Кормак Макарти: Тамне воде

Прво се огласила цвиљењем тананим и белоданим као сам ваздух, а његови слабашни и све тиши одјеци проносили су се дупљама и удубинама, трепераво се уздижући до високог звонког звука налик последњој умињујућој ноти стакленог хватача ветра. Чуо је дах дечака у тами поред себе, трудећи се да дише тихо, ослушкујући помно. Поново се огласила, а он је устао и нежно дотакао дечака по рамену. Идемо, рекао је. Отегнуто звонко цвиљење одјекну као пуцањ из пушке.