Naučnici snimili životinju za koju se verovalo da je izumrla - upoznajte dugokljunu ehidnu

Naučnici su prvi put snimili drevnog sisara koji polaže jaja i koji je nazvan po ser Dejvidu Atenborou, dokazujući tako da nije izumro kao što se strahovalo.

Indonežanska ekspedicija predvođena istraživačima sa Univerziteta Oksford napravila je četiri snimka Atenboroove dugokljune ehidne u trajanju od tri sekunde.

Šiljaste, krznene i sa kljunom, ehidne su nazvane „živi fosili".

Smatra se da su se pojavile pre oko 200 miliona godina, kada su dinosaurusi lutali Zemljom.

• Da li je na fotografiji sablasno lice ili riba
• „Najmoćniji lešinar" posle pola veka iznad Srbije
• Kraba ili mitsko biće: Najbolje fotografije životinja

Do sada je jedini dokaz da je postojala ova vrsta zaglossus attenboroughi bio decenijama star muzejski primerak mrtve životinje.

„Bio sam euforičan, ceo tim je bio euforičan", rekao je doktor Džejms Kempton za BBC.

„Ne šalim se kada kažem da smo ga primetili na poslednjoj SD kartici koju smo pogledali, sa poslednje kamere koju smo uzeli, poslednjeg dana naše ekspedicije."

Kempton je predvodio međunarodni tim na jednomesečnoj ekspediciji koja je obilazila ranije neistražene delove Kiklopskih planina, kršovitog staništa u prašumi na više od 2.000 metara nadmorske visine.

Naučnik Gison Morib, doktorand sa Univerziteta Čenderavasih i član ekspedicije, rekao je da je „vrh Kiklopa je zaista jedinstven."

„Želim da bude zaštićen.

„Moramo da zaštitimo ove svete planine. Ima toliko endemskih vrsta koje ne poznajemo."

Pored pronalaska Atenboroove „izgubljene ehidne", ekspedicija je otkrila nove vrste insekata i žaba, i posmatrala zdrave populacije kengura koji žive na drvetu i rajskih ptica.

Osim čudnovatog (platipus) kljunara, ehidna je jedini sisar koji polaže jaja.

Od četiri vrste ehidna, tri imaju duge kljunove, pri čemu su Atenboroova ehidna i zapadna ehidna kritično ugrožene.

Prethodne ekspedicije na Kiklopske planine otkrile su znakove, poput „zabadanja nosa" u zemlju, i ustanovile da Atenboroova ehidna još tamo živi.

Ipak nisu mogli da dođu do najviših delova planina i pruže puni dokaz njihovog postojanja.

Poslednje 62 godine, jedini dokaz da je Atenboroova ehidna postojala bio je primerak koji se čuvao uz visoke mere bezbednosti u riznici Naturalis, prirodnjačkog muzeja u Holandiji.

„Prilično je spljošten", kaže Pepin Kaminga, menadžer kolekcije u Naturalisu, dok ga drži da ga vidimo.

Za one koji nemaju puno iskustva, ne razlikuje se mnogo od zgnječenog ježa, jer kada ga je prvi put uzeo holandski botaničar Piter van Rojen, nije bio napunjen.

Koliko je važan ovaj primerak, postalo je jasno tek 1998. godine, kada su rendgenski snimci otkrili da nije reč o mladunčetu druge vrste ehidne, već o potpuno odrasloj i drugačijoj jedinki.

Tada je vrsta dobila ime po ser Dejvidu Atenborou.

„Kada je otkrivena, ljudi su pomislili, pa, možda je vrsta već izumrla jer je ovo bio jedini predstavnik", objašnjava Kaminga.

„Tako da je ovo ponovno otkriće neverovatna vest."

Kiklopske planine su strme i opasne za istraživanje.

Da bi došli do najviših uzvišenja, gde se nalaze ehidne, naučnici su morali da se penju uz uske grebene mahovina i korena drveća - često pod kišnim uslovima - sa strmim liticama sa obe strane. Dva puta tokom njihovog uspona planine su bile pogođene zemljotresima.

„Klizite svuda. Izgrebani ste i posečeni. Oko vas su otrovne životinje, smrtonosne zmije poput smrtonosne guje", objašnjava doktor Kempton.

„Pijavica ima bukvalno svuda. Pijavice nisu samo na tlu, već se ove pijavice penju na drveće, vise sa drveća i onda se spuštaju na vas da sišu krv."

Kada su naučnici stigli do viših delova Kiklopa, postalo je jasno da su planine pune vrsta koje nisu poznate u nauci.

„Moje kolege i ja smo se smejali sve vreme", rekao je doktor Leonidas-Romanos Davranoglu, grčki specijalista za insekte.

„Bili smo veoma uzbuđeni jer smo stalno govorili, 'ovo je novo, ovo niko nije video' ili 'o moj Bože, ne mogu da verujem da ovo vidim'. Bila je to zaista monumentalna ekspedicija."

Doktor Davranoglu je slomio ruku u prvoj nedelji ekspedicije, ali je ostao u planinama skupljajući uzorke.

On kaže da su već potvrdili „nekoliko desetina" novih vrsta insekata i očekuju da će ih biti mnogo više. Takođe su pronašli potpuno novu vrstu račića na drveću i dosad nepoznati pećinski sistem.

Svete planine

Prethodne ekspedicije su se borile da stignu do delova Kiklopskih planina u kojima žive ehidne zbog verovanja lokalnih Papuanaca da su svete.

„Planine se nazivaju gazdaricama", kaže Medlin Fut sa Univerziteta Oksford.

„Ne želiš da uznemiriš gazdaricu time što se ne brineš dobro o njenom imanju."

Ovaj tim je blisko sarađivao sa lokalnim stanovništvom, što je značilo da postoje neka mesta na koja ne mogu da idu, i druga kroz koja se nečujno prolazi.

Neuhvatljivost Atenboroove ehidne je, prema lokalnoj tradiciji, odigrala ulogu u rešavanju sukoba.

Kada je došlo do svađe između dva člana zajednice, jednom je naređeno da pronađe ehidnu, a drugom marlinu (ribu).

„To ponekad može potrajati decenijama", objašnjava Fut.

„Što znači da okončava sukob u zajednici i simbolizuje mir."

Doktor Kempton kaže da se nada da će ponovno otkrivanje ehidne i drugih novih vrsta pomoći da se očuvaju planine Kiklopa.

Uprkos tome što je kritično ugrožena, Atenboroova dugokljuna ehidna trenutno nije zaštićena vrsta u Indoneziji. Naučnici ne znaju koliko je velika populacija, niti da li može opstati.

„S obzirom na to da veliki deo te prašume nije istražen, postavlja se pitanje šta još postoji što nismo otkrili? Dugokljuna Atenboroova ehidna je simbol onoga što treba da zaštitimo - da bismo bili sigurni da možemo da je otkrijemo."

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 11.11.2023)