Izrael i Palestinci: UN kažu da su Izrael i Hamas počinili ratne zločine - šta kaže pravo

Ujedinjene nacije kažu da Izrael čini „ratne zločine kolektivnim kažnjavanjem" ljudi koji žive u Pojasu Gaze.

Dok raste broj poginulih Palestinaca, organizacije za zaštitu ljudskih prava, poput Amnesti internešenel i Hjuman rajts voč, kažu isto što i UN.

Izrael tvrdi da ima pravo da se brani i da želi da uništi palestinsku ekstremističku grupu Hamas.

Otkako je Hamas 7. oktobra ubio 1.400 ljudi i uzeo više od 240 talaca, Izrael je pokrenuo najpre vazdušne udare, a potom i kopnenu ofanzivu u Pojasu Gaze.

„Izraelsko kolektivno kažnjavanje palestinskih civila je ratni zločin, kao i nezakonita prisilna evakuacija civila", rekao je Visoki komesar UN za ljudska prava Folker Tirk 8. novembra.

Rekao je i da je Hamas počinio ratne zločine.

U Gazi je poginulo više od 10.800 ljudi, među kojima 4.400 dece, prema Ministarstvu zdravlja kojim upravlja Hamas.

Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš kaže da Gaza postaje „groblje za decu".

• Izrael i Palestinci: Sve što treba da znate o višedecenijskom sukobu
• Šta se dešava u Izraelu i Gazi i zašto sada
• Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje Putina zbog navodnih ratnih zločina, šta to za njega znači

Šta je međunarodno humanitarno pravo?

UN kaže da je zaštita civila na prvom mestu u bilo kom sukobu i da nijedna strana nije iznad zakona.

To je poznato kao međunarodno humanitarno pravo.

„Kršenje jedne strane ne može da se koristi kao izgovor za kršenje druge", kaže Tara Van Ho, vanredna profesorka sa Pravnog fakulteta na Eseksu i iz Centra za ljudska prava u Velikoj Britaniji.

„Slično tome, neproporcionalnost snaga između Izraela i palestinske vlade i Hamasa ne menja obaveze nijedne od tih strana."

Šta su Ženevske konvencije?

Nacističko ubijanje šest miliona Jevreja u Evropi tokom Drugog svetskog rata od 1939. do 1945. godine dovelo je do proširenja ovih zakona, kao i osnivanja Ujedinjenih nacija.

Ženevska konvencija iz 1949. godine pokriva četiri glavna principa:

1. Medicinsko osoblje i bolnice u ratnim zonama moraju biti zaštićene i da im bude omogućeno da slobodno rade.
2. Ranjeni u borbama koji se više ne bore imaju pravo na medicinsko lečenje.
3. Prema ratnim zarobljenicima mora se postupati humano.
4. Zaraćene strane su u obavezi da zaštite civile (ovo obuhvata zabranu gađanja civilne infrastrukture kao što su snabdevanje strujom i vodom).

Šta je genocid?

Izraz je skovao poljski jevrejski advokat Rafael Lemkin, koji je izgubio većinu porodice u Holokaustu.

Ujedinjene nacije su 1948. godine usvojile Konvenciju o genocidu.

„Ključno za genocid je da počinioci ne nameravaju samo da ubiju pojedinca ili pripadnika vojne ili oružane grupe, već da zapravo žele da unište postojanje cele grupe ili jednog dela zbog njenog identiteta", kaže doktor Van Ho.

„Iskazivanje takve vrste konkretne namere da bi se uništilo čini genocid najtežim međunarodnim zločinom za dokazivanje."

Genocid obuhvata ubijanje, sprečavanje rađanja i prisilno preseljenje dece.

Prva osuđena osoba bio je ruandanski Hutu Žan-Pol Akajesu 1998. godine u Međunarodnom krivičnom tribunalu Ujedinjenih nacija za Ruandu (ICTR) za njegovo učešće u masovnom ubistvu Tutsija 1994. godine koje je ostavilo 800.000 mrtvih.

Dva druga slučaja procesuirali su sudovi koji imaju podršku Ujedinjenih nacija - masakr kambodžanskih Crvenih kmera nad manjinskim narodom Čam i Vijetnamcima 1970-ih i masakr u Srebrenici 1995. godine nad 8.000 muslimanskih muškaraca i mladića.

