren ton, a predsednik Arif Alvi pozvao je na „maksimalnu uzdržanost da bi se sprečilo dalje krvoproliće i gubici ljudskih života".

„Situacija zahteva momentalnu obustavu vatre", napisao je on na Iksu.

Međutim, posle bombardovanja izbegličkog kampa Džabalija u Gazi 1. novembra, stav Pakistana je pooštren, a Ministarstvo spoljnih poslova osudilo je „varvarski napad Izraela".

Afrika

Afrička unija, koja ima 55 zemalja članica, izdala je saopštenje 7. oktobra u kom je pružila podršku Palestini.

„Uskraćivanje fundamentalnih prava palestinskom narodu, naročito pravo nezavisne i suverene države, glavni je razlog stalnih napetosti između Izraela i Palestine", stajalo je u saopštenju.

Somalijski premijer Hamza Abdi Bare rekao je da njegova vlada ne smatra Hamas terorističkom organizacijom i da je spremna da pruži punu podršku organizaciji.

Iako je Tunis izrazio „potpunu i bezrezervnu" solidarnost sa palestinskim narodom na početku rata Izraela i Hamasa, na glasanju u UN bio je uzdržan.

To se desilo uprkos tome što je tuniski predsednik Kais Said osudio „ćutanje međunarodne zajednice" o „genocidu" za koji je tvrdio da ga vrši Izrael.

Tuniski parlament trenutno razmatra predlog zakona koji će kriminalizovati priznavanje Izraela i uspostavljanje direktnih ili indirektnih veza sa ovom zemljom.

Druge afričke zemlje koje su bile uzdržane su Kamerun, Etiopija, Južni Sudan i Zambija.

Nijedna afrička zemlja nije odbacila rezoluciju usvojenu na Generalnoj skupštini UN-a 27. oktobra.

Latinska Amerika

Većina zemalja u Latinskoj Americi glasalo je za podršku rezoluciji UN-a.

Prošle nedelje je Bolivija postala prva zemlja u Latinskoj Americi koja je prekinula odnose sa Izraelom od početka njegovih upada u Gazu, a vlada je nazvala napade Izraela u Gazi „agresivnim i neproporcionalnim".

Izrael je odgovorio kritikujući potez Bolivije kao „predaju pred terorizmom".

Druge dve latinoameričke zemlje, Kolumbija i Čile, opozvale su ambasadore zbog sve veće humanitarne krize u Gazi.

Čile, koji ima najveću palestinsku populaciju izvan arapskog sveta, rekao je da preduzima ovaj korak iz protesta zbog izraelskog „neprihvatljivog kršenja međunarodnog humanitarnog prava".

Kolumbija je oštro kritikovala napad Izraela na Gazu od početka rata.

„Mi ne podržavamo genocide", izjavio je predsednik Gustavo Petro, dok je pretio da će prekinuti diplomatske veze sa Izraelom.

I dok je brazilski predsednik Luiz Inasio Lula Da Silva isprva osudio napad Hamas na civile u Izraelu i pozvao na momentalno puštanje svih talaca, u skorijem saopštenju oštro je kritikovao upad Izraela u Gazu.

„Ono što se dešava nije rat. To je genocid koji je doveo do pogibije skoro 2.000 dece koja nisu imala ništa sa ovim ratom. Ona su žrtve ovog rata", rekao Lula Da Silva 25. oktobra.

Paragvaj i Gvatemala su bile jedine zemlje u Južnoj ili Centralnoj Americi koje su glasale protiv rezolucije UN.

---

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 11.06.2023)