Mikhail Bulgakov: Čelično grlo

I tako, eto, ostao sam sam. Oko mene – novembarska tmina sa uskovitlanim snegom, kuća je zavejana, a dimnjak zavija. Svih dvadeset četiri godine svog života proživeo sam u ogromnom gradu i mislio da mećava urla samo u romanima. Ispostavilo se da ona odista urla. Večeri su ovde izuzetno duge, lampa ispod plavog abažura odražavala se u crnom prozorskom staklu, a ja sam maštao posmatrajući mrlju koja se presijavala levo od mene. Maštao sam o oblasnom gradu – on je bio