• Šta je ratni zločin
• Za koje ratne zločine u Ukrajini je optužena ruska vojska
• Amnesti internešenel: Ukrajinci koriste civile kao živi štit"
• Rusija optužuje 92 ukrajinskih vojnika za ratne zločine
• Vučić o Putinu i optužbama za ratne zločine: „Nisam hapsio ni one koje je tražio Hag"

Šta su zločini protiv čovečnosti?

U ovo spada uzimanje za metu civile kada nije izdvojena posebna etnička ili rasna grupa, za razliku od genocida.

U njih spadaju ubistvo, deportacija, porobljavanje, seksualno nasilje, aparathejd, mučenje i prisilni nestanci.

„Prvo morate da razlikujete napade koji su direktno usmereni i ciljaju civilno stanovništvo i one koji naude civilima ali su zapravo usmereni na nekoga ko učestvuje u sukobu ili na objekat koji je po svojoj prirodi ili načinu na koji se koristi služi vojnoj svrsi", kaže doktorka Van Ho.

„Drugo, morate da imate neku organizaciju napada tako da su napadi široko rasprostranjeni ili sistematski, a da ljudi koji učestvuju u njima znaju da su deo tog napada."

Šta su ratni zločini?

Međunarodni ili domaći oružani sukob mora da je u toku da bi bili činjeni ratni zločini.

„Iako postoji dugačak spisak ratnih zločina prema različitim sporazumima, najčešći faktor je da su ratni zločini dela koja nepotrebno povređuju ljude koji bi trebalo da su zaštićeni ili narušavaju sposobnost humanitarnih organizacija da valjano obavljaju svoj posao", kaže doktorka Van Ho.

Pogledajte video o Srebrenici:

Kako se krivično gone ovi zločini?

Međunarodni sud pravde (ICJ) deo je UN-a.

Zemlja može da podnese tužbu protiv druge zemlje za takav zločin na ovom svetskom sudu.

On trenutno istražuje da li je Mjanmar počinio genocid nad narodom Rohindža nakon što je prisilio skoro milion ljudi u beg 2017. godine usred vojne diktature.

Slučaj je pokrenula Gambija.

Međunarodni krivični sud (ICC) osnovan je 2002. godine da bi sudio pojedincima za ove zločine.

To je sud poslednjeg pribežišta, koji interveniše samo kad nacionalne vlasti ne mogu ili ne žele da sude.

SAD, Kina, Rusija, Indija i Izrael nisu potpisnici ovog suda, mada mu se Palestinska uprava pridružila 2015. godine.

Tužilac ICC-a Karim Kan nedavno je posetio Egipat, ali nije uspeo da uđe u Gazu.

Na konferenciji za štampu, izrekao je ovo upozorenje izraelskoj vojsci.

„Oni će morati da pokažu da je bilo koji napad koji pogađa nevine civile ili zaštićene objekte izvršen u skladu sa pravom i običajima ratovanja", rekao je on.

„Što se tiče svake kuće za stanovanje, što se tiče svake škole, svake bolnice, svake crkve, svake džamije - ta mesta su zaštićena, sem ukoliko zaštićeni status nije izgubljen.

„Teret dokazivanja da je zaštićeni status izgubljen leži na onome ko ispali dati metak, projektil ili raketu."

Izraelske žrtve Hamasovog napada takođe su zatražile od ICC-a da pokrene istragu, uprkos protivljenju njihove vlade ovom sudu.

Jael Vias Gvirsman, međunarodna krivična pravnica i predavačica na Univerzitetu Rajhman nadomak Tel Aviva, zastupa porodice više od 40 žrtava koje su ubijene, uzete za taoce ili nestale.

Ona kaže da su Hamas i Islamski džihad počinili zločine protiv čovečnosti.

„Neka ICC ispuni mandat prema svakome", rekla je ona za BBC.

„Žrtve zaslužuju dan istine i pravde."

Doktorka Van Ho kaže da potraga za dokazivanjem odgovornosti nikad nije „beznadežna", ali dodaje da je svesna dinamike moći koja je u igri.

„Značajnu prepreku za ICC predstavlja to što neke neophodne informacije poseduju samo država ili oružana grupa, i da je malo verovatno da će oni dobrovoljno obezbediti te informacije", kaže ona.

Doktorka Van Ho se takođe plaši da će biti „penjanje uzbrdo" dokazivanje odgovornosti i pravde kad države žele prvo da zaštite vlastite interese.

„Nažalost, viđamo kako civili plaćaju cenu tih izbora."

Pogledajte video: Šta je ratni zločin

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 11.10.2023